Imali smo, kaže, donošene određenih politika koje su sprovedene bez potrebnih analiza.
„To je jedan od ključnih problema koji se dešavao u prethodne dvije godine. Odluke su se donosile bez konsultacija i ekonomskih analiza. One su se donosile samo da bi se zadovoljile potrebe svih, a nije se vodilo računa o održivosti. Potrebne su nam održive javne finansije, a ne samo kratkoročnim finansijama“, navodi on.
Objašnjava da postoje izjave da ove godine imamo spektakularne prihode i rast ekonomije.
„Sa druge strane ako pogledamo neke dugoročne prognoze i ako pogledamo samo strukturu javnih finansija jasno je da to nije održivo“, smatra on.
Da nije bilo jednokratnih donacija i sredstava za kapitalni budžet koji nije potrošen za tu namjenu, bili bi u deficitu 30 miliona eura.
„Sličnu priču očekujemo za jun da imamo rekordne prihode. Moramo da vodimo računa da ćemo imati i za jun prihod od hedžinga 64.000.000 eura, ali na te prihode ne možemo dugoročno da računamo, odnosno već od sljedeće godine“, kaže on.
Ovakvo stanje, smatra on, posebno dio koji se odnosi na tekuću potrošnju nije dobro.
„Ne ulagati u infrastrukturu i ne koristiti kapitalni budžet znači da država stagnira, da ekonomija stagnira i da nemamo ekonomski rast i razvoj“, upozorava Mulešković.
Za javne finansije je važno, kako kaže, na koji način će se srediti politička situacija.
„Bez stabilne političke situacije ne možemo da očekujemo rast i razvoj ekonomije i nove investicije, rast BDP, što može dovesti do stagniranja ekonomije. Građani su to najviše osjetili kroz povećanje cijena namjernica. Inflacija u Crnoj gori nije izazvana samo spoljnim faktorima, nego i nekim reformama koje su se desile prethodne godine“, kaže on.
Kako navodi, moraćemo brzo da uđemo u reformu zaposlenih u javnom sektoru, zbog povećanja broja zaposlenih i uvećanih zarada.
„Ovakvo stanje u javnom sektoru je neodrživo. Imali smo infromaciju da je u predizbornom ciklusu zaključeno 12.000 ugovora o privremenim poslovima u javnoj administraciji. A mi već imamo preko 60.000 zaposlenih u javnom sektoru, i to nije održivo. Moraćemo da povedemo računa i moraćemo da krenemo u određene reforme“, navodi Mulešković.
Zbog zaduženje koje nam slijedi shodno uslovima na međunarodnom tržištu, možemo razmišljati da se uđe u određene aranžmane sa MMF-om.
„Nijesam protiv toga, ali sa održivom javnom politikom bi mogli to da izbjegnemo. Moramo da vodimo računa da imamo stabilne prihode i da ne trošimo sve. Mi smo se u protekle dvije godine zadužili oko milijardu eura, koju smo potrošili za tekuću potrošnju. Od tog novca mi dugoročno nećemo imati ekonomskih benefita“, poručuje Mulešković.
