Duže od dva mjeseca traju protesti koje su studenti četiri državna univerziteta u Srbiji započeli nakon što je u padu nadstrešnice na Željezničkoj stanici u Novom Sadu živote izgubilo petnaest građana. Umjesto istrage i procesuiranja odgovornih za novosadsku tragediju, režim predsjednika Aleksandra Vučića studentima i žrtvama ponudio je fotografiju krvave ruke sa podignutim srednjim prstom.
„Ponuditi građanima Srbije srednji prst kao odgovor na studentske zahteve može samo skupina najpodlijih primitivaca, nesvesnih da je njihova odgovornost zbog tog krvavog prsta ogromna. Građani su ismejali su ovu akciju. Pristojna Srbija šokirana je činjenicom da moralno dno Srpske napredne stranke (SNS) ima i svoj podrum. Brzina sa kojom se SNS odrekla ove akcije i napor da se anuliraju ogromni negativni efekti koje je proizvela, jasno govore o uzdrmanosti režima i konfuziji koja je zavladala u taboru naprednjaka“, kaže u intervjuu Pobjedi predsjednik Demokratske stranke Srđan Milivojević.
Jedan od lidera nekadašnjeg studentskog pokreta „Otpor“ (1998-2004) kaže da ga skaredna poruka režima mnogo ne iznenađuje.
„Nagomilani primitivizam, udružen sa prostačkom i raskalašnom bahatošću naših vlastodržaca, dostigao je svoju metastazirajuću kulminaciju. Mafijaški režim davno je pokazao da imamo posla sa ljudima koji nemaju moralnu kočnicu. Za slobodu se borimo protiv bića amputiranog morala“, kaže Milivojević.
Prema njegovim riječima, režim je krvave nadstrešnice zamijenio krvavim haubama, a krvave šake krvavim volanima.
„Zaletanje kolima u studente na trotoaru direktno je inspirisano od strane samog Vučića, koji je u nedavnom obraćanju medijima to i najavio. Nasilje je model političkog delovanja naprednjaka, koji su preko Šešeljevog šinjela navukli evropski frak. Nažalost, ispod tog evropskog fraka izviruje zarđala kašika i kišobran kalibra 7,62 mm, kojim se Vučić verao po brdima u okolini Sarajeva. Izviruje i ona ista moralna struktura sa rupom od bedža i likom Vojislava Šešelja. Od promotera politike „100 muslimana za jednog Srbina“, došli smo do politike 100 studenata za jednog naprednjaka u blokadi saobraćaja. Nažalost, danas su na vlasti u Srbiji oni koji su snimili spot kojim je najavljeno ubistvo Olivera Ivanovića, kao i oni koji su kazali „kad-tad ću se osvetiti Slavku Ćuruviji za laži koje o meni objavljuje Dnevni telegraf“. Oni koji su napunili snajpere ubicama Zorana Đinđića i to ponosno isticali nasiljem će braniti svoju vlast, bez obzira na cenu te odbrane.
Odgovor na napredno nasilje mora biti naša istrajnost i hrabrost da se zlo pobedi razumnim političkim delovanjem na polju nenasilja, kao što smo to uradili i 2000. godine“.
Znate da je predsjednik Vučić obećao da će ubuduće voditi računa o svakoj javno izgovorenoj riječi i pozvao ostale političke aktere da se toga pridržavaju.
MILIVOJEVIĆ: Aleksandar Vučić je generator i pokretač mržnje u našem društvu, podstrekač nasilja koje ta mržnja proizvodi; onaj ko inspiriše nasilnike i provocira incidente. Nije prošlo ni nekoliko sati otkako je izgovorio to što navodite, opoziciju je već nazvao najpogrdnijim imenima.
Vučić ne shvata da Srbiju neće voditi onaj ko ima poganiji jezik, jače pesnice, dužu štanglu, bolju dugu devetku sa prigušivačem iz Kosovske Mitrovice kojom je ubijen Oliver Ivanović, niti onaj ko je prepreka normalnom životu, već oni koji se ne plaše da iskorače pred zlom i oni spremni da omoguće da normalan život nadvlada nečoveštvo koje je zavladalo. Hrabrost nije odsustvo straha; hrabrost je svest da strah postoji, ali i volja, rešenost i odlučnost da se nastavi dalje. Ovaj narod je mnogo puta pokazao kako u Srbiji okovi lako postaju krila slobode ako se jakom idejom suprotstavimo čvrstini lanaca. Naša ljubav prema otadžbini mnogo je jača od Vučićeve mržnje i prezira prema Srbiji.
