„Čovječe, što se desilo sa subotnjim večerima?“, upitao je jedan prijatelj glasno jedne večeri u julu gledajući oko sebe u jednom polupraznom baru u Vankuveru. Unutra je jedva bilo 20-ak osoba. Svi su stajali mirno, a jedna grupa je igrala karte za stolom.
Moj prijatelj dugo nije bio u Vankuveru, tako da nije znao kako stvari stoje. Međutim, svi iz Vankuvera znaju što se desilo sa subotom, i svakim drugim danom zapravo. Umrla je užasnom smrću, odavno.
Vankuver je prelijep grad. Ima planine i okeane, parkove i plaže. Grad je zelen i prijatan. Vazduh je svjež, zima je blaga. Zgodni ljudi, voze bicikle, trče i planinare.
Međutim, postoji i drugo lice ovog grada: Dosadan je. Noćni život je toliko loš, koncertnih dvorana ima jako malo i sve su reštrkane, zakoni koji se tiču točenja i prodaje alkohola su toliko proizvoljni i arhaični a ljudi su raspoređeni u svoje male grupe i veoma su hladni. Zato je Vankuver na Zimskim Olimpijskim igrama zaradio nadimak „Grad bez zabave“.
Kako je grad, koji je često proglašavan za jedan od najljepših i najboljih za život, ujedno i najdosadniji?
Postoji veliki broj razloga. Postoji ozbiljan nedostatak muzičkih prostora i bizarni zakoni koji se tiču alkohola: mnogi restorani smiju da služe alkohol samo do pola 12. Pojedinim lokalima je legalno zabranjeno da imaju plesni podijum. Postoji veliki manjak taksi vozila van centra grada, parking je skup i postoji veoma malo javnog prevoza u večernjim satima.
Cijene kuća su smiješno velike, i vidljiv je manjak mladih uspješnih ljudi koji bi stvorili potražnju za dobrom hranom i noćnim životom.
Činjenica je da je grad pokušao da premjesti noćne klubove na periferiju, što je samo stvorilo velike gužve i sredinu u kojoj bez problema svakog trenutka može da izbije neka svađa ili sukob. Nedavno sprovedeno istraživanje u lokalnim novinama pokazalao je da su ljudi postali otuđeni od svojih prijatelja, porodice i zajednice.
Sve su ovo racionalni razlozi koji idu u prilog činjenici - da je Vankuver najdosadniji grad na svijetu.
(B92)
