„Nipošto ne podržavam terorizam iako sam pisac. Nikakvo stradanje nevinih. Priče o kolektivnoj krivici me izluđuju. Ali me još više izluđuju pojedinačni krivci koji prolaze nekažnjeno. Toliko poludim da često uzimam pravdu u svoje ruke. I ubijam. Do sada sam ubila: jednog srpskog akademika, jednog visokog službenika BIA, jednu babu, jednog špijuna MI6, pisca Ćosića, NN dilera deviza sa Zelenjaka, patrijarha Varnavu, ženu predratnog američkog ambasadora u Beogradu, jednog masona, nekoliko korumpiranih lekara sa onkologije... i još tako neke opskurne likove, od čega mi je lakše na duši”, piše Đurđević.
Tekst sa e-novina prenosimo integralno.
JAVNO IZVINJENJE
većinskim komentatorima na on-line izdanjima Pressa, Kurira, Politike i sl.
ili
turim vas u roman
Želela bih ovim putem da vam se izvinim na mom nesmotrenom potpisivanju sramnog saopštenja Foruma pisaca, u kome se od medija traži da čitaoce, dakle i vas, malo detaljnije i objektivnije informišu, smetnuvši s uma da bi to predstavljalo gnjavažu i uzurpiranje vašeg dragocenog vremena na mreži. Koje svakako mnogo konstruktivnije i lekovitije trošite ispisujući komentare kao:
Dačiću, hapsi ga!
Nek bre ide ovaj crnogorac da bidne direktor bilbioteke u titogradu...
Čoveče 90% Cigana u Srtbiji nosi prezime Jovanović i Petrović.
Dije vnago!
Srbi su verovatno krivi što su živi!
Treba mu napuniti guzicu šimikama!!
O temora, O mores! prosli putglasala za DS i Tadica.
Sta taj Grk trazi u Crnoj Gori??
zasto su na robiji Legija,Spasojevic,Bagzi kada su oni svojim delom izrazili "umetnicku volju"?
Ja ne poznajem "pisca " Nikolaidisa a sada kada
sam ovo pročitao nebi želeo ništa, od njega napisano,da pročitam.1
Dije vnago!
Srbi su verovatno krivi što su živi!
Treba mu napuniti guzicu šimikama!!
ili šta već.
Neću da se pravdam, kriva sam. Što sam za vas tražila mogućnost da čitate glavom a ne zubima, čime bi vam bio uskraćen bar taj mali ventil:
Dačiću, hapsi ga! (koga? bilo koga)
nek bre ide ovaj crnogorac da bidne direktor bilbioteke u titogradu... (koji Crnogorac? pa bilo koji)
Sta taj Grk trazi u Crnoj Gori?? (koji Grk? ma Zorba, Onazis... bilo koji)
Dije vnago! (ko da jede? ama svi!)
Ali pokušajte i vi samo na trenutak da razumete pisce. I oni su ljudi. I oni su ljuti. Možda čak i više od vas, budući da pišu čitave romane. U istom sosu živimo, lečimo se na isti način, pisanjem, razlika je samo pitanje književne forme. Ne delimo se zbog kratke i duge forme na ‘komentatorske antiteroristke jedinice’ i ‘književne teroriste’, nema logike.
Evo, recimo ja, nipošto ne podržavam terorizam iako sam pisac. Nikakvo stradanje nevinih. Priče o kolektivnoj krivici me izluđuju. Ali me još više izluđuju pojedinačni krivci koji prolaze nekažnjeno. Toliko poludim da često uzimam pravdu u svoje ruke. I ubijam. Do sada sam ubila:
- jednog srpskog akademika (zato što je bio svinja)
- jednog visokog službenika BIA (zbog švaleracije)
- jednu babu (nećete mi prišiti sindrom Raskoljnikov, skantala sam je zbog stanja u kulturi)
- jednog špijuna MI6 (bio je budala)
- pisca Ćosića (imenom Pavle, zaboravila sam zašto)
- NN dilera deviza sa Zelenjaka (naručila jedna Sonja)
- patrijarha Varnavu (uz saučesništvo tada tromesečne Medlin Olbrajt)
- ženu predratnog američkog ambasadora u Beogradu (telepatijom, na daljinu, lični razlozi)
- jednog masona (to je bila više eutanazija, život mu je bio izgubio smisao)
- nekoliko korumpiranih lekara sa onkologije (treba li da obrazlažem?)
i još tako neke opskurne likove, od čega mi je lakše na duši. Otvoreno priznajem, uopšte ne mora Press uz optužbu za omanji genocid da vam servira i faksimile mojih knjiga, rukopisa ukradenih iz mog kompjutera, stana, glave... Uostalom, u ovoj se zemlji optužbe za genocid shvataju neozbiljnije od onih za terorizam, opet ću biti u boljoj poziciji od onog Grka, kojega je kao osamnaestogodišnjaka u Crnu Goru poteralo iz Sarajeva 1992, toliko o njemu znam. Pa shodno tome moguće da ima neke svoje razloge da bude ljut i leči se pisanjem, kao što i vi imate svoje.
Ako moje izvinjenje ne prihvatate, ako se i dalje ne razumemo da ista demoje vnago, kojima nas hrani ista ruka, nikom ništa. Svakom svoje. Izvolite pa komentarišite. A ja ću vas da turim u sledeći roman.