U Srbiji već mesecima traje sveopšta pobuna građana protiv autokratskog režima Aleksandra Vučića i njegove razbojničke družine nevešto maskirane u političku stranku. Samo tokom protekle nedelje širom zemlje održan je 261 protest. Ta brojka dovoljno govori o masovnoj prirodi bunta i činjenici da su naprednjaci naprosto dozlogrdili većini građana.
Na delu je kolektivno oslobađanje od straha, podanici se preko noći preobražavaju u građane, pa traže svoja prava, a naprednjačke funkcionere tretiraju onako kako su zaslužili – uz malu pomoć jaja.
Usred posvemašnje pobune, uprkos opštoj atmosferi koja miriše na slobodu, postojano opstaje gomila poslušnika i lojalista, koja radije izvršava sumanuta Vučićeva naređenja nego da pruži otpor, pritom rušeći sopstvenu profesiju i etiku.
Ugrožavanje životno ugroženih
Nakon stravičnog požara u diskoteci u Kočanima, u kojem je život izgubilo 59 mladih osoba, u klinike makedonskih suseda prebačeni su teško povređeni ljudi, kako bi tu dobili adekvatan medicinski tretman. Nikakvih incidenata nije bilo u Bugarskoj ili Grčkoj, gde se nalaze pacijenti iz Severne Makedonije, ali zato u Srbiji čak ni lečenje pacijenata sa teškim opekotinama nije moglo da prođe mirno.
Aleksandar Vučić je mrtav hladan upao na Odeljenje intenzivne nege u Urgentnom centru, kako bi obišao bolesnike, iako je to strogo zabranjeno i opasno po njihove živote. Predsedniku je rejting na prvom mestu, pa potom sve ostalo, uključujući život, zdravlje i dobrobit svih drugih ljudi na svetu. Zato je Vučić sa sobom poveo ministra zdravlja Zlatibora Lončara i 11 reporterskih ekipa. Gomila sveta okružila je nesrećne pacijente iz Severne Makedonije, koji pate od teških rana, a predsednik-kliconoša ih je pipkao, govorio o njihovom zdravstvenom stanju, skidao hiruršku masku, sav raspištoljen i razuzuren, kao da se nalazi u Predsedništvu na Andrićevom vencu ili u sedištu Srpske napredne stranke, a ne u bolnici.
Nije Vučić sa svitom tek tako izvršio protivzakonit upad na intenzivnu negu. To je moralo da mu dozvoli rukovodstvo narečene zdravstvene institucije. Lekarima bi zdravlje pacijenata trebalo da bude na prvom mestu, to je njihova najveća svetinja, ali se pokazalo da je naređenje gospodara Vučića jače od Hipokratove zakletve. Ni članovi porodica ne mogu na intenzivnu negu, jer njihovi voljeni imaju otvorene rane i životno su ugroženi, ali zato rulja sačinjena od takozvanih novinara i beskrupuloznih političara može mirno da se šetka između bolničkih kreveta. Vučiću je sve dozvoljeno, jer mu rukovodioci raspalih institucija, klimoglavci bez kičme, sve dozvoljavaju.
Verujem da je većina lekara i medicinskog osoblja zgrožena predsednikovom bahatošću. Neki od njih su javno izneli osudu besramnog igranja s ljudskim životima. Profesor Medicinskog fakulteta i hirurg Prve hirurške klinike Univerzitetskog kliničkog centra Srbije Vladimir Dugalić rekao je da se javno odriče „kolega koje su dopustile da Vučić uđe u intenzivnu negu“, dodajući da se njegove „normalne kolege zgražavaju“ i da je to „učestvovanje u političkoj propagandi koja direktno ugrožava živote ljudi“.
Više od hiljadu zdravstvenih radnika potpisalo je peticiju u kojoj od nadležnih zahtevaju hitnu istragu o odgovornosti rukovodilaca u Kliničkom centru zbog grubog kršenja epidemioloških protokola i ugrožavanja zdravlja pacijenata. Medicinari su pozvali na odgovornost i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd i Republičku sanitarnu inspekciju, jer nisu reagovali zbog kršenja važećih zabrana i protokola.
