„Balans je nešto što prilično teško pronalazim. Tako je od kada sam bio dijete. Mečevi su za mene uvijek emotivni rolerkoster“, rekao je Kirjos i otkrio da mu je košarka jedan od načina da pronađe toliko željeni balans.
„Zaista se trudim i nekada je to za mene velika borba. Nekada se probudim spreman za sve, nekada jednostavno ne želim da napustim svoju sobu. Suočavam se sa problemima koje imaju svi ljudi, ali prilično sam ponosan. Zato samo izađem, pognem glavu i igram najbolje što u tom trenutku mogu. Na terenu i van njega – ja sam dva različita čovjeka“.
Kirjos je rekao da negativne vibracije ili navijači koji prekidaju gemove veoma utičnu na njegovo ponašanje, ali da to ne želi da koristi kao izgovor.
"Nije uvijek lako. Nekada jednostavno ne možeš da se nosiš sa toliko negativnosti koja ide ka tebi, ide ti u mozak. Sa time se nosim sve vrijeme".
Nije oklevao Kirjos da iskreno odgovori na pitanja o mentalnim problemima sa kojima se suočavao tokom 2019:
"Bilo je veoma ozbiljno.. do granice kada sam sam sebi povrijedio ruku... a to nije dobro", rekao je Australijanac i priznao da je emotivna bol nekada bila tolika i da je sam sebe "sjekao i pravio opekotine po tijelu".
"Sve vrijeme sam se osjećao kao da sam iznevjerio sve oko sebe. Smatrao sam da sam potpuno bezvrjedan i mrzio sam soptsveni život u jednom trenutku. Koristio sam velike količine alkohola i droga, bio sam zaista van kontrole. Mislim da sam odgurnuo od sebe sve koji su brinuli o meni, nisam komunicirao. Samo sam se zatvorio, ali pokušavao sam da se izborim", nastavio je svoju ispovijest Kirjos.
Govorio je Kirjos o svojim problemima i u februaru 2020. godine:
"Imao sam i suicidne misli, bukvalno sam se borio da ustanem iz kreveta kako bih izašao da igram pred milionima ljudi. Bio sam usamljen, depresivan, negativan, pio sam, koristio narkotike i nisam bio u kontaktu sa porodicom i prijateljima. Nisam vjerovao nikome i nisam želio da razgovaram", rekao je tada Kirjos.
Objasnio je da je probleme riješio zahvaljujući porodici, da je uz njihovu pomoć prihvatio zdravije navike, da zbog toga bolje spava i bolje trenira malo više nego prije.
"Sada skoro uopšte ne pijem, ponekad čašu vina uz večeru", rekao je Nik koji je objasnio da ga je do tačke pucanja dovelo svakodnevno suočavanje sa ljudima kojima do njega zapravo nije ni stalo:
"Njih ne zanima ko sam ja zapravo, ko sam kao čovjek.. zanima ih samo teniser... ludi teniser", rekao je i dodao da se zbog toga osjećao iskorišćenim.
Što se samog tenisa tiče rekao je da prema njemu ima odnos i ljubavi i mržnje:
"Volim sport, mislim da sam dobar u tome i nekada zapravo uživam da odgledam teniski meč. Ali, volim ga samo do određene granice. To je moj život, posvetio sam tenisu sate i sate života koje nikada neću vratiti nazad", zaključio je Kirjos.
