Građani su, ističe, umorni od recikliranih ucjena i zamjene teza za jednokratnu upotrebu.
"Nije mene DPS glasao za premijera, već Dritana. Za mene je DPS glasao samo kad je trebalo da me pošalju u zatvor i kućni pritvor. I sad su u Podgorici ZBCG i DPS osvojili preko 50 % podrške građana Glavnog grada, ali mi nećemo s njima da pravimo nikakve koalicije. A baš me zanima da li bi URA imala ovakav stav da se našla u našoj poziciji? Mislim da odgovor svi znamo. Ovako ispada da mi koji nećemo s DPS-om, radimo na njihovom povratku ako ne glasamo Luku Rakčevića za gradonačelnika, čiji je pokret URA isti taj DPS podržavao na državnom nivou", navodi Knežević.
Ako ovo nije dovoljno za kolektivno skakanje s Blažovog mosta, dodaje on, onda nam ni Dobrota nije potrebna.
"Bez namjere da kod mog brata Dritana izazovem osjećaj suvišnosti, u ovom trenutku je mnogo važnije šta će da uradi Jakov Milatović. Od njega zavisi da li ćemo otpočeti pregovore za formiranje vlasti u Podgorici. Naravno, zavisi i od PES-a. Ako ne bude pregovora, biće novih izbora, ali posle tih izbora mnogih više neće biti na političkoj sceni", ističe Knežević.
Kaže i kako Abazović govori o neostvarenoj ljubavi njihove dvije stranke.
"A što se tiče neostvarene političke ljubavi između DNP- a i URE o kojoj Dritan nostalgično govori, uvijek neka računa na to da možemo zajedno, držeći se za ruke skočiti s Blažovog mosta. Bila bi to tragedija dostojna Romea i Julije, iako mi se čini da bi Dritan poput Bate Stojkovića u "Ko to tamo peva" isplivao u blizini Botuna i tražio da mu Luka Rakčević donese ćebe i preobuku da ne zakasni u podkast kod Miloša Konatara", zaključuje on.