Zataškavanje ‘zvučnog topa’
Samo nekoliko dana pre Vučićevog ugrožavanja pacijenata koji su već životno ugroženi, u Beogradu je održan velelepni protest, najmasovniji u novijoj srpskoj istoriji. Na građane koji su mirno, u svečanoj tišini odavali poštu stradalima u padu nadstrešnice izveden je teroristički napad zvučnim topom. Mnogobrojni građani koji su bili pogođeni dejstvom ovog ilegalnog oružja osetili su slične simptome i potražili lekarsku pomoć.
Demonstranti su imali osećaj kao da im se približava mlazni avion ili kao da im preti neposredna opasnost, instinktivno su reagovali i počeli da beže na dve suprotne strane ulice. Mnogi su i nakon tog događaja patili od glavobolje, konfuzije, zujanja i osećaja pritiska u ušima, vrtoglavice, nestabilnosti, a u samom trenutku napada imali su osećaj mučnine i panike. Društvenim mrežama se pronela vest da su lekari u Urgentnom centru dobili naredbu odozgo da odbiju pacijente koji se žale na posledice napada zvučnim topom, da ih upisuju na posebne spiskove sa oznakom P (povreda na protestu), te da čitav slučaj treba zataškati.
Postojanje i upotrebu zvučnog topa negirali su svi mogući državni i partijski funkcioneri, počevši od predsednika Srbije, preko direktora BIA-e Vladimira Orlića, pa sve do ministra policije Ivice Dačića. Ministar zdravstva Zlatibor Lončar je još jednom pogazio lekarsku zakletvu, pa je tvrdio da su pacijenti dolazili kod lekara „po nalogu“, lažući o simptomima. „Raspitao sam se i tegobe se javljaju u prvih osam sati nakon zvučnog topa. A ovde se niko nije javio sa tim simptomima u prvih osam sati, već kasnije, po nalogu“, izjavio je ministar.
Kriminalni naprednjački um
Naredbu da se negira realnost i gaslajtuju ljudi pogođeni udarom zvučnog topa zdušno su prihvatili režimski mediji, pa su objavljivali tekstove sa naslovima tipa „Bahati klinci okupirali Urgentni centar! Izmišljaju da im zuji u glavi, napunili im uši lažima!“
U akciju zataškavanja terorističkog napada vlasti na sopstvene građane uključeno je i tužilaštvo. Umesto da čitav slučaj bude pošteno ispitan, počele su da se šire pretnje povređenima da će biti kažnjeni zbog širenja panike. Prvo te država napadne nekim čudovišnim, zabranjenim oružjem, a posle te kažnjava što se žališ na zdravstvene tegobe izazvane tim napadom. Kriminalni naprednjački um ponekad baš ume da bude maštovit.
U akciju saniranja štete uključio se i Urgentni centar, demantujući da je „u ovoj zdravstvenoj ustanovi zbrinuto na desetine građana sa tegobama koje bi mogle da izazove upotreba nekakvog ‘zvučnog topa'“. Još su saopštili da su svi pacijenti uredno pregledani i da „ni kod koga nisu zabeležene tegobe kakve pojedinci neodgovorno navode“, a potom su pozvali nadležne organe da „hitno sprovedu istragu protiv onih koji izazivaju paniku širenjem lažnih vesti“.
Studenti su zbog svega toga organizovali protest ispred Ministarstva zdravlja i Urgentnog centra. U saopštenju su naveli da su im se obratili građani, „navodeći da su bili meta targetiranja u Urgentnom centru, obeležavanjem prijemnih listova na kojima je pisalo ‘protest’. Obavešteni su da ne mogu biti pregledani u slučaju da se žale na pomenute tegobe, zadobijene tokom protesta“. Studenti su zahtevali da „Univerzitetski klinički centar Srbije objavi tačne informacije o broju pacijenata koji su se javili u Urgentni centar sa navedenim tegobama nakon protesta“, a od Lekarske komore Srbije su zatražili da svaki zdravstveni radnik koji je učestvovao u „targetiranju pacijenata, uskraćivanju zdravstvene nege i političkom etiketiranju pojedinaca, čime je direktno prekršena Hipokratova zakletva, odgovara za svoje postupke“.
