Vlada Crne Gore usvojila je predlog Budžeta za narednu godinu u iznosu od 2.8 milijardi eura. Sudeći prema njemu, u narednoj godini neće se štedjeti, nema ograničenja nenamjenske potrošnje. Deficit je planiran na nivou iznad pet odsto, dok su nedostajuća sredstva 705 miliona eura. Predviđeni limit na zaduženje biće do 600 miliona eura.
Kako objašnjava sagovornik Portala Analitika, ekonomski analitičar Mirza Mulešković, ovako planirani Budžet neće doprinijeti razvoju crnogorske ekonomije.
“Kao i svake godine, decembar je mjesec kad se intenzivno govori o budžetu za narednu godinu i kada svi dobijamo finansijsku sliku onoga što nas očekuje. Dobijamo odgovor na pitanje, da li ćemo imati razvojni budžet ili budžet koji je mnogo više orijentisan na tekuću potrošnju, što ne dovodi do razvoja crnogorske ekonomije. Ove godine, slučaj je da ćemo imati potrošački budžet koji karakteriše rast svih socijalnih i ostalih davanja, rast rashoda za zarade, rast troškova za ugovore o djelu i slično”, ocjenjuje za Mulešković.
Izostala ekonomska analiza
Sve ovo nam, kako ističe, govori da je budžet kreiran shodno aktivnostima koje su obilježile i 2022. i da samo nastavljamo trend rasta javne potrošnje bez jasne politike na koji način će se prihodna strana budžeta reformisati da bi zadovoljila sve ono što je u budžetu. Izostala je, dodaje Mulešković, i dobra ekonomska analiza.
“Iako je situacija u svijetu, institucionalna kriza u Crnoj Gori i loša komunikacija između svih aktera u javnom životu naše države, donošenje politika bez ekonomskih analiza koje obuhvataju rast socijalnih i drugih davanja iz budžeta i bez jasnog odgovora i reakcije na koji način će prihodna strana da se oporavi, moralo se u planu za 2023. mnogo više računa voditi o potrošnji i moralo se stati sa tolikim povećavanjem svih rashoda”, ističe Mulešković.
Zaboravilo se na održivo upravljanje javnim finansijama
Nastavljen je, ocjenjuje sagovornik Portala Analitika, trend pohvala o tome šta će se prvi put naći u budžetu sa rashodne strane, kako će svi u određenim kategorijama dobiti određene naknade, a zaboravilo se na održivo upravljanje javnim finansijama.
“Iako je teška situacija moralo se više voditi računa da upravo one najugroženije kategorije dobiju mnogo više sredstava i da upravo oni koji žive u siromaštvu i oni čiji je životni standard konstantno u padu budu mnogo više prepoznati”, istakao je Mulešković.
Nacrtom Budžeta za potrebe prava iz oblasti socijalne zaštite planirana su dodatna sredstva u iznosu od 45 miliona eura. Ona će dominantno biti iskorišćena za dječje dodatke i to u iznosu od 23,01 miliona eura, ostala prava iz oblasti socijalne zaštite u iznosu od 13,61 miliona eura. Iznos od sedam miliona eura namijenjen je za naknade za novorođenu djecu. Za povećanje penzija namijenjeno je 35 miliona, dok će se 67 miliona eura utrošiti za povećanje plata u javnom sektoru.
Povećnja zarada u javnom sektoru, kako pojašnjava sagovornik Portala Analitika, platiće privreda.
“Nema ni nagovještaja da će se raditi bilo koja racinoalizacija javne uprave, da će se pokušati smanjiti troškovi upravo u tome dijelu, koji jesu već duži niz godina veoma problematični iz ugla javnih finansija. Moramo biti svjesni da razna povećanja zarada zaposlenih u javnom sektoru na kraju padaju na teret privrede, koja je i u ovom periodu u veoma teškom položaju. Upravo iz ovog razloga, moralo se mnogo više voditi računa upravo o tom segmentu, i da se kroz racionalizaciju javne uprave smanje troškovi koji bi mogli biti iskorišćeni upravo za dodatne programe jačanja privrede, otvaranje novih radnih mjesta, stimulisanja zapošljavanja mladih, žena itd”, poručio je Mulešković.
