Nekadašnji generalni direktor Jugoslovenske elektroprivrede (JUGEL) profesor dr Lazar Ljubiša, ocijenio je u intervjuu za Portal Analitika da treba da se grade četiri kaskadne hidroelektrane na Morači na bazi koncesija, ali i istovremeno upozorio da Vlada mora da otvori “stotinu očiju” prilikom potpisivanja Koncesionog ugovora sa budućim graditeljom.
- Na koncesioni ugovor treba obratiti svu moguću pažnju da ne bi došli u situaciju da Crna Gora koncesiuonaru ustupi - više nego što treba. Ono što je pouzdano znam jeste: koncept hidroelektrana na Morači je veoma koristan i veoma isplativ za Crnu Goru”, ocjenjuje dr Ljubiša, poznati i međunarodno priznati energetski stručnjak.
Isplative elektrane na Morači: Kao razlog zbog čega je koncept elektrana na Morači isplativ, profesor Ljubiša navodi podatak da je cijena struje iz hidroelektrane Andrijevo iznosi - svega 1,6 centi po kwh (bez kredita), dok je sama cijena uglja iz Pljevalja – dvostruko veća. Ljubiša objašnjava da je vijek trajanja hidroelektrana 100 godina, što - kako je dodao - znači da će Crna Gora eksploatisati elektrane na Morači punih 70 godina, nakon isteka tridesetgodišnjeg koncesionog ugovora.
- Najstarije hidroelektrane u svijetu traju već stoljeće, dok je HE Perućica navršila pet decenija. Kada napravimo elektrane na Morači, moramo biti svjesni da će i naše praunuče imati koristi, jasan je profesor Ljubiša. Upitan da li je Koncesioni ugovor mogao biti kraći od 30 godina, dugogodišnji direktor JUGEL-a nije želio da komentariše dužinu korištenja ali je naglasio da se elektrana na Morači vraća investitoru za rok od 20 do 22 godine.
- Volio bih da koncesioni ugovor bude što kraći, mada je jasno da i koncesionar mora da zaradi. Ako Crna Gora nema 543 miliona eura, koliko iznosi investicija za gradnju elektrana, onda moramo dopustiti da je gradi koncesionar koji može da investira, napomenuo je Ljubiša.
Elektrane ekološki “čiste”: Profesor Ljubiša smatra da izgradnja akumulacija na Morači neće poremetiti ekološku ravnotežu tog područja i da ona praktično “ničim ne može biti ugrožena”.
- Priča da hidroelektrane štete ekologiji su - čiste gluposti. Uzmimo primjer Švajcarske: ona proizvodi 37,6 milijardi kwh iz hidroelektrana i iskoristila je 100 odsto hidropotencijala, a ništa nijesu upropastili! I sad, ko će da kaže da Švajcarska nije turistička i ekološka zemlja sa tolikim brojem akumulacija…Pa kako nije turistička zemlja?”, pita se Ljubiša uz napomenu da je Crna Gora iskoristila svega 17 odsto svog hidropotencijala.
Profesor Ljubiša tvrdi da su brane na Morači bezbjedne jer se “brane projektuju da izdrže maksimalni zemljotres na tom području koje, uokolini kanjona Morača, nije previše trusno”.
Manastir Morača-siguran: U planu je predimenzionirano prikazana, prema mišljenju profesora Ljubiše, turistička valorizacija tog područja nakon izgradnje elektrana. Iskusni stručnjak, međutim, ističe druge, realne prednosti i napominje da se akumulacije mogu uspješno i višenamjenski koristiti - kao rezervoari pitke vode ali i za navodnjavanje u poljoprivredi.
- S druge strane, pitanje Manastira Morače je prenaglašeno. Taj vjerski objekat će nakon izgradnje hidroelektrana biti čak sigurniji nego što je danas jer je projektom predviđena njegova sanacija. Podsjetiću: Pivski manastir je izgradnjom HE “Mratinje” potpuno izmješten… Svojevremeno sam posjetio ogromnu hidroelektranu na rijeci Nil u Egiptu, i prilikom gradnje akumulacija tamo je izmješteno na stotine kulturno-istorijskih spomenika. To je uobičajena i razrađena procedura”, ističe Ljubiša.
Ne snižavati kotu za Andrijevo: Za korišćenje hidropotencijala rijeke Morače je, prema riječima Ljubiše, potpuno spremna investiciono- tehnička dokumentacija sve do nivoa idejnog projekta.
- Za sve druge projekte bi bilo potrebno godinu dana hidro-geoloških istraživanja, pa su zbog toga elektrane na Morači, u ovom momentu, jedino realno rješenje, poručio je Ljubiša. On se založio za predloženo rješenje, tj. gradnju elektrane “Andrijevo“ na koti 285 nadmorske visine, smatrajući upravo tu kotu najisplativijim i najboljim rješenjem.
- Svako smanjenje nivoa vode - na primjer na kotu 255 - ne bi bilo ekonomsko-energetski opravdano. U tom slučaju, “nisko” Andrijevo ne bi proizvodilo dnevnu već protočnu energiju i to ne bi bilo energetski opravdano, ocjenjuje Ljubiša.
Slaba vajda od vjetrenjača: Dr Ljubiša je ustvrdio da male hidroelektrane i vjetroelektrane ne mogu ni u kom slučaju nadoknaditi manjak električne energije.
