Crnogorski poslodovci, bankari i predstavnici vlasti ocijenili su u razgovoru za Portal Analitika da su glavni razlozi nedovoljne kreditne aktivnosti crnogorskih banaka nedostatak kvalitetnih projekata preduzeća, nelikvidnost privrede i visoke kamatne stope koje trenutno važe na crnogorskom finansijskom tržištu.
Bankari, Vlada i poslodavci različito ocjenjuju kreditnu sposobnost preduzeća i senzibilnost banaka da izađu u susret privredi, ali se slažu u mišljenju da bi nastavak postojećeg stanja ozbiljno ugrozio motor crnogorske ekonomije-privatni sektor.
Zajednička krivica: Predsjednik reprezentativnog Udruženja poslodovaca Predrag Mitrović, smatra da banke i preduzeća snose zajedničku krivicu za nedostatak kreditiranja. “Nešto veći generatori krize su banke koje su u vremenu prije izbijanja recesije vrlo neoprezno odobravale kredite, pa čak i sa sumnjivim kolateralama”, ocijenio je Mitrović za Portal Analitika. On je samo djelimično saglasan sa tezom da preduzeća nude nekvalitetne projekte za bankarsko finansiranje. Mitrović smatra da banke to pitanje - prenaglašavaju.
- Ima puno kvalitetnih i dobrih projekata koje banke ne žele da finansiraju zbog različitih razloga. Bankari prvo kažu da njihove matične banke odobravaju novac po visokim kamatama, pa onda govore da su loši kolaterali koja daju preduzeća kao obezbjeđenje kredita. U takvim okolnostima - ako znamo da se zemljiše više ne može založiti a često ni prosječan stan - onda za preduzeća postaje praktično nemoguće da zadovolje stroge bankarske standard - tvrdi Mitrović
Banke upiru prstom u preduzeća: S druge strane, bankari smatraju da preduzeća ipak snose veći dio odgovornosti, zbog nedostatka obimnije kreditne aktivnosti. Glavni izvršni direktor Atlas Mont banke Mihailo Banjević kaže za Portal Analitika da dobar dio crnogorskih preduzeća kreditno nesposoban da preuzme nova zaduženja jer su - prezadužena.
- Ta preduzeća ne zadovoljavaju bankarske propise i standarde da bi bila kreditirana. To je jedan od glavnih razloga zašto nema kredita - naveo je Banjević.
Direktor marketinga Hypo Alpe Adria banke Željka Radulović kaže da banke uvijek prije finansiranja detaljno procijene bonitet klijenata, vodeći računa o kreditnom riziku.
- Svi sa dobrim projektima, koji imaju održive novčane tokove i profitabilnost, mogu računati na finansiranje, bar kada je riječ o Hipo Alpe Adria banci, rekla je Radulović za Portal Analitika, istakavši da je Hipo Alpe Adria banka u prvih pet mjeseci plasirala oko dvadeset miliona eura kredita u crnogorsku privredu.
Imaju li banke senzibiliteta za probleme privrede: U vladinoj Direkciji za razvoj malog i srednjeg biznisa kažu da banke nemaju dovoljno senzibiliteta da kreditnu aktivnost prilagode trenutnoj ekonomskoj situaciji.
- Mislim da u nedostatku senzibiliteta banaka leži glavni problem. S druge strane, preduzeća nisu sada u mogućnosti da se bave razvojem, već su suočeni sa problemom: kako da prežive budući da imaju izražen problem nelikvidnosti. Na žalost, banke - kada i odobravaju kredite – to rade po krajnje nepovoljnim uslovima. Nema toga biznisa koji može da istrpi tolike kamate - kazao je za Portal Analitika direktor Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća Zoran Vukčević.
On je rekao da će Investiciono-razvojni fond odobravati kredite po kamatnoj stopi od 6 odsto, što je duplo povoljnije od važećih kamatnih stopa na crnogorskom bankarskom tržištu.
- Ove godine plasiraćemo 22,5 miliona eura kreditnih sredstava za sve oblasti privrede, a nećemo jedino finansirati izgradnju stanova i sektor ugostiteljstva -najavio je Vukčević, koji je član borda direktora Investicionog fonda.
Povlačenje depozita i tržiše uzrok visokih kamata: U Direkciji i poslovnim udruženjima nisu željeli da komentarišu visoke kamate, a tu pojavu Mihailo Banjević objašnjava:
- Podsjetiću da je pretprošle i prošle godine povučeno iz banaka gotovo pola milijarde eura depozita. Banke su reagovale tako što su podigle kamate na štednju, koje mi zovemo pasivne kamate. Razlika između aktivnih i pasivnih kamata je između tri i četiri odsto. Zbog toga smo došli do ovakvih kamatnih stopa. Drugi važan razlog što su visoke kamatne stope je - nedostatak povjerenja između banaka na međunarodnom finansijskom tržištu - kaže Banjević.
Željka Radulović iz Hipo Alpe Adria banke smatra da su aktuelne kamate primjerene sadašnjim tržnišnim uslovima i procjenjuje da prilikom zaduživanja na međunarodnom tržištu i tržišni rizik i rejting ovog područja igra značajnu ulogu.
- Uvijek treba imati na umu i da se kamatne stope na depozite kreću na dosta visokom nivou, do čak osam odsto, tako da je osnovnom ekonomskom logikom jasno da i kamate na plasmane moraju biti iznad ovog nivoa. Kamate odražavaju trenutnu situaciju na tržištu, tako da ne očekujemo neka veća pomjeranja - ocijenila je Radulović.
Ugrožen privatni sektor: U poslovnim udruženjima upozoravaju da ukoliko ne dođe do povećanja kreditne aktivnosti može doći do ozbiljnog ugrožavanja privatnog sektora koji je dodatno opterećen međusobnim dugovanjima u iznosu većem od 200 miliona eura.
Poslodavci kao izlaz iz “začarnog kruga” predlažu da se Vlada i Centralna banka i socijalni partneri više uključe u proces oživljavanja kreditnih aktivnosti i zajednički nađu način za rješenje ovog problema.
- Mala i srednja preduzeća su motor crnogorske privrede jer u strukturi čine 90 odsto ukupnog broja,a ukoliko bi ostale bez kredita to znači isto kao motor ostaviti bez goriva – zaključio je čelnik Unije poslodavaca Predrag Mitrović razgovor za Portal Analtika.
Predrag Zečević