Država nije u povoljnoj situaciji da se zadužuje
Nedostajuća sredstva za narednu godinu predviđena su na nivou od 705 miliona eura, a predviđen je i limit za zaduženje naredne godine do 600 miliona eura.
"Teško je govoriti o održivosti ili neodrživosti budžeta za narednu godinu, ali sama činjenica da u ovom trenutku fali više od 700 miliona sredstava u budžetu jeste problematična i govori nam da imamo ogroman disbalans između prihoda i rashoda koji će biti veoma teško popuniti u narednoj godini, ukoliko ne dođe do velikih reformi”, ukazuje Mulešković.
S obzirom na dosadašnju zaduženost i ekonomsko-političku situaciju u Crnoj Gori, Muleškovića smo pitali kakve su šanse države za zaduženje po povoljnim uslovima i da li će biti nekih uslovljavanja od Svjetske banke kada je u pitanju dobijanje garancija.
“Upravo ovaj nedostajući novčani iznos jeste problematičan, jer ćemo morati da se zadužujemo što u ovom trenutku zasigurno ne možemo uraditi po povoljnim uslovima i po uslovima koje smo imali u prethodnom periodu. Jasno je u ovom trenutku Crna Gora, sa drastičnim padom vrijednosti obveznica, sa institucionalnom krizom, uz probleme na globalnom nivou nije u povoljnoj situaciji da se zaduži”, pojašnjava Mulešković.
O ulasku u finansijski aranžman sa MMF-om, kako je saopštio resorni ministar Damjanović, razmišljaće “u slučaju teških poremećaja tokom 2023, kako na tržištu hrane i energenata, tako i na finansijskom tržištu”.
“Što se tiče aranžmana sa MMF-om, jasno je da je to najmanje poželja opcija iz ugla donosioca odluka jer ovakvi aranžmani nam donose jasna pravila po kojima bi se mogli zadužiti i donosi set mjera koji bi se morali implementirati u narednom periodu”, smatra Mulešković.
Ako budemo imali saradnju sa MMF-om, kako kaže naš sagovornik, vjerovatno nas čekaju brojna ograničenja.
“Ovakvi programi uglavnom obuhvataju veoma „teške“ reforme kako javne uprave, ali i poreskih stopa, penzionog sistema, javne potrošnje itd. Ipak, ne možemo govoriti o uslovima koje može dobiti Crna Gora, ali jasno je da je ovo veoma izazovan proces za jednu državu”, poručuje Mulešković.
Kapitalni budžet presudan
Za kapitalni budžet predviđena su 202.6 miliona eura za 294 projekata. Za privredu i turizam za narednu godinu 7.3 miliona eura, dok je za podršku privredi opredijeljeno je 6.2 miliona. Ipak, osim što je predviđeno skoro 300 kapitalnih projekata, kako napominje naš sagovornik ističe da važno je da se oni i realizuju kako je i obećano.
“Veoma bitna stvar u realizaciji budžeta za narednu godinu je i kapitalni budžet. Veoma je bitno da se kreira na bazi projekata koji su spremni za realizaciju da ne dolazimo u situaciju da kao i ove godine, kada smo imali preko 300 projekata, manje od 30 odsto njih bude otpočeto”, napominje Mulešković.
Dodaje da su kapitalni budžet i njegova realizacija od presudnog su značaja za poboljšanje ekonomske situacije u našoj državi.
“Takođe, realizacija kapitalnog budžeta za narednu godinu je od ključnog značaja u dijelu razvoja Crne Gore jer bez ovog dijela budžeta i što veće realizacije kapitalnog budžeta ne možemo očekivati ekonomski rast i razvoj crnogorske ekonomije”, poručio je Mulešković.