Subotički lekari su kod desetak pacijenata ustanovili oštećenje sluha nakon napada zvučnim topom na beogradskom protestu, a slično je bilo i po drugim gradovima. Usput budi rečeno, negiranje napada je potpuno besmisleno, budući da su nasrtaj zvučnim topom bučno i veselo proslavili u studiju TV Informer. Tamo su Dragan J. Vučićević i Vladimir Đukanović jasno i glasno rekli da je upotrebljen zvučni top, puštajući prigodne pesme da malo lumpuju povodom tog srećnog događaja. Njih tužilaštvo do sada nije ispitalo, ali se zato okomilo na nevine ljude koji su od topa postradali.
Nasljednici doktora Mengelea
Nekoliko dana ranije istakla se Anđelka Stojković, načelnica Odeljenja za pulmologiju, alergologiju i imunologiju na Klinici za pedijatriju Kliničkog centra Kragujevac, te redovna profesorka Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu i zamenica predsednika Skupštine Grada. Ona je slala poruke roditeljima dece obolele od retke i teške bolesti, cistične fibroze, pozivajući ih da se oduže državi za terapiju koju dobijaju tako što će podržati takozvane „studente koji žele da uče“, okupljene u Pionirskom parkom. Među tim studentima je bilo najmanje studenata. To su bili uglavnom naprednjački batinaši, kriminalci, razni sumnjivi tipovi koji obavljaju prljave poslove za stranku, naoružani do zuba.
Roditelje koji se nisu odazvali pozivu Stojković je podsetila koliko košta lečenje njihove dece, kao i da to sami ne mogu da plate. Kao da im ona daje novac za lečenje dece iz svog džepa, kao da država raspolaže bilo kakvim svojim novčanim sredstvima, kao da budžet ne pune građani Srbije. Ili ćete podržati moju stranku i njene razbojnike, ili ćemo uskratiti pare za lečenje vaše dece, pa će vam potomci umreti – tako zapravo glasi ultimatum doktorke Stojković.
Ni zloglasni Jozef Mengele se ne bi postideo ovakvih poruka. Usled pritiska javnosti, Stojković je bila prinuđena da se povuče sa političke funkcije, ali je zato hitno predložena za predsednicu Komisije za polaganje specijalističkih ispita iz pedijatrije. To je nagrada za pretnju roditeljima da će im deca ostati bez medicinskog tretmana.
Poslušnici i karijeristi
Nema sumnje da se većina lekara i medicinskog osoblja gnuša ovakvih neljudskih postupaka. Neki se i otvoreno bune protiv nemoralnog ponašanja svojih kolega, pa ih se čak i javno odriču, kao što je već navedeno. Međutim, vladajuća partija se oslanja isključivo na izrode spremne da pogaze sva etička pravila, na karijeriste i poslušnike koji su spremni na svako nepočinstvo u službi vlasti. A takvih ima više nego dovoljno.
Ako je nekom bilo nejasno kako su nacistički lekari učestvovali u medicinskim eksperimentima nad logorašima i ubijali pacijente sa psihičkim smetnjama ili kako su staljinistički medicinari trpali zdrave ljude u ludnice i pomagali totalitarnom sistemu – eto mu odgovora.
Naprednjački režim je u svim profesijama i institucijama lako pronašao poslušnike, ariviste spremne na svaku gadost zarad lične koristi. Zato su ustanove tako lako pale, takoreći bez otpora, jer u svakoj od njih radi mnoštvo ljudi koji lako pokleknu i pred najmanjim pritiskom.
Karijeristi vazda pripravni da pognu glavu pred političkim moćnicima predstavljaju temelj svakog autoritarnog poretka. Postavlja se pitanje kako će famozne institucije jednom proraditi normalno, kako uopšte uspostaviti demokratski sistem sa toliko ljudi koji pate od iste boljke – hroničnog odsustva kičme u organizmu.
