"Prije mnogo godina moja je zemlja donijela odluke koje nam danas omogućuju da bezbolno prekinemo energetske veze s agresorom", napisao je Nauseda, dodajući da bi druge evropske zemlje trebale slijediti njihov primjer.
"Ako mi to možemo učiniti, onda može i ostatak Evrope", naveo je Nauseda.
Tamošnje Ministarstvo energetike je saopštilo da, "tražeći punu energetsku nezavisnost od ruskog gasa, kao odgovor na rusku energetsku ucjenu u Evropi i rat u Ukrajini, Litvanija je potpuno prekinula s nabavkom ruskog gasa".
"Plinski transportni sistem zemlje od početka ovog mjeseca radi bez uvoza ruskog gasa", objavljeno je na sajtu Ministarstva energetike Litvanije.
Sve potrebe za gasom zadovoljavaju preko LNG terminala
To, kako se navodi, potvrđuju i podaci litvanskog operatera plinskog transportnog sistema Amber Grid, koji pokazuju da je 2. aprila uvoz ruskog plina za potrebe Litvanije preko bjeloruske konekcije bio jednak nuli. Sve potrebe za gasom Litvanija zadovoljava putem terminala za tečni prirodni gas (LNG) u Klaipedi, navodi se.
Ministar energetike Dainius Kreivis kaže da je ovo prekretnica u istoriji energetske nezavisnosti Litvanije.
"Mi smo prva zemlja EU među zemljama koje opskrbljuje Gazprom koja je stekla nezavisnost o isporuci ruskog gasa, a to je rezultat višegodišnje koherentne energetske politike i pravovremenih infrastrukturnih odluka", rekao je Kreivis.
U takvim okolnostima, ruski zahtjev za plaćanjem gasa u rubljama takođe je bespredmetan jer Litvanije više ne naručuje ruski gas i više ga ne planira plaćati. Kao odgovor, ruska kompanije za opskrbu plinom Gazprom obavijestila je Amber Grid da više ne želi slati gas iz Rusije preko bjeloruske veze.
Još ranije je SAD zabranio uvoz nafte i plina iz Rusije, dok je premijer Velike Britanije Boris Džonson rekao da, iako je zabrana ruskih fosilnih goriva "vrlo izgledna", to se treba odvijati postupno, a ne naglo i odmah, što je stajalište i nekih članica Evropske unije.
U Evropskoj uniji postoji neslaganje među članicama u vezi tog poteza. Od najuticajnijih članica, zabrani uvoza ruskog gasa posebno se protivi Njemačka, čije potrebe za tim energentom uveliko zavise o ruskim isporukama te Berlin strahuje od velike krize u zemlji i Evropi uopšete u slučaju zabrane uvoza tog energenta iz Rusije.
No, čelnici Evropske unije su na nedavnom samitu u Briselu raspravljali upravo o energetici. Na stolu su bili brojni prijedlozi i ideje, a cilj je izvršiti što jači udar na Rusiju kako ne bi zaradu od gasa i nafte koristila za ratnu mašineriju u Ukrajini. No, pri tome takođe i osigurati da šteta po EU bude što manja.
Istovremeno, od velikih svjetskih zemalja s uvozom ruskog gasa, bez obzira na invaziju na Ukrajinu, problema nemaju Kina i Indija, koje nastavljaju s uvozom tog energenta iz Rusije.
Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je u četvrtak da je potpisao uredbu prema kojoj kupci iz "neprijateljskih" zemalja ruski gas od početka aprila moraju plaćati u rubljima, preko posredničke banke u Rusiji.
Evropske kompanije ne bi trebale udovoljiti ruskom zahtjevu da gas plaćaju u rubljima jer je to u suprotnosti s potpisanim ugovorima, rekao je, ipak, u petak portparol Evropske komisije.
Komisija ističe "da se potpisani ugovori moraju poštovati i da u 97 posto ugovora o nabavi gasa stoji da se plaća u dolarima i eurima te da te kompanije ne bi trebale pristati na ruske zahtjeve".
Agencije Rojters u svojoj je analizi ocijenila da bi i Evropa i Rusija bile na teškom gubitku ako Rusija ispuni prijetnju prekida isporuke gasa zemljama koje smatra "neprijateljskim", osim ako ne plate u rubljima.
