(Iz Skoplja za Portal Analitika)
Mnogi makedonski građani, ali i međunarodna javnost, mogli su u ponedeljak na skopskim ulicama ili preko televizijskih ekrana uživo da vide kako se u Makedoniji, primenom sile i uz policisku brutalnost, drastično krše i zakoni i pravni poredak.
Poslednjih godina Makedonija je, postepeno ali ustrajno, klizila ka autoritarnoj vlasti. Ustav kao najviši zakonodavni akt u državi, nije poštovan u više navrata. Vladajuća VMRO DPMNE i njen lider Nikola Gruevski ljutito su kritikovali Ustavni sud kada bi ukidao „njihove“ zakone ili pojedine odredbe. Po hitnom postupku je „lustriran“ i smenjen neposlušni pretsednik Ustavnog suda. Na kraju se otišlo toliko daleko da je javno zahtevano da se rad Ustavnog suda - a to znači i Ustav - uskladi sa programom vladajuće partije. Objašnjenje je bilo, blago rečeno, nebulozno – da je program partije dobio je povernje građana na izborima i da zato treba da bude iznad Ustava!?
Gaženje opozicije. Ovakva samovolja može se nazvati i verbalnom diktaturom, ali ono što se u ponedeljak događalo u makedonskom paralmentu i oko njega, bila je i formalno demonstracija apsolutističke vlasti, nekog oblika diktature.
Policija je poslanike opozicije bukvalno izbacila iz skupštinske dvorane. Upotrebljena je pri tome i prekomerna i brutalna sila - dve žene, poslanice opozicije, završile su u bolnici. Jedna sa potresom mozga i kontuzijama, a druga sa unutrašnjim povredama. Jedan od policajaca u civilu mučki je udario ženu u stomak, da niko ne vidi.
Poslanici opozicije, njih četrdesetak, telima su blokirali govornicu, kako bi sprečili održavanje sednice na kojoj bi, mimo zakona i skupštinske procedure, trebalo da bude usvojen budžet za narednu godinu. Oni su proveli celu noć u zgradi skupštine, rešeni da ne dopuste da vldajuća koalicija donese budžet na koji su uložili više od hiljadu amandmana. Nadležne komisije nisu zaključile debatu o amandamanima, što nije sprečilo vladajuću koaliciju da zakaže vanrednu sednicu za usvajanje budžeta.
Među poslanike opozicije koji su blokirali govornicu, uletela je grupa policijaca u civilu. Očigledno dobro obučeni i sa jasnim naređenjem da „razbucaju opoziciju, kao dete zvečku“. Što su i učinili: profesionalno i brutalno su „neutralisali“ opoziciju.
Najupornije poslanike, one koji nisu hteli da napuste dvoranu, vukli su po podu kao vreće krompira. O brutalnosti svedoče samo amaterski snimci sa mobilnih telefona.Mogli bi o tome da posvedoče i poslanici vladajuće koalicije partija, koji su bili u skupštinskoj dvorani dok se policija obračunavala sa njihovim kolegama, ali oni ne daju izjave. Poslanici opozicije svedoče da su oni mirno, neki i zlurado, posmatrali brutalnost policije.
Javnosti su uskraćene ne samo „pikantne“, već i osnovne informacije o obračunu policije sa opozicijom. Prethodno su novinari, snimatelji i fotoreporteri, grubo i na silu izbačeni sa skupštinske galerije. Bilo je visokih tonova i rasprave i dobro je što niko od novinara nije dobio batine. Policajci su novinare bukvalno izvukli sa glaerije.. Jasno je i zašto: ljudi premijera Gruevskog nijesu smeli da dopuste da mediji a potom i javnost budu svedoci brutalnog obračuna policije sa opozicijom. Izbacivanje novinara, tačnije isključivanje javnosti, je u suprotnosti sa Ustavom i poslovnikom Sobranja. Odluka o zatvaranju sednice za javnost može se doneti samo dvotrećinskom većinom. Udruženje novinara Makedonije, čiji je pretstednik takođe silom izbačen sa glaerije, najavilo je tužbe.
Događanje naroda. Uporedo sa dramom u pralamentu i progonom opozicije, ispred zgrade skupštine - „dogadjao se narod“.
Ništa novo, ništa inventivno: ponavljao se oporobani scenario Slobodana Miloševića iz vremena kada je bio na vrhuncu diktatorske moći u Srbiji. Na ulici je bio „narod“ podeljen na pristalice vlasti i opozicije. Bučan, ostrašćen i malo je nedostajalo da dodje i do fizičkog obračuna. Bacana su jaja, flaše, kamenje, bilo je nekoliko razbijenih glava... Sreća je da se na tome završilo: zvanično ima 17 povređenih, od toga 11 pripadnika policije.
Treba li reći da su „samorganizovane“ pristalice vlasti bile daleko brojnije, dobro vođene i strateški raspoređene. Samo dan u oči nasilnog usvajanja budžeta, svečano je promovisan „Front za spas Makedonije“. Sastavljen je na brzinu, od penzionera, poljoprivrednika, socijalaca, pa i nekih umetnika, koji su prethodnih dana održavali odvojene proteste.
