“To je teritorijalno zaokruživanje delova srpskog naroda na teritorijama drugih država kroz entitet Republiku Srpsku, litije, Zajednicu srpskih opština. Dakle, zaokruživanje, ali, to je i jedna kulturna politika koja bi u suštini značila stalnu brigu za jezik, školstvo, za izdavaštvo iz Beograda”, objasnila je Perović i dodala da je riječ o gubitničkoj politici.
Crkva Srbije, kaže Perović, produbljuje nepovjerenje drugih država prema Beogradu.
“Takvu politiku podržava SPC, jer je ona ostala jedina institucija prisutna na ovim teritorijama nakon raspada jugoslovenske države i ona je u tesnom savezu sa srpskim državnim vlastima”, kazala je Perović.
Koncept moderne države, kaže, podrazumijeva prava manjina, ali ne povećanu brigu prema pripadnicima srpskog naroda van granica Srbije.
“Na delu je nova politika ljudskih prava, a vi mislite da je svaki podanik u vašem okviru… to je duboko arhaična i po srpske nacionalne interese štetna politika. To je ta imperijalna politika”, dodala je Perović.
Govoreći o projektu Otvoreni Balkan, Perović kaže da je regionu potrebna promjena, ne u smislu granica, već stvaranje modernih balkanskih država.
“Za Balkan je, od propasti Otomanske imperije, bilo bitno da se ide na modernizaciju državnih jezgara, da se ne ide na osvajanje tuđih teritorija – to je novi koncep Balkana, a ne tri velike države u kojima će se obnoviti nacionalni sukobi”, kazala je Perović.
Poručuje da Srbija nije pokazala spremnost za Evropu.
“Mi maskiramo svoje veze sa Evropom. I ona glumi sa nama, međutim, mi se bitno nismo pomerili. Prvi uslov za mene je bila ta realna slika o neposrednoj prošlosti i našoj odgovornosti za nju. Taj program modernizacije države i njenog teritorijalnog širenja su inkompatiblini”, navodi ona.
Da bi izašla iz agonije u kojoj se nalazi, Srbija mora definitivno da odluči šta hoće – da se razvija i opstaje kao moderna država ili da se teritorijalno širi izazivajući nove sukob, kaže Perović.
Naglašava da će izbori pokazati da li je srpska politička elita odlučila da krene pravim putem.
“Pre svega, jasno profilisanje stranaka i njihovi programi. Po čemu se one razlikuju danas, ako ih ujedinjuje program koji prouzrokuje to stajanje Srbije u mestu? Da li ćemo ići ka EU, razvijati se kao moderna država, sarađivati sa susedima, ili ćemo stalno težiti da zaokružimo etnički prostor. Ako biračko telo razume od čega dolazi njegova ekonomska degradacija, njegov intelektualni i moralni pad, ono će se odlučiti za program koji sprečava dalje propadanje”, navodi Perović i dodaje kako takav program postoji na individualnom, ali ne i na organizovanom i političkom nivou.
“Ostaje da svako uradi ono što može. Intelektualna elita i pojedinci u raznim oblastima, strukama, u medijima. Moramo pomoći da postane jasno, jer to što se profiliše, ta saznanja postoje, ali je pitanje kako da ona postanu svojina velikog broja ljudi koji odlučuju na izborima”, zaključila je Perović.
Podsjeća da joj je poznavanje brojnih crnogorskih rukovodilaca, poput Veljka Milatovića, Vidoja Žarkovića, Veselina Đuranovića, Olge Perović, Rada Brajovića, pomoglo da razumije da je Crna Gora, pored Slovenije, jedna od država koja je imala najracionalniji odnos prema Jugoslaviji.
“U obe te nacije, republike, ja sam osećala smisao za proporcije. Vi ste mali narodi, male nacionalne i državne zajednice, vi živite u jednoj široj zajednici. Crnogorci su imali start od nule 1945. godine, Slovenci su bili razvijeniji, ali su više davali za jugoslovensku federaciju. Dakle, vi tu ne možete da se ponašate arogantno, vi ste konstruktivni i branite svoje dostojanstvo. Ali vi imate osećaj mere- to me je uvek impresioniralo i uveravalo u zrelost i ozbiljnost rukovodećih ekipa u te dve zemlje”, saopštila je Perović.
Ti ljudi su, kaže, puno radili i maksimalno razvijali unutrašnji potencijal Crne Gore.
“Mislim da je sada naš veliki problem u Srbjiji u odnosu sa Evropom, to očekivanje da EU sve za nas uradi. Ona ima svoje interese. Mislim da se mora desiti neki preokret, koji zahteva promenu politike. Naši akcenti moraju biti na unutrašnjim potencijalima. Oni su mali, ali se ne mogu razviti ako mi stalno očekujemo da neko nas razume, pređe preko naših ograničenja, opstrukcja, parazitizma ako hoćete”, navela je ona.
Evropa, poručuje, nije samo geografski prostor, niti jedna civilizacija.
“Ona je društvena suština koja ima empatiju za drugog, koja je spremna da primi iskustvo drugog. I ta EU, zajedno sa velikim državama, je primila male narode i države i dala im jednako pravo odlučivaja”, zaključila je Perović u “Aritmiji”.
