Aleksander kaže da se tokom tog vremena dio mozga koji kontroliše misli i osjećanja “zatvorio” i da je tada doživio iskustvo “koje je bilo toliko snažno da mu je pružilo naučni osnov da vjeruje u postojanje svijesti i poslije smrti”.
U eseju objavljenom u američkom magazinu “Njuzvik”, koji je napisao da bi promovisao knjigu “Proof of Heaven” (Dokaz o raju), Aleksander navodi da se susreo s lijepom plavokosom ženom “u velikim, vazdušastim, ružičasto-belim oblacima”, kao i sa “lelujavim bićima”.
Prema njegovim riječima, ta bića su bila nešto sasvim drugačije od onoga što je do tada poznavao.
- Bili su to napredniji, viši oblici. Odozgo je dopirala gromoglasna, veličanstvena melodija. Zvuk je bio opipljiv i gotovo materijalan, nalik na kišu koja vas nije pokvasila, ali koju ste osjetili na svojoj koži - rekao Aleksander i dodao da se pitao “da li ta pjesma potiče od krilatih bića”.
Aleksander kaže da je ranije slušao priče pacijenata koji su govorili o svojim iskustvima boravka izvan tijela, ali da je smatrao da su ona plod uobrazilje.
- Sada veoma dobro znam koliko neobično i nevjerovatno sve ovo zvuči. Da mi je neko ranije ispričao tako nešto, makar ta osoba bila i ljekar, bio bih prilično siguran da je u pitanju uobrazilja. Ali ono što se meni dogodilo daleko je od uobrazilje, stvarnije je od bilo čega što mi se desilo u životu, uključujući i dan mog vjenčanja i rođenje moja dva sina. Proveo sam decenije radeći kao neurohirurg u najprestižnijim medicinskim ustanovama u našoj zemlji. Znam da mnoge moje kolege zastupaju teoriju prema kojoj se svijest generiše u mozgu, naročito korteksu, i da živimo u univerzumu lišenom emocija. Ja, međutim, sada znam da nam Bog i univerzum pružaju bezuslovnu ljubav - kaže Aleksander.
