Profesorica na beogradskom Fakultetu političkih nauka, dr Tanja Miščević ocijenila je u razgovoru za Portal Analitika da Evropska unija zbog izuzetno teške ekonomske krize u Grčkoj i zamora od proširenja u starim članicama, u ovom trenutku nema jasnu strategiju o svojoj budućnosti, što se može negativno odraziti na dalji proces proširenja.
- Dok Evropska unija ne bude imala jasnu strategiju o svojoj budućnosti, a ona je nema u ovom momentu, ne može se imati jasna ideja o proširenju i vidjeti šta se dešava sa daljim integracijama država regiona, kazala je dr Miščević.
Region zaostaje u procesu evropskih integracija: Ona se složila sa tezom predsjednika Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Tomasa Miroua da region Jugoistočne Evrope zaostaje u procesu evropskih integracija.
- Saglasna sam sa predsjednikom EBRD-a da se u ozbiljnim problemima koje Unija ima ne smije zanemariti značaj koji može da ima umor od reformi u regionu Zapadnog Balkana, naročito ukoliko bi Balkan bio zaboravljen od Evropske unije, navela je Mišćević.
Predsjednik EBRD Mirou je nedavno u autorskom tekstu istakao da Evropa nije obavila do kraja posao u jugoističnoj Evropi i da je u interesu svih da se proces evropske integracije nastavi. Profesorica Miščević naglašava da bi zamor od proširenja izazvao i druge negativne efekte na politiku integracija u regionu. „Stvorio bi se jako negativan efekat i po unutrašnje reformske procese svake od ovih država“, kaže Miščević.
Problem sa Grčkom doveo u pitanje eurozonu: Miščević, koja je i potpredsjednica Evropskog pokreta u Srbiji, je ocijenila da se Evropska unija - a posebno Grčka - nalaze u vrlo teškoj ekonomskoj situaciji i da se pojavljuje veliki znak pitanja na budućnost cijele eurozone.
- U takvim uslovima Evropska unija nije baš mnogo zainteresovana za dalja proširenja i davanja novih obećanja. Vidjećemo šta će biti, kakvi će se zaključci formirati, na Samitu EU koji se planira u Sarajevu početkom juna mjeseca i da li će biti ponovljena obećanja da će zemlje regiona postati dio EU čim ispune sve uslove. Ali, bojim se da ništa više od obećanja neće biti; ne očekujem od EU ''vjetar u leđa'', procjenjuje Miščević, naglašavajući da bi takvo ponašanje EU bila greška. Ipak, profesorica Miščević vjeruje da region Zapadnog Balkana neće biti zapostavljen.
- Bilo bi pogrešno pretpostaviti da će region Zapadnog Balkana biti zaboravljen od strane EU. Čini mi se da se sve više pojačava pritisak u cilju ispunjavanja uslova u najrazličitijim oblastima i dalje demokratizacije. Evidentan je pritisak Brisela da se forsiraju neke od važnih reformi, kao što su reforme administracije ili pravosuđa u svim državama regiona, rekla je Miščević.
Uskoro datum pregovora o članstvu: Komentarišući činjenicu da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Crne Gore i EU stupio na snagu 1. maja, Miščević je ocijenila da se ratifikacijom tog dokumenta završava proces pridruživanja i daje znak da može da počne proces pristupanja. Ona smatra da ratifikacija dokumenta stvara tehničke pretpostavke za određivanje datuma pregovora kao sljedeće faze u procesu integracija.
- Prema zaključku Savjeta Evrope iz decembra 2006. godine, pregovori o članstvu sa državom ne mogu početi dok na snagu nije stupio Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. To praktično znači da Crna Gora - kada završi sa odgovorima iz Upitnika, kada dobije Avi (Mišljenje o članstvu) i status kandidata - može se odrediti tačan datum pregovora. To je moguće upravo zbog toga što je glavna tehnička prepreka prevaziđena, rekla je Miščević, uz napomenu da ne želi da prognozira datum pregovora.
- Proces evropskih integracija je i politički proces u kojem učestvuje 27 država članica EU. Zbog toga se mogu stvoriti i određena politička uslovljavanja, objasnila je Miščević.
Zajedničke institucije Crne Gore i EU: Stupanjem SSP-a zajedničke institucije Crne Gore i EU neće biti privremenog karaktera, već će se formirati stalno tijelo - Savjet za stabilizaciju i pridruživanje u kojem će sjediti predstavnici Unije na visokom političkom nivou i predstavnici Crne Gore, smatra dr Miščević.
- Predviđeno je i formiranje parlamentarnog Odbora za stabilizaciju i pridruživanje kojeg će činiti predstavnici evrpopskog i crnogorskog parlamenta. Stupanjem SSP-a politički dio sporazuma počinje da funkcioniše. Upravo to je najveći značaj stupanja na snagu tog dokumenta, zaključila je za Portala Analitika prof. dr Tanja Miščević.
Nenad Zečević
