Ovako drastičan pad posljedica je odluke mnogih vlada da odlože rasprodaju državne imovine za neka bolja vremena zbog loših tržišnih uslova, piše londonski dnevnik “Fajnenšel Tajms”.
Prihodi od privatizacije 2011. godine su opali za 56 odsto na 94,4 milijardi dolara, sa rekordnih 213,6 milijardi u 2010. godini.
Najveća transakcija privatizacije bila je prodaja akcija osiguravajuće kompanije AIG u maju 2011. godine, kada je udio države u toj korporaciji smanjen sa 92 na 77 odsto. SAD su zahvaljujući toj prodaji izbile na treće mjesto na listi najaktivnijih zemalja u privatizaciji.
Kina je lani zadržala prvu poziciju među zemljama koje privatizuju aktivu, sa prihodima od 14,2 milijarde dolara od 19 transakcija. Za Kinom slijede Australija, SAD, Rusija i Irska.
Najveća privatizacija u prošloj godini trebalo je da bude prodaja 30 odsto nacionalne lutrije Španije, ali je aukcija odložena samo nekoliko dana prije zakazanog datuma.
Rusija je za 2012. godinu najavila značajnu privatizaciju državne aktive. Vlada u Kremlju namjerava da proda državne pakete akcija u kompanijama kao što su Ruske željeznice, Sberbanka, Rosnano, Aeroflot, Rosnjeft i drugim, očekujući od realizacije 450 milijardi rubalja (oko 14 milijardi dolara).
