Iz Delegacije EU su podsjetili da je rebalansom budžeta iz juna uvećan godišnji limit zaduženja kako bi se omogućilo hitno obezbjeđenje kredita od strane međunarodnih institucija, uključujući i Evropsku komisiju, i stvorila potencijalna fiskalna rezerva za finansiranje budžeta za nerednu godinu.
- Ohrabrujemo nadležne organe da osnaže transparentnost i učešće zainteresovanih strana u procesu donošenja odluka – kazali su iz Delegacije EU.
I iz Ambasade SAD su kazali da se, iako ne mogu da komentarišu interne procese koji su doveli do konačne odluke Vlade o izdavanju obveznica, nadaju da će Vlada i parlament održati produktivan odnos koji unapređuje interese građana.
- Svjesni smo da je finansijska stabilnost presudna za sposobnost crnogorske Vlade da upravlja, posebno imajući u vidu ozbiljnu ekonomsku krizu prouzrokovanu globalnom pandemijom – istakli su iz Ambasade SAD.
Šefica Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori Oana Kristina Popa i ambasadorka SAD Džudi Rajzing Rajnke čestitale su 10. decembra, dan nakon emisije euroobveznica, ministrima finansija i socijalnog staranja i ekonomskog razvoja, Milojku Spajiću i Jakovu Milatoviću.
Pobjeda je Delegaciju EU i Ambasadu SAD-a pitala da li je najnovije zaduživanje države Crne Gore od 750 miliona eura bilo regularno i transparentno i kako komentarišu to što je cjelokupna operacija zaduživanja realizovana pod velom tajne. Pitali smo i da prokomentarišu to što je pri donošenju ove odluke zaobiđen crnogorski parlament i što nijedan zvaničan Vladin dokument ne ukazuje na potrebu tolikog zaduženja.
Ministarstvo finansija emitovalo je 9. decembra na međunarodnom tržištu državne obveznice od 750 miliona eura na sedam godina i sa kamatom od 2,875 odsto.
Ministar finansija i socijalnog staranja Spajić je sjutradan na pres konferenciji saopštio da je na taj način izbjegnut bankrot države i obezbijeđene dvije godine mira i fiskalne i finansijske stabilnosti.
– Potrebe za finansiranjem za narednu godinu iznose 520 miliona eura. Od toga se 385 miliona odnosi na kredit, a 140 miliona je projektovani fiskalni deficit. Vlada želi da se pozabavi kreditima iz vremena bivše Jugoslavije, koji imaju jako nepovoljne kamate – kazao je Spajić.
Podsjetio je da su 23. novembra otišli kod bivšeg ministra finansija Darka Radunovića, kako bi se upoznali sa situacijom, nakon čega su za dva dana donijeli odluku o emisiji obveznica. Podsjećamo da je ova vlada izabrana 4. decembra i da je premijer Krivokapić optužio prethodnu vladu da je opustošila blagajnu i nije im dala nijedan podatak o stanju državnih finansija.
– Ne mislite valjda da ćemo se igrati razlikom između projektovanih 530 miliona i 750 miliona, koliko smo se zadužili. Želimo da krenemo u razvojni ciklus i već imamo ideje kako da to uradimo – poručio je Krivokapić 10. decembra i naglasio da su odluku o zaduženju pripremali tajno, jer su se bojali opstrukcije.
Lider vladajućeg Pokreta za promjene Nebojša Medojević je ocijenio da je ,,tajnim zaduženjem nova vlada napravila ozbiljan nered u već uspostavljenom sistemu kontrole javnih finansija i uvela opasnu praksu zaobilaženja parlamenta u postupku odlučivanja o zaduživanju i raspolaganju državnom imovinom“.
Poslanik opozicionog SD Damir Šehović je tim povodom saopštio da nijedan zvaničan vladin dokument ne ukazuje na potrebu tolikog zaduženja, dok je poslanik opozicionog SDP-a Raško Konjević najavio zahtjev za parlamentarnu istragu zbog trajnog zaduživanja.
Predstavniku vladajućeg DF-a Andriji Mandiću nije bilo jasno kako je Srbija uspjela da se na tržištu zaduži po skoro tri puta manjoj kamatnoj stopi od Crne Gore.
