Izblijeđela je zastava u Gornje Dodoše
(ili neđe put Andrijevice, simbolično)
Rekli su nam da Crnogorci ne postoje
Zamisli!
Da se reaguje žustro, na ‘vi čas, hrabro!
Branićemo se tako što štampamo simbole
Vazda po istome tragu
Udri!
I onda plačemo
Davimo se u samosažaljenju
Što nas ne razumiju
Na one strane
Kukajte, Crnogorci, kukajte
Zavidite svakome ko mrdne
Ko okrene glavu u neočekivanom pravcu
Ubijte se od ljubomore
Đe niko ne vidi
Ponosno
Naričite nad sudbinom hudom
Lelekanje se daleko čuje
I lijepo odjekuje važno
U malograđanskoj beskorisnosti
Lažno.
Ne podržite nikada jedan drugoga
Ni slučajno!
Zaobiđite na ulici, bojkotujte
Ogovarajte, stalno, stalno
Zavist i pizma
Vire iz fraza
Naučenih naizust
Provincijalno!
Gledajte da se umilite moćnima
Dok prozivate druge, stalno
Kožuh sa pola rukava
I Komnen i Đido
Posthumno
(I da vam neko ne reče
Slučajno, slučajno
Da ste ekstremni, teški
ili
“Nepodobni za saradnju”
To posebno!)
I sve po istom tragu, složno
Utabanim stazama, pravo i nazad
Vazda i opet
I ukrug, kuražno
Jedino smo u tome zajedno!
Zabranite upotrebu novih ideja
Što će vam novo
Kad ne razumijemo staro
A ne smijemo ni da shvatimo
Što nam se dešava
Do kraja
Neprijatno
Lelečite, Crnogorci,
Lelečite
Junački, hrabro!
Uzaludnost je lijepa
Naučili smo to davno!
Lelečite!