Ne jenjava nasilje koje režim sprovodi nad studentima. Što to govori o režimu?
MILIVOJEVIĆ: Režim svakodnevno menja propagandnu taktiku, što nam jasno ukazuje da Vučić ne ume da se nosi sa studentskim protestima i da se prvi put od dolaska na vlast našao u situaciji koju ne može da kontroliše bezočnom propagandom, zastrašivanjem i potkupljivanjem. Studenti neće jeftine stanove, već uređenu državu sa stabilnim institucijama. Studenti istrajavaju na zadovoljenju pravde, a to Vučića i njegovu kliku iz fotelja vlasti vodi pravo na optuženičku klupu. Ovo rastakanje države ne može proći besplatno. Iza ove vlasti, pored milijardi opljačkanih para, ostalo je mnogo leleka majki koje su ostale bez dece i plača siročića. Bulevar sećanja na žrtve režima Aleksandra Vučića zahteva pravdu. Kroz usta studenata taj zahtev je jasno izgovoren.
Baš kao i Slobodan Milošević devedesetih, Vučić je od studenata napravio najopasnije protivnike, trajnu pokretačku snagu pobune protiv njega. Koja će samo rasti. Okončaće se tek kada uzurpator padne.
Da, ali studenti danas prave jasnu distancu i od opozicije. Zašto, što mislite?
MILIVOJEVIĆ: Opozicija je dvanaest godina satanizovana, drobljena i rastakana, naročito Demokratska stranka. Vučić zna da je najveća opasnost po njegov opstanak na vlasti jaka Demokratska stranka. U javnosti otrovanoj propagandom, a željnoj promena, studenti su doživljeni kao nešto čisto i uzvišeno, a opozicija kao nešto neefikasno, plaćeno od Vučića i prokazano od istog tog režima kao najveće zlo našeg društva. I pored takve propagande, opozicija je opstala, a Demokratska stranka, kao najjači simbol slobode u našem društvu, ubrzano raste, sprovodeći integrativne procese koji je čine ne najjačom snagom u opoziciji, već alternativom režimu.
I devedesetih su studentski pokreti imali distancu od političkih stranaka, a ovo danas nije borba za vlast, već borba za slobodu.
Ne bih rekla da je 1996/97. postojala ovakva distanca; to su bila dva paralelna protesta, čiji su se zahtjevi u dobroj mjeri poklapali. Da li je danas tako nešto moguće?
MILIVOJEVIĆ: I ovi protesti će ići na više paralelnih koloseka, koji će se jednog trenutka ukrstiti i udariti u najslabiju kariku režima. Nasilje režima je odgovor na proteste i iskazane slobodarske težnje. Režim to radi po uslovnom refleksu. Od onih kojima je mržnja oblikovala političku svest i način delovanja ne možete očekivati drugačiji odgovor. Paradoks i nepisano pravilo je da će to nasilje biti integrativni faktor u buđenju solidarnosti i udruživanju svih aktera u jedinstven front u borbi za slobodu i uspostavljanju normalnog života. Sukobi u Srbiji će eskalirati sve dok narastajuće nezadovoljstvo i borba građana za slobodu ne dobiju svoj epilog kroz političku artikulaciju građanskog nezadovoljstva.
To je jasno. Ali, kad će se opozicija uključiti?
MILIVOJEVIĆ: Nemojte zaboraviti da su proteste pokrenule opozicione stranke, da je opozicija sama izašla pred kordon zahtevajući pravdu za uhapšene studente i da su studenti, iskazivanjem pošte stradalima, proizveli histeričnu i agresivnu reakciju režima u smislu napada na dostojanstvene mlade ljude koji zahtevaju odgovornost za zločin u Novom Sadu. Političke stranke nemaju uticaja na studentske proteste, iako su njihovi zahtevi izrazito politički. Podržavamo studente, sa njima smo na ulici, ali naša borba ne treba da bude vidljiva samo na ulici. Tim pre što opozicija neće prihvatiti pruženu ruku režima da izazovemo građanski rat. Očito svesniji značaja uloge opozicije od nekih protivnika režima, Vučić zna da jedino političkom artikulacijom pobune može biti stvarno pobeđen i čini sve da do toga ne dođe.
Studenti traže Generalni štrajk. Generalnu probu smo vidjeli u petak?
MILIVOJEVIĆ: Generalni štrajk je najefikasnije sredstvo u borbi protiv režima i putokaz ka slobodi. Anticipirajući događaje, ideju Generalnog štrajka DS je iznela još u junu. Srbija mora da zastane da bi se pokrenula.