Nasuport njima, na rastojanju od jedva stotinak metara, bile su pristalice opozicije. Protest je bio najavljen i to je verovatno bio povod da se „samoorganizuje“ front za
podršku vlasti. Netrpeljivost, psovke i pretnje... Napetost je kulminirala kada je policija izbacila iz dvorane poslanike opozicije. Njene pristalice probile su kordon i pokušale da se obračunaju sa protivnicima i uđu u parlament. Intervencijom pripadnika specijalne policijije, uz krajnje napore, sprečena je masovna tuča i incident koji je mogao da ima nesagledive posledice.Makedonija je jedna od retkih država u svetu, možda i jedina, gde vlast organizuje proteste svojih pristalica protiv opozicije. Sve ostalo je već viđeno: narod protiv naroda; miting i kontra-miting... Manipulišući nezadovljstvom građana koji su sve siromašniji, vlast i opozicija pokazuju svoju nemoć i neodgovornost. Tim više, što se podele odvijaju i na fonu ličnog obračuna i velike, gotovo patološke netrpeljivosti, između lidera partija na vlasti i u opoziciji, Nikole Gruevskog i Branka Crvenkovskog.
Pokušaj blokade usvajanja budžeta: Opozicija je u makedonskom parlamentu podnela više od hiljadu amandmana na nacrt budžeta za narednu godinu. Krajnje neuobičajen i diskutabilan pristup budžetu koji je, po pravilu, monopol vlade (ne samo u Makedoniji).
Opstrukcija opozicije imala je za cilj da se blokira donošenje budžeta. Blokada amandmanima nije izum opozicije, već vladajuće koalicije. Demokaratska unija za integaciju (DUI) podnela je početkom septembra oko hiljadu amandmana na Zakon o braniocima, koji je predložila VMRO DPMNE, njen koalicioni partneri u vladi. Zakon, koji duboko zadire u međunacionalne odnose, još nije donet. Nije bilo i neće biti intervencije policije. Neće svoj na svojega.
Svi amandmani koje je ove sedmice podneo opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) svode se na jedno - da se budžet smanji za oko 200 miliona eura. Cilj je bio da blokadom budžeta spreči, barem privremeno, već poslovično nerazumno trošenje narodnih para od strane vladajuće koalicije. Izgrađeno je niz spomenika u centru Skopja, grade se administraivne zgrade, mostovi, muzeji, pare se rasipaju na još sijaset neproduktivnih projekata. Najstroža državna tajna je kolko koštaju ovi hirovi vladajuće koalicije u uslovima krize. Ocene da je do sada potrošeno više od pola milijarde eura zvuče neverovatno imajući u vidu činjenicu da je Makedonija, prema anketi londonskog „Ekonomista“, svetski lider u siromaštvu.
Pokušaj blokade budžeta bio je, sa druge strane, očajnički potez SDSM, partije koja je već sedam godina u opoziciji i nemoćna je da spreči neproduktivno trošenje, ali i nervozna što ne može da se organizuje i vrati na vlast. Blokada budžeta je, međutim, pogodila pravi cilj. Vlast je bila u panici, kako nikad pre.
Razloga za paniku u redovima vlasti bilo je više nego dovoljno. Ukoliko budžet ne bi bio donet, što se dogodilo pre desetak godina, vlast bi imala na raspolaganju znatno manje sredstava i ne bi mogla da dobije kredit od 200 miliona eura. Lako se moglo dogoditi da se svi uspesi, koje vlast sebi pripisuje, sruše kao kuila od karata. Postala bi siromašna kao i njeni građani, a bez novih dugova i kredita ne bi mogla dugo da ostane na vlasti.
Aplauz za poraz: Takva mogućnost, makar i teoretska, bila je dovoljan povod da se - po svaku cenu - donese budžet. Višestruki pregovori među poslaničkim grupama nisu dali rezulata. Opozicija je čvrsto ostala na stavu da se budžet smanji za preko 200 miliona evra.
To je za vlast, koja bi ostala bez para i kredita, bilo bilo neprihvatljivo i odlučila je da donese buđet po svaku cenu. Predsednik parlamenta, suprotno poslovniku, zakonima i Ustavu, vratio je budžet vladi na usvajanje, iako debata u nadležnim komisijama nije bila završena. Vlada je ekspresno utvdila tekst buđeta i vratila ga parlamentu na usvajanje. Vladajuća većina je, posle izbacivanja opozicije iz dvorane, usvajanje buđeta prosledila aplauzom. Nejasno je zašto su i kome aplaudirali poslanici?
Donošenje budžeta kršenjem Ustava, zakona i suspendovanjem demokratskih institucija, je najgora opcija za Makedoniju. Narušena je unutrašnja stabilnost zemlje, a posebeno njen ugled u svetu. Sve će to uticati i na proces evroatlanskih integracija Makedonije. Osim toga, produbljene su podele među građanima i među političkim partijama.
Posle nasilnog donošenja budžeta u Makedoniji ništa nije i ne može da bude isto. Opozicija koja je isterana iz parlamenta, najavila je održavanje svakodnevnih mitinga u Skopju i u drugim gradovima u Makedoniji, blokadu institucija i pozvala na građansku neposlušnost. Za sada je izvesno da Makedonija u 2013 godinu ulazi sa ozbiljnom političkom krizom.
Risto POPOVSKI
