U nasilničkom ponašanju kod navijačkih grupa uglavnom učestvuju mlađe osobe, jer je to jedini način da napreduju kroz hijerarhiju grupe. Dokazuju se vođi, tako što su spremni da se potuku sa policijom ili s kim god treba, da upotrebe oružje ili da urade šta god im vođa naredi. Pripadnici grupe slepo su odani vođi koji daje dozvolu za svaku akciju. Nekada je ta akcija sramno skandiranje, koje na stadionu zapravo poziva na linč neke osobe, nekada je rušenje grada, nekada teror i nasilje nad svima koje oni proglase izdajnicima, opisuje za Portal Analitika način na koji funkcionišu navijačke grupe, dugogodišnja novinarka televizije B92 Branica Stanković, autorka serijala Insajder na istoj televiziji.
Pomenuti serijal se bavi mnogim „osjetljivim“ temema u Srbiji, počev od istraživanja pozadine ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, otkrivanja lanca komandovanja u švercu cigareta, sve do istraživanja o fudbalskoj, pravosudnoj, stečajnoj mafiji... U dvije emisije, pod nazivom „Nemoć države“ emitovanim 2009. godine, Stanković razotkriva kriminalne radnje i način na koji funkcionšu grupe fudbalskih huligana u Srbiji, nakon čega joj je MUP Srbije dodijelio obezbjeđenje uz procjenu da je njena sigurnost ugrožena.- Dvadestčetvoročasovnu policijsku zaštitu imam već skoro tri godine. Kada sam, u par navrata, trazila da mi se ukine obezbeđenje, rečeno mi je da nisu u pitanju samo huligani već da mi je bezbednost, zbog svih tema kojima smo se bavili u Insajderu, ugrožena od više kriminalnih grupa sa kojima su povezani i ti isti huligani – rekla je za Portal Analitika Stanković.
Povodom nedavnog fizičkog napada na reditelja i jednog od glumaca spota „Mi smo dio ekipe“, kao i njihovog prijatelja, novinara RTCG-a u Podgorici, Stanković komentariše da je riječ „o sramnom događaju“ koji pokazuje „koliko su sve zemlje u regionu daleko od civilizacije i demokratije“.
- U svim zemljama u regionu definitivno je problem sistem, odnosno država koja huliganima dozvoljava da prete, prebijaju i ubijaju. Sve dok je tako, dešavaće se i incidenti – rekla autorka Insajdera, koja ističe da postoji sličnost između navijačkih grupa u regionu i da je moguće da funkcionišu po istom principu.
ANALITIKA: Pod čijim uticajem su navijačke grupe i kako se kod njih generiše nasilje i homofobija?
STANKOVIĆ: Poznato je da su se grupe navijača, na primer u Srbiji, vrlo lako poslednjih godina pretvarale u horde huligana. Spremni su da zbog politike organizovano i jedinstveno postanu opasno oružje u rukama onih koji su uspeli da ih kontrolišu. Takve grupe su poslednjih dvadeset godina u Srbiji skandirale dolasku Slobodana Miloševića na vlast, skandirale da ode sa vlasti; pripadnici tih grupa odlazili su u rat na prostoru bivše SFRJ, bili su u prvim redovima 5. oktobra, palili džamije i ambasade, rušile grad...
Navijanje se često pretvaralo u srbovanje, a borba za srpsku stvar pokriće za rušilačke pohode. To je pokazatelj da su navijačke grupe uvek pod nečijom komandom. Političari koji su uspeli da ih pridobiju za sebe najčešće su morali da plaćaju ceh i vraćaju dugove, jer su ove grupe tražile da im se zbog „zasluga“ mnoge stvari progledaju kroz prste. Tako je i došlo do toga da niko ne sme da im se suprotstavi. Ipak, kada se sve uzme u obzir, mislim da nisu problem navijačke grupe kao takve, već pojedinci koji se kriju iza tih navijačkih grupa. Oni koji su takozvane vođe navijačkih grupa i podgrupa, makar u Srbiji, imaju iza sebe više desetina krivičnih prijava koje je policija podnosila godinama unazad i to za teška krivična dela kao što su: ubistvo, pokušaj ubistva, trgovina drogom, nasilničko ponašanje... Ali, sudskih epiloga nema godinama.