Stala je i Demokratska stranka, stupili ste u štrajk. Što to tačno znači?
MILIVOJEVIĆ: Sesti za sto sa Anom Brnabić i učestvovati u prividu parlamentarizma dok režim kolima gazi našu decu, raspravljati sa mafijom na vlasti o bilo čemu dok studente napadaju napredne batinaške falange, glumiti skupštinsku sednicu dok mafijaška vlast buduće akademce naziva ustašama, a prodavci Kosova i Metohije im poručuju da su izdajnici, znači saučesništvo u zlu, a ne otpor huljama na vlasti koje nasrću na našu decu. Ne možemo pozivati na Generalni štrajk, a ne pokazati ličnim primerom da smo solidarni sa prosvetnim radnicima. Jasno smo čuli poziv studenata na Generalni štrajk i tom pozivu smo se odazvali na najefikasniji način koji imamo na raspolaganju. Nećemo biti deo farse koja se odvija u Skupštini, moramo biti nosioci otpora zlu. Ako štrajkuju advokati, čak i sudije, ako to rade privatni preduzetnici i oni koji rizikuju otkaze, onda to treba da urade i poslanici.
Hoće li?
MILIVOJEVIĆ: Verujem da hoće. Mnogo je bolje da to urade sada, nego kada studenti dođu pred Skupštinu i zagrme „Izlazite napolje!“.
Očekujete li podršku EU?
MILIVOJEVIĆ: Ovo je posao koji građani Srbije sami moraju da završe. Od Evropske unije je dovoljno da prestanu da podržavaju jedinu mafijašku vlast u Evropi i da u zemlji gde je sprovedena najveća izborna krađa kakvu je Evropa videla - a medijske slobode se guše kao da smo u Severnoj Koreji - prestanu da hvale korumpirani režim zarad ostvarenja sopstvenih ekonomskih interesa koje im on omogućava. Evropa je naše opredeljenje, ali očekujemo da nam ne odmažu u ovoj borbi ako već nema spremnosti i rešenosti da nam pomognu.
Može li ekspertska/prelazna vlada koju pominje opozicija biti izlaz iz postojeće krize? Doduše, predsjednik Vučić ponavlja da je neće prihvatiti.
MILIVOJEVIĆ: Sve se busajući u grudi kukavne, Vučić se zavetovao da nikada neće dati Gazivode, saobraćajne dozvole i registarske tablice svom koalicionom partneru Albinu Kurtiju, pa je dao i više od toga.
Čekajte! Kakvom koalicionom partneru?
MILIVOJEVIĆ: Srpska lista (SL) je u koaliciji sa Kurtijem.
Nije u koaliciji. Tako ste ponavljali da je predsjednik Vučić koalicioni partner sa Milom Đukanovićem, što…
MILIVOJEVIĆ: Ne, ne, nije isto. Srpska lista je deo parlamentarne većine. Kurti je izabran za premijera tako što su poslanici SL položili zakletvu nad kosovskim Ustavom, obećavši da će poštovati teritorijalnu celovitost i nezavisnost Republike Kosova, raditi na jačanju Kosova i stupili u koaliciju sa Kurtijevim Samoopredeljenjem. Pre toga, Srpska lista je bila u koaliciji sa Hašimom Tačijem, pa sa Ramušom Haradinajem. Vučiću je, dakle, svejedno: sa svetom pregovara po principu - moj poslednji uslov, pristajem na sve, samo ne dirajte u moje samovlašće i svevlašće. Evo vam i Kosovo i Metohija, Republika Srpska, litijum, EPS; napraviću nuklearne elektrane, uvoziću radioaktivni otpad i skladištiti ga u Srbiji, samo mi tron ne drmajte.
Kakve tačno veze predsjednik Vučić ima sa entitetom RS?
MILIVOJEVIĆ: Nikakve, ali se postavlja kao pokrovitelj i zaštitnik Srba u BiH. Ponaša se kao neformalni predsednik RS, „garant“ njenog opstanka. Kao što je devedesetih politikom koju je zastupao doveo do egzodusa Srba iz Hrvatske, tako je spreman da to sada ponovi i u BiH. Sve da bi opstao na vlasti. Srećom, to svevlašće mu je danas ugroženije nego ikada. Prelazna vlada koju ste spomenuli način je da dođemo do fer i poštenih izbornih uslova. I to je put za miran izlazak iz duboke političke, socijalne, ekonomske i moralne krize u koju je režim gurnuo Srbiju. To je bio put izlaska iz sličnih kriza i u Makedoniji i u Albaniji.