- Prema svim rađenim elaboratima iz malih izvora možemo računati na najviše 500 miliona kwh što je malo. S druge strane, struja iz ovih izvora je makar duplo skuplja nego iz velikih izvora energije. Tu ima još problema. Pitanje je, na primjr, ko će snositi troškove eksproprijacije zemljišta, izrade prilaznih puteva, gradnje postrojenja za priključak kod malih elektrana itd. Osnovni problem za vjetrogeneratore je što je naš energetski sistem mali da bi primio vjetrenjače. Drugi veliki problem kada su u pitanju male elektrane ogleda se u tom što na tim vodotocima nijesu završena potrebna istraživanja. Na kraju: država treba da subvencioniše proizvodnju struje iz ovih izvora. Da li se za tako nešto postoji novca u Crnoj Gori? U Evropi se grade male elektrane i vjetrenjače jer su velike - već napravljene, ocjenjuje Ljubiša.
Privatizacija EPCG je bila - greška: Sagledavajući poziciju Elektroprivrede, dr Ljubiša kaže “da bi najsrećniji bio da EPCG nije privatizovana i da naša energetska kompanija - uz beogradski Energoprojekt” i ljubljanski Elektroprojekt” kao projektante - gradi hidroelektrane na Morači.
- Greška je prodati hidroelektrane koje 100 godina ostvaruju dobit, ali sada mi tu ne možemo ništa, poručio je Ljubiša. On je osporio svrsishodnost aktuelnih alternativa gradnji hidrocentrala na Morači, naročito mišljenja da treba prioritet dati gradnji hidroelektrane na Pivi ili drugom rješenju, gradnji hidroelktrane Risan.
- Za HE Kruševo na Pivi veliki problem je što jedna obala zadire u bosansku teritoriju. To nikada nije dobro rješenje. A sama priča o HE Risan je bespredmetna: za njenu izgradnju potrebno je prokopati tunel od čak 27 kilometara, naveo je Ljubiša, objašnjavajući da veliki troškovi ukazuju na neisplativost takvih projekata.
Zato, prema njegovom mišljenju, nakon HE na Morači trebalo bi graditi drugi blok termoelektrane “Pljevlja”, budući da je već izgrađeno 25 do 30 odsto postrojenja za taj objekat.
Manjak struje i u regionu: Kao dodatni razlog za gradnju novih izvora energije Ljubiša je pomenuo i manjak struje u zemljama regiona.
- Elektroenergetski sistem Crne Gore je jedan od 24 u zapadno-evropskoj interkonekciji. Naš sistem je po proizvodnji električne energije reda veličine 0,1 odsto, dok je po potrošnji blizu 0,2 odsto. Od 1982.godine, kada je puštena u pogon TE Pljevlja, u Crnoj Gori nije izgrađen niti jedan izvor energije. Imamo podatak da Grčka ima manjak od 5 milijardi kilovatsati (kwh) ali na 12 miliona stanovnika, a u deficitu su Makedonija, Albanija i Kosovo, dok višak struje ima samo- BiH i Hrvatska. Desila se situacija da je 2007.godine - prvi put - potekla električna energija iz energetskog kabla od deficitarne Italije prema Grčkoj. U pitanju je iznos od 1,4 milijarde kilovatsati. Ovi podaci najbolje pokazuju koliko je region u deficitu električne energije, objasnio je Ljubiša.
Oprezno sa kablom prema Italiji: Ljubiša je upozorio da Crna Gora mora biti veoma oprezna i prilikom potpisivanja Ugovora o korištenju energetskog kabla na relaciji Tivat-Peskara.
- Ne smije se dozvoliti da italijanske kompanije sa ovih prostora vuku mnogo više struje nego što im je energetski deficit. U tom slučaju, balkanski kapaciteti bi bili raubovani a Italijani bi uvezenu struju - preprodavali po većim cijenama, upozorava Ljubiša, objašnjavajući zašto se plaši tog razvoja događaja.
- Kabl prema Italiji od 1000 megavata. Da bi bio ekonomski isplativ treba da se koristi čak 6.000 sati godišnje. To znači da se njime mora konstatno prenositi 6 milijardi kilovatsati (kwh). Podatak da je Italija prošle godine uvezla 40 milijardi kwh iz drugih sistema je varljiv jer su sopstvene termoelektrane koristili sa svega 3.400 časova godišnje – jer im je struja iz termoelektrana suviše skupa. Da je Italija podigla korišćenje termoelektrani za 1.000 časova onda bi imala do 15 milijardi kwh više. Italija koristi kao gorivo kameni ugalj uvezen iz Afrike, a većina njihovih termocentrala može da radi na ugalj, gas i mazut. Pošto je cijena goriva jako visoka onda oni uvozom jeftine struje iz Francuske ili Češke zarađuju preprodajom -makar cent po kwh-u. Istovremeno, čuvaju sopstvene kapacitete od raubovanja”, precizirao je Ljubiša.
Crna Gora, ukoliko želi da uđe u projekat gradnje elektronergetskog kabla, treba da uloži u svoju prenosnu mrežu u vrijednostoi od skoro 200 miliona eura.
- Koliko je to novca pokazuje podatak da je kompletna crnogorska prenosna mreža vrijednosti reda veličine od 100 miliona eura, precizirao je nekadašnji direktor JUGEL-a. Ljubiša, koji je bio profesor na ETF-u u Podgorici, založio se da zbog nedoumica oko projekta elektrana na Morači Vlada organizuje poseban Stručni savjet koji bi okupio najbolje eksperte iz okruženja.
„Taj skup bi donio zaključke oko izgradnje HE na Morači; stavio tačku na svu priču“, zaključio je Ljubiša.
Predrag Zečević
