Pomoćnik direktora Monstata, Gordana Radojević, saopštila je na konferenciji za novinare da je BDP u prošloj godini pao 3,4 odsto u odnosu na 2008, odnosno da je, ukoliko se izuzme efekat inflacije, njegova realna stopa bila minus 5,7 odsto.Ona je kazala i da je, sektorski posmatrano, pad BDP-a najviše bio uslovljen slabljenjem proizvodnje u industrijskim i građevinskim preduzećima, 17,2 odsto, odnosno 19,2 odsto.
»U uslužnim djelatnostima, koje čine približno 60 odsto BDP-a, zabilježen je pad od 0,2 odsto, dok je u poljoprivredi, koja ima učešće od 8,1 odsto, ostvarena pozitivna stopa od 1,8 odsto«, rekla je Radojević.
Ona je podsjetila da se Monstat ne bavi predviđanjem budućih ekonomskih i društvenih događaja, već obračunom fizičkih indikatora onoga što se već desilo, tako da je moguće upoređivanje njegovih statističkih rezultata i projekcija Ministarstva finansija, Centralne banke Crne Gore (CBCG) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
»Najpribližnije su bile projekcije Ministarstva finansija, koje je projektovalo pad od 5,3 odsto. Nešto veće odstupanje bilo je kod projekcija CBCG i MMF-a, koji su očekivale pad BDP-a između šest i sedam odsto«, objasnila je Radojević.
Predstavnik Monstata, Branka Šušić Radovanović, saopštila je da je BDP po stanovniku u prošloj godini iznosio 4,72 hiljade EUR, dok je prosječni za posljednje tri godine bio 4,64 hiljade EUR. »BDP u stalnim cijenama iznosi 2,91 milijardu EUR. Negativna stopa realnog rasta od 5,7 odsto ukazuje na pad ekonomske aktivnosti u Crnoj Gori prošle godine, što je svakako i posljedica svjetske ekonomske krize«, navela je Šušić Radovanović.
Ona je dodala da je u strukturi BDP-a, obračunatog u tekućim cijenama, najveće učešće imala trgovina, 12 odsto, saobraćaj, skladištenje i veze, 9,5 odsto, aktivnosti u vezi sa nekretninama, 8,4 odsto, poljoprivreda, 8,3 odsto, građevinarstvo, 5,4 odsto i hoteli i restorani 5,1 odsto.
»Indeksi nominalnog rasta BDP-a za proizvodnju električne energije gasa i vode, hotele i restorane, poljoprivredu i obrazovanje bili su preko 100 odsto, dok su za industriju, vađenje rude i kamena, prerađivačku industriju i građevinarstvo bili ispod 100 procenata, što znači da su ti sektori bili značajno pogođene krizom«, rekla je Šušić Radovanović.
Ona je kazala da u strukturi obračunatog BDP-a u stalnim cijenama najviše učesvuje saobraćaj, 11,1 odsto, trgovina, 10,8 odsto, aktivnosti u vezi sa nekretninama, 9,3 odsto, a poljoprivreda osam odsto.»U strukturi BDP-a u stalnim cijenama najviše su zastupljene usluge sa 59,1 odsto, industrija 9,5 odsto, poljoprivreda, lov, ribarstvo i šumarstvo osam odsto, a građevinarstvo 5,3 odsto«, saopštila je Šušić Radovanović.