ANALITIKA: Na koji način funkcionišu, da li su izgredi djelo pojedinaca ili su orkestrirani od strane nekog iz vrha navijačke hijererhije?
STANKOVIĆ: Prema onome što smo mi uspeli da otkrijemo, kada smo radili serijal emisija o tim i takvim grupama, jeste da su oni organizovani kao klasična vojska sa uređenom hijerarhijom. Na čelu se nalazi komandant, ispod njega su vođe podgrupa, a ispod njih grupe navijača. Pripadnici grupe slepo su odani vođi.
Tako u nasilničkom ponašanju uglavnom učestvuju mlađe osobe, jer je to jedini način da napreduju kroz hijerarhiju grupe, dokazuju se vođi, tako što su spremni da se potuku sa policijom ili s kim god treba, da upotrebe oružje ili da urade šta god im vođa naredi. O svemu što se dešava, mora da se izvesti vođa, a svaki vođa, za svaku akciju mora da dobije dozvolu komandanta. To znači da, na primer u Srbiji, između dve i po hiljade i tri hiljade ekstremnih navijača, uvek u pripravnosti, sa maskama na licima, bejzbol palicama, pirotehničkim sredstvima, noževima i pištoljima, samo čeka komandu vođe. Nekada je ta komanda sramno skandiranje, koje na stadionu zapravo poziva na linč neke osobe, nekada je rušenje grada, nekada teror nad svima koje oni proglase izdajnicima.
ANALITIKA: Da li postoji sličnost između djelovanja navijačkih grupa u Srbiji („Grobari“, „Delije“) i navijačke grupe u Crnoj Gori („Varvari“)?
STANKOVIĆ: Nismo se bavili navijačkim grupama u regionu, ali sigurna sam da sličnost postoji, a moguće je da funkcionišu i po istom principu...
ANALITIKA: Kako Vi komentarišete nedavni incident u Podgorici kada su, kako se sumnja, pripadnici navijačke grupe „Varvari“ napali reditelja prvog crnogorskog spota koji afirmiše prava LGBT populacije Danila Marunovića, glumca u spotu Todora Vujoševića i novinara koji je bio u njihovom društvu Mirka Boškovića?
STANKOVIĆ: Kako uopšte može da se komentariše to što se desilo u Podgorici? Jadno, bedno i sramno. To zapravo pokazuje koliko su sve zemlje u regionu daleko od civilizacije i demokratije. To je nažalost posledica jednog nakaradnog sistema vrednosti koji je godinama promovisan na ovim prostorima. Ratni zločinci i kriminalci su postali idoli mladima, a svi koji drugačije misle su automatski proglašeni za izdajnike. Isti je slučaj i kada je u pitanju gej populacija. I njih, valjda u nedostatku ratova, proglašavaju za nekakve „neprijatelje“.
ANALITIKA: Da li ta vrsta homofobije postaje prepoznatljiva kao regionalni fenomen među navijačima?
STANKOVIĆ: U svim zemljama u regionu definitivno je problem sistem, odnosno država koja huliganima dozvoljava da prete, prebijaju i ubijaju. Sve dok je tako, dešavaće se i incidenti. Gadno mi je da komentarišem ono što je svima jasno, a to je da neki divljaci smatraju da imaju pravo da se obračunavaju sa ljudima koji su jednostavno drugačiji od većine. Pripadnici gej populacije imaju pravo da budu drugačiji i niko nema pravo da ih zbog toga prebija ili da im se sveti. U normalnom sistemu vrednosti i u civilizovanom svetu poštuje se pravo na različitost!
ANALITIKA: Da li ste još uvijek pod policijskom zaštitiom? Koliko opasne mogu biti navijačke grupe s obzirom da je u cilju Vaše zaštite bila primjenjena ta mjera?
STANKOVIĆ: Dvadestčetvoročasovnu policijsku zaštitu imam već skoro tri godine. Kada sam, u par navrata, tražila da mi se ukine obezbeđenje, rečeno mi je da nisu u pitanju samo huligani već da mi je bezbednost, zbog svih tema kojima smo se bavili u Insajderu, ugrožena od više kriminalnih grupa sa kojima su povezani i ti isti huligani. To je još jedan od dokaza da nisu u pitanju samo huligani već da oni uvek rade po nečijem nalogu.
Balša KNEŽEVIĆ
