Mreža za afirmaciju nevladinog sektora, Unija slobodnih sindikata i Studentska unija do sada su organizovali četiri protestne šetnje u Podgorici, zahtjevajući ostavku premijera Igora Lukšića.
Medojević je agenciji MINA rekao da je jasno da su isti politički zahtjevi i bliska energija organizatora protesta i opozicije, ali i da postoji poštovanje nezavisnosti organizatora.
On je podsjetio da se predstavnici partija do sada nisu miješali u formiranje političkih zahtjeva ili izbor govornika, već su skupovima prisustvovali kao građani opozicionari, dajući doprinos „sa druge strane bine“.
„Ako želimo da se u narednom periodu ovo nezadovoljstvo uveća i dođemo do zajedničkog cilja – promjene ovog bolesnog, opasnog i nepravednog sistema, sigurno da će biti potrebno da se napravi određena koordinacija između opozicionih partija i svih struktura koje polako prave anti-režimski front“, ocijenio je Medojević.
Prema njegovim riječima, to bi podrazumijevalo zajedničke dogovore da li bojkotovati izbore ili na koji način učestvovati na izborima, kako se predstaviti međunarodnoj zajednici i šta će biti čiji zadatak.
Medojević je naveo da trenutno postoji „ozbiljna sinergija“ bez bilo kakvog zajedničkog organizovanja.
„Mi poštujemo njihovu nezavisnost, oni poštuju nezavisnost opozicionih partija, a čini mi se da je već sada jasno da radimo isti posao i da treba polako kreirati društvenu sinergiju koja treba da rezultira promjenom vlasti i početkom nove etape u razvoju političkog i ekonomskog sistema Crne Gore“, smatra on.
Medojević je dodao da nisu bitne procjene da je sve manje prisutnih na protestnim skupovima, već da su najvažniji međusobno povjerenje, sinergija i osjećaj zadovoljstva da na taj način učestvujete u neposrednoj demokratiji.
„To su karakteristike kraja pretpolitičkog doba. Ne možete očekivati da protesti budu ekstremno masovni, ali oni to čak i jesu imajući u vidu stepen diktature, represije i kontrole od strane tajne policije, policije i državnih organa“, pojasnio je on.
Medojević je kazao da je od 1996. do 2000. godine pratio proteste u Beogradu, navodeći da je tamo na početku negodovanje izražavalo nekoliko stotina ljudi.
Kako je dodao, akcenat nije na brojnosti, već na jasnom cilju, a on je nesporan - pad režima.
„Siguran sam da ovo, uz pritisak koji će sigurno doći iz Evropske unije u procesu pristupnih pregovora, stvara političku atmosferu da Crna Gora konačno iz pretpolitičkog doba, vjerovanja u mitove i gospodare, uđe u normalnu demokratsku atmosfreru gdje će se ljudi slobodno izražavati i birati partije u čije programe i lidere imaju najveće povjerenje“, precizirao je Medojević.
On je ponovio da opozicija ni na koji način ne učestvuje u organizaciji protesta, premda su tamo i njene pristalice i simpatizeri.
Jasno je, smatra Medojević, da se radi o opozicionim i ljudima koji su protiv režima i koji su spremni da izađu na ulicu i javno kažu da se bore protiv teške situacije u kojoj se nalazi država.
„Taj osjećaj nepravde i poniženja se opasno širi Crnom Gorom i to je sigurno jedan politički efekat. Dakle, javno izražažavanje nezadovoljstva građana je samo po sebi politički efekat“, ocijenio je on.
Kako je rekao, građani shvataju da Crna Gora ne mora da bude u ovako teškoj situaciji, naprotiv, da ima sve preduslove da bude zemlja u kojoj će ljudi živjeti srećno i prosperitetno od poštenog rada. „Ali je problem u sistemu“.
Medojević je naveo da je politički efekat protesta i u tome da su građani pokazali da je država vještački podijeljena i da je to proizvela vlast, koja vlada na tim podjelama.
„Često sam imao problem sa međunarodnim političkim faktorima, koji su me pitali – ako je situacija toliko loša, zašto se ljudi ne bune, zašto sindikat ne organizuje štrajkove, studenti ne protestuju. Ova četiri protesta su poslala snažnu poruku međunarodnoj zajednici da građani itekako imaju razloga da protestuju“, dodao je on.
Medojević je kazao da narod polako shvata da svi treba da budu u širokom nacionalnom pokretu za promjene, koji treba da dovede do demokratske transformacije zemlje, što nije partijski, nego interes čitave države.
„Efekti protesta su višestrukti, multiplikativni i pozitivni, posebno na psihološkom planu – osolobađanja straha kojim Demokratska partija socijalista vlada već 20 godina, a koji blokira građane da iskažu svoje nezadovoljstvo i da slobodno odlučuju o svojoj političkoj sudbini“, zaključio je on.
foto: bosnjaci.net