Mislite da predsjednik Vučić neće izaći kao pobjednik i iz ove krize?
MILIVOJEVIĆ: Aleksandar Vućić, ratni huškač i organima gonjenja u Srbiji poznat kao inspirator ubistva Olivera Ivanovića i Slavka Ćuruvije, trenutno pokušava da krizu iz Srbije izmesti u region, kako bi još malo opstao na vlasti. Zajedno sa svojim koalicionim partnerima u regionu - Ramom i Kurtijem, zajedno sa onima koji ga drže u šaci, koji znaju da za namirivanje njihovih interesa niko nije korisniji od korumpiranog, sramnog i njegovog ucenjenog režima, Vučić planira akciju sopstvenog spasavanja. Zato je za očekivati da mu „prijatelji i saborci“ pomognu u opstanku na vlasti: ucenjeni Vučić idealan za ostale, a katastrofalno opasan po interese Srbije. Poznati piromani igraju regionalnu igru šibicama na prepunjenom buretu baruta na Zapadnom Balkanu. Vučić je spreman da ugrozi Srbe u regionu zarad opstanka na vlasti.
Kako?
MILIVOJEVIĆ: Izazivanjem krize u regionu Vučić bi, kao i svaki samoživi, sebični i beskrupulozni tiranin, kazao: „Sad ste našli da me rušite u Srbiji dok je ugrožen naš narod na Kosovu i Metohiji ili u Republici Srpskoj“. Naposletku, zaslepljen nezasitom pohlepom, mahniti tiranin trenutno intenzivno pregovara oko dobijanja azila od strane država u koje je već sklonio naš novac, stečen tokom dvanaestogodišnje besomučne pljačke Srbije. Njegov uzor, Bašar el Asad, pobegao je iz Sirije sam, ne obazirući se na to kakva sudbina čeka njegove najbliže sardnike.
Kako Vi to znate? Odakle Vam te informacije?
MILIVOJEVIĆ: O tome nas obaveštavaju ljudi iz Vučićevog neposrednog okruženja. Vučić nije putovao u Davos, na Svetski ekonomski forum, da bi predstavio nepostojeće ekonomske uspehe Srbije, već da bi pregovarao o azilu za sebe. U tom smislu, njegov jedini izlaz iz postojeće krize vodi preko aerodroma „Nikola Tesla“. Na sreću, taj će izlaz tada blokirati policajci koji su zakletvu položili nad Ustavom Srbije, a ne nad partijskom knjižicom Srpske napredne stranke.
Spoljnu politiku Srbije sigurno bismo uskladili sa politikom EU
Zašto Zapad podržava predsjednika Vučića?
MILIVOJEVIĆ: Demokratska stranka se 35 godina zalaže za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. DS je nosilac evropskih vrednosti u Srbiji, ledolomac na tom teškom putu. To znaju diplomate i političke stranke u Evropskom parlamentu sa kojima se sastajem. Ipak, neke evropske države podržavaju režim Aleksandra Vučića jer im je lično obećao ostvarenje njihovih interesa u ovom delu Evrope, i to na uštrb vitalnih nacionalnih interesa naše zemlje. Naravno, svi su svesni da je samo jaka Demokratska stranka garant evropske budućnosti, ne samo Srbije, nego i celog regiona.
Da li bi Srbija trebalo da uvede sankcije Rusiji?
MILIVOJEVIĆ: Srbija ne može ići u Evropsku uniju i biti deo evropske porodice ako svoju spoljnu politiku ne uskladi sa politikom zajednice čiji deo želi da bude. Pritom, građani Srbije ne znaju da je režim Aleksandra Vučića uveo sankcije Belorusiji i da je jedan od glavnih snabdevača Ukrajine oružjem i municijom. Na Dan državnosti Srbije, 15. februara 2024. godine, ruski grad Belogord, pandam našem Beogradu, ukrajinske snage gađale su raketama proizvedenim u Srbiji, na kojima je pisalo: „Srećan Dan državnosti Srbije, Slava Ukrajini“.
Niste mi odgovorili na pitanje.
MILIVOJEVIĆ: Jasno sam kazao da nema napretka ka EU dok Srbija svoju spoljnu politiku ne uskladi sa politikom EU.
Gospodine Milivojeviću, da ste vlast, da li biste uveli sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu?
MILIVOJEVIĆ: Rekao sam… Mislim da je jasno.
Znači da biste uveli sankcije Rusiji?
MILIVOJEVIĆ: Ne, ponoviću Vam što što rekao: spoljnu politiku Srbije sigurno bismo uskladili sa politikom EU. Kako će moj odgovor neko razumeti, verujte da mi je svejedno. Mislim da sam bio veoma jasan.
