(Iz Beograda za Portal Analitika)
Srpski ambasadori dobili su upute kako treba da rade u zemljama u kojima službuju, odnosno da u spoljnoj politici Srbije nema bitnih promena uprkos činjenici da su zbog dosadašnje spoljne politike doživljeni neuspesi u procesu integrisanja u Evropsku uniju, ali i zakomplikovani odnosi sa nekim susedima.
Pomenute upute ambasadori su dobili na Ambasadorskoj konferenciji, koja se početkom svake godine održava u Beogradu. Na tom dvodnevnom skupu nije se desilo ništa spektakularno, ali svakako je zanimljivo da su odnosi sa Crnom Gorom ocenjeni kao komplikovani, a razlog je - manjak saradnje Crne Gore u borbi protiv organizovanog kriminala.
Što se ostalih suseda tiče, najbolje su ocenjeni odnosi sa novim hrvatskim vlastima, dok je situacija u Bosni i Hercegovini okarakterisana kao najveći regionalni izazov.
Jeremić i/ili Tadić: Ocenjujući da su regionalni odnosi poboljšani uprkos svim poteškoćama koje prate Srbiju i njene
susede - prevashodno zbog priznanja nezavisnosti Kosova, direktor Centra za regionalizam i koopredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov za Portal Analitika kaže: "Evropa za sada ne prigovara Srbiji da ‘ne čini dovoljno da se konsoliduje stanje u BiH’, ali bi i to jednoga dana moglo da dođe na dnevni red". Napominjući da se često sticao utisak da Srbija ima dve spoljne politike i da je jednu vodio predsednik Srbije Boris Tadić, a drugu ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, Popov kaže da je Tadićeva "regionalna spoljna politika dala dobre rezultate u protekle dve godine", odnosno da je "doprinela poboljšanju odnosa sa susedima nakon proglašenja nezavisnosti Kosova".
Međutim, kada je reč o Jeremiću, onda Popov ocenjuje da je ministar u više navrata dobio ukor zbog nekih svojih poteza, odnosno da je njegova politika često bila svađalačka.
Bez obzira na postignute uspehe i neuspehe, odnosno na to da se u spoljnoj politici moglo raditi, brže, bolje i efikasnije bez obzira uvreženo mišljenje, a često i praksu da je diplomatija spora i da bi odnosi sa susedima trebalo da blistaju, nekadašnji ministar u Vladi Srbija a sada lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić smatra da treba odrediti realne ciljeve u spoljnoj politici.
Gostujući na državnoj televiziji on je ocenio da je "vlada autistična i ne razgovara sa svima", a da su nejasni ciljevi u spoljnoj politici doveli do "cik – cak politike, odnosno politike stani kreni" i da Srbija reaguje pod pritiskom.
Stari prioriteti: Odgovarajući na pitanje zašto se u spoljnoj politici ništa neće menjati mada je često na udaru kritike i kako je moguće ostvariti dalje evropske integracije ako spoljna politika ostaje ista - kako je poručio Tadić na ambasadorskoj konferenciji - Popov kaže da je shvatio da buduća spoljna politika Srbije neće biti svađalačka, onakva kakvu je s vremena na vreme predstavljao ministar Jeremić, već politika pomirenja.
"Svađalačka politika nas stvarno ne bi dovela u EU", istakao je Popov. Naš sagovornik smatra da se Tadićeva izjava o nepromenljivosti spoljne politike svakako može tumačiti na više načina, ali da ona prevashodno znači da se "spoljna politika neće menjati u globalu", odnosno da EU i dalje ostaje prioritet.
Upravo na evropskoj ideji su dobijeni izbori 2008. godine, ali ta priča nije do kraja sprovedena, pa otuda sve češće pitanje: da li EU ima alternative?
Lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović smatra da EU nema alternativu, odnosno da je alternativa EU samoizolacija u kojoj je Srbija živela 90-tih godina prošlog veka.
"To što je Tadić neuspešan u evropskoj politici ne znači da treba svi da živimo u pećini. Treba preuzeti odgovornost. Ako ste neuspešni u evropskoj politici nemojte da nam kandidujete Boj na Kosovu", rekao je Jovanović.
Kosovo kao stalni problem: Večiti srpski problem i unutrašnje i spoljne politike – Kosovo – biće i dalje uslov za napredak ka EU, ali pitanje je šta će činiti kompromis u nastupajućim pregovorima sa Kosovom, odnosno kako će Kosovo biti predstavljeno na regionalnim konferencijama.
Srbija naime traži (čitaj: insistira) da se Kosovo predstavlja kao Kosovo UN 1244, zbog rezolucije od koje neće odustati.
Ocenjujući da će se tražiti kompromis uz poštovanje globalne politike, odnosno nepriznavanja kosovske nezavisnosti Popov navodi da postoji predlog iz Brisela da se na regionalnim konferencijama Kosovo predstavlja kao - Kosovo UN bez broja 1244.
Međutim, iako ovaj predlog za predstavljanje zvanično nije obelodanjen ministar Jeremić je nakon prvog dana Ambasadorske konferencije rekao, da ako i dalje ostane uslov da Srbija treba da se odrekne rezolucije 1244 da bi dalje napredovala ka EU - onda je malo verovatno da će EU u martu Srbiji dodeliti status kandidata. Ali, iz izjava drugih visokih zvaničnika je jasno da bi Srbija bila zadovoljna da se rezolucija 1244 pomene na bilo koji način, što ne isključuje predlog koji nam je rekao Popov. Kamen oko vrata: Iako je ambasadorima predočeno da sa podelom Kosova više ne treba računati i da je Ahtisarijev plan neprihvatljiv, ali i da je Srbija zainteresovana za zaštitu njene imovine na Kosovu, što se posebno odnosi na srpsku kulturnu baštinu, ostaje pitanje na koji način će se Srbi integrisati u kosovsko društvo, i da li je Beograd spreman da prihvati zahtev nemačke kancelarke iz avgusta prošle godine da ukine paralelene institucije na severu Kosova.
U masi špekulacija koje se mogu čuti oko ukidanja ovih institucija poslednja je ta da, u stvari
Kuda bi vodila takva antievropska politika već je odgovorio lider LDP-a. Medjutim, pravo je pitanje šta je najveća kočnica u srpskoj spoljnoj politici. Za Popova je to: "Jedan tvrd odnos koji smo mi zakucali u odnosu na Kosovo. To je kamen o vratu koji nas jako pritiska i guši".
Violeta CVEJIĆ
