U saopštenju iz Komšićeve kancelarije navodi se da on od Ustavnog suda BiH traži da Šmitove odluke, donijete 2. oktobra, stavi van snage iako taj sud nema ovlašćenja da preispituje odluke visokih predstavnika, koji ima potpunu autonomiju u svom djelovanju sa zadatkom obezbjeđenja sprovođenja Dejtonskog sporazuma, čiji je sastavni dio i važeći ustav BiH.
Komšić je od suda takođe zatražio preispitivanje odluke o izmjenama ustava Federacije BiH, koje je Šmit nametnuo u sklopu mini reforme izbornog zakonodavstva. Taj entitet ima svoj ustavni sud pa nije jasno zašto se Komšić nije obratio njemu nego Ustavnom sudu BiH.
Šmit je 2. oktobra, neposredno nakon zatvaranja birališta u BiH, nametnuo odluke o izmjenama izbornog zakona koje se odnose na uspostavu Doma naroda parlamenta Federacije BiH te je uveo precizne rokove i mehanizme deblokade s ciljem osiguranja brze uspostave vlasti u tom entitetu nakon izbora.
Visoki predstavnik je naknadno protumačio kako je svojom odlukom praktično osigurao sprovođenje presude Ustavnog suda BiH u slučaju „Ljubić“, kojom je utvrđeno da federalni Dom naroda štiti i zastupa interese konstitutivnih naroda i ostalih, a ne interese županija iz kojih se delegiraju zastupnici u tom tijelu.
Šmitove odluke nakon toga je osudila većina stranaka s bošnjačkim predznakom uz optužbe kako je on time ispunio samo zahtjeve HDZ BiH.
Tome se u utorak pridružio Komšić, čija je teza kako je visoki predstavnik nametnutim odlukama „izvršio udar na integritet izbornog procesa tako što je prevario birače“.
Tvrdi da bi birači drugačije glasali da su znali za nova izborna pravila, a smatra da su prevarene i sve političke stranke jer bi one ponudile drugačije izborne liste, prilagođene tim novim pravilima.