Da, jeste. Veoma jasan odgovor… Veliki broj medijski najprominentnijih figura Srpske napredne stranke izašao je „ispod šinjela“ Demokratske stranke. Kako to tumačite?
MILIVOJEVIĆ: Srpska napredna stranka postala je sigurna kuća za one koji su označeni kao „žuti lopovi“. A ti se ljudi svojevremeno nisu učlanili u Demokratsku stranku, već u vlast. Promenom vlasti, otišli su tamo gde su privilegije i moć. Po padu ove mafijaške vlasti, neće moći da se vrate u Demokratsku stranku, već će biti predmet lustracije i finansijske istrage.
Kome se tačno obraćate? Kome prijetite lustracijom?
MILIVOJEVIĆ: Sprovođenje lustracije nije pretnja, nego naše obećanje građanima Srbije. Svako ko se ogrešio o elementarne moralne norme pristojnog ponašanja u politici, ko je javni posao zloupotrebio za sticanje koristi, mora se suočiti sa zakonom ove zemlje. Nema iskoraka iz ovog mulja bez namirenja pravde.
Pruženu ruku u Crnoj Gori ima ko da prihvati
Kako tumačite to što nijedna stranka vlasti u Crnoj Gori nije podržala ni studentske, ali niti jedne antivladine demonstracije u Srbiji? A riječ je, da Vas podsjetim, o partijama koje je opozicija u Srbiji zdušno i nedvosmisleno podržala 2020. godine.
MILIVOJEVIĆ: Od toga je mnogo važnije da stranke u Crnoj Gori prestanu da podržavaju Vučića, koji je jedan od glavnih izvora političke nestabilnosti u našoj bratskoj republici. Verujem da će oni koji bi da vode Crnu Goru ka evropskoj budućnosti prepoznati da im je Demokratska stranka najiskreniji partner na tom putu.
Ima li osnova tvrdnja da se opozicija u Srbiji bori protiv režima predsjednika Vučića, ali da joj, kada je riječ o regionu, ne smeta njegova agresivna, antizapadna i asimilatorska politika u BiH i u Crnoj Gori?
MILIVOJEVIĆ: Naravno da nema istine u takvim tvrdnjama. Demokratska stranka najglasnija je u osudi svakog Vučićevog pokušaja da krizu iz Srbije izveze u region. Žao mi je što mediji u regionu, pa i u Crnoj Gori, o takvim aktivnostima izveštavaju prilično udržano. Za 25 godina aktivnog bavljenja politikom, samo sam jednom bio gost Nacionalnog javnog servisa u Crnoj Gori. A imao bih šta da kažem.
Predsjednik Vučić računa da će administracija predsjednika Donalda Trampa ojačati njegovu poziciju i u Srbiji i u regionu, te da će dobiti „vjetar u leđa“ za dodatnu destabilizaciju država Zapadnog Balkana. Koliko su realna ta očekivanja? Hoće li Vaša DS u tom slučaju podržati crnogorsku prozapadnu opoziciju, i to na sličan način na koji je ta opozicija, dok je bila na vlasti, u vrijeme Slobodana Miloševića pružala logističku, političku, finansijsku i svaku drugu pomoć tadašnjim opozicionim strankama u Srbiji, uključujući i fizičku zaštitu Zorana Đinđića i još nekih funkcionera Demokratske stranke?
MILIVOJEVIĆ: Aleksandar Vučić je ključni faktor nestabilnosti na Zapadnom Balkanu. To što je porodici Donalda Trampa omogućio da otkupi zgradu Generalštaba i da na mestu nekadašnjeg ponosa Srbije izgradi kockarnice i druge prateće objekte zabavnog karaktera, govori da Vučić nije ni nacionalista, ni patriota, ni rodoljub, ni evropejac, ni naprednjak, već čovek koga jedino zanima ničim ograničena i kontrolisana moć i da je zarad te moći spreman na sve.
Demokratska stranka nikada neće kao Vučić birati domaćina tuđe kuće, niti će uticati na izbore u bilo kojoj državi u regionu. Naravno da ćemo uvek sarađivati sa svim progresivnim i proevropskim snagama, bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji. Pre svega građani Crne Gore, ali i svi politički akteri posvećeni izgradnji mira, stabilnosti i evropske perspektive regiona, imaju našu pruženu ruku.
Verujem i znam da tu pruženu ruku u Crnoj Gori ima ko da prihvati, uz puno uvažavanja i poštovanja.
