(Tamara NIKČEVIĆ, specijalno za Portal Analitika)
Na prošlonedeljnom sastanku u Beču, Međunarodna upravljačka grupa (ISG) je, ocijenivši da se „odredbe Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova Martija Ahtisarija sprovode u dovoljnoj mjeri”, donijela odluku kojom će u septembru i zvanično biti okončana dosadašnja nadgledana nezavisnost Kosova. U momentu kada bivši šef srpske diplomatije i budići predsjedavajući GS UN, Vuk Jeremić, poručuje da će Kosovo postati članica UN samo „preko mene mrtvog”, ISG ističe posvećenost „podršci Kosovu na putu daljih priznanja nezavisnosti, težnji ka članstvu u relevantnim međunarodnim organizacijama” i pozdravlja spremnost Evropske unije da pomogne u tom procesu.
Komentarišući odluku Međunarodne upravljačke grupe, šef austrijske diplomatije, Mihael Špindeleger kaže kako je Kosovo sada i „de fakto dostiglo potpuni suverenitet”.
Da li je?
„Odluka o ukidanju nadgledane nezavisnosti od strane Međunarodne civilne kancelarije potvrđuje činjenicu da je na Kosovu većina obaveza iz Ahtisarijevog plana ostvarena i da se one preostale prepuštaju kosovskim institucijama“, kaže za Portal Analitika Slobodan Petrović, zamjenik predsjednika Vlade Kosova i predsjednik Samostalne liberalne stranke.
„Naravno, to ne znači da se neće budno pratiti i ocenjivati rad prištinskih vlasti; hoće. Pred nama je deo koji radimo sami, koji od nas zavisi - reforme u skladu sa evropskim standardima. O tome će, u svojim redovnim godišnjim izveštajima, ocene dati Evropska komisija koja budno prati situaciju.“
ANALITIKA: Kako ste onda razumjeli izjavu predsjednika Srbije, Tomislava Nikolića da „nikada više neće biti predsednik u Prištini“, kao što „ni predsednik privremenih vlasti u Prištini nikada neće biti predsednik u Kosovskoj Mitrovici“? Da li je to uvažavanje realnosti ili…
PETROVIĆ: Izjava predsednika Srbije za Srbe sa Kosova je razočaravajuća i obeshrabrujuća…
ANALITIKA: U kom smislu?
PETROVIĆ: U smislu da predstavlja još jednu potvrdu da Srbija, kada je reč o Kosovu, nema nikakav plan i strategiju. Jer, šta ova izjava znači? Podelu Kosova?! Ne mogu da verujem da Beograd odbija da prihvati činjenicu da je u međunarodnim krugovima podela odavno prestala da bude opcija sa kojom bilo ko ozbiljno računa; najzad, ne bi se baš moglo reći ni da je to opcija koju preferiraju Srbi na Kosovu, naročito oni južno od Ibra. Inače, kada je reč o novom predsedniku Srbije, moram da kažem da me izbor Tomislava Nikolića nije mnogo iznenadio.
ANALITIKA: Zašto?
PETROVIĆ: Zato što je, uzimajući u obzir trenutno teško stanje u kome se Srbija nalazi, po mom mišljenju, taj izbor bio očekivan. Isto važi i za vladu: onaj ko je sposoban da sastavi većinu, neka sastavlja i vladu; to je izbor građana Srbije.
PETROVIĆ: Lično, tim najavama ne pridajem naročiti značaj zato što znam čemu one služe. Naime, njihov cilj nije uvažavanje stvarnosti, nego sticanje jeftinih političkih poena. Sa druge strane, činjenica je da podizanje tenzija – a takve izjave svakako doprinose podizanju tenzija – ne idu u prilog srpskoj zajednici na Kosovu. Po mom mišljenju, ako je odgovoran, političar bi, vodeći računa o situaciji u kojoj se nalazi srpski narod na Kosovu, pre nego što pošalje bilo kakvu sličnu zapaljivu izjavu, trebalo dobro da razmisli kako će se to odraziti na građane koji ovde žive.
ANALITIKA: Kako se to odražava na Vas lično? Kao zamjenik premijera Kosova - imate li problema?
PETROVIĆ: Ne mogu da kažem da se osećam prijatno, ali ne, nemam problema.
ANALITIKA: Pretpostavljam da znate kako je svojevremeno u Beogradu primljena Vaša odluka da uđete u Vladu Hašima Tačija...
PETROVIĆ: Tu odluku sam doneo zato što brinem o ljudima koje predstavljam, zato što se iskreno i svim snagama zalažem da oni ostanu da žive na Kosovu, da im život učinim lakšim… U tom smislu, ne brine me to što me pojedini beogradski mediji etiketiraju, što me proglašavaju izdajnikom…
ANALITIKA: Ipak, da li je bilo teško donijeti takvu odluku?
PETROVIĆ: Naravno da je bila teško; ali, svest da o vašoj zajednici, uprkos saopštenjima i deklaracijama, apsolutno niko ne brine, naprosto vam sužava prostor delovanja, dovodi vas pred jednostavan izbor: ili ćete pustiti da stvari teku na isti način ili ćete preuzeti odgovornost i pokušati da problem rešite kroz institucije sistema. Znate, ukoliko se građanima srpske nacionalnosti na Kosovu dogodi bilo šta loše, to krivično delo neće rešavati policija iz Beograda, nego policija Prištine; onoga trenutka kada napustite svoje dvorište i počinite prekršaj, bićete kažnjeni prema zakonima koji važe na Kosovu, ne u Srbiji. U tom smislu, sebi više nisam mogao da dozvolim da zavisim od nečijeg saopštenja, osude ili nedostatka strategije. Ponosan sam na to što sam Srbin, ali se ne stidim što sedim u kosovskoj Vladi! To je jedini i najbolji način da se borim za ravnopravnost. Dakle, iako teška, moja odluka da uđem u kosovsku Vladu je bila jedina ispravna; ona se temeljila na odgovornosti, ne na popularnosti. Uvek je mnogo lakše i komotnije sedeti po strani, najoštrije osuđivati i, osim prazne kritike i etiketiranja, ne činiti ama baš ništa kako biste pomogli ljudima koji na Kosovu pokušavaju da prežive.
ANALITIKA: Uprkos naporima, morate priznati da je to veoma teško. Prošle nedelje je, recimo, u selu Talinovac kod Uroševca ubijen bračni par povratnika…
PETROVIĆ: Teško je, ne sporim… Jasno je da je ubistvo bračnog para Jeftić tragičan i težak udarac za srpsku zajednicu na Kosovu, ali, budući da još uvek ne postoje zvanični policijski podaci, ne bih se usudio da ovaj zločin konačno okarakterišem; naprosto, ne znam motiv. U svakom slučaju, Vlada će se, uveren sam, i dalje truditi da na Kosovu zadrži svakog stanovnika, istovremeno pokušavajući da ohrabri ostale nealbanske građane da se vrate na svoja ognjišta…
ANALITIKA: Poslanica u kosovskom parlamentu, Rada Trajković, kaže da se posle ubistva bračnog para Jeftić Srbi na Kosovu osjećaju bespomoćno. Kako se Vi osjećate?
PETROVIĆ: Tužan sam, kako bih drugačije mogao da se osećam? Mislim da bi policiji trebalo dati vremena da rasvetli ovaj zločin i utvrdi činjenice…
ANALITIKA: Zaista vjerujete da će počinioci biti pronađeni?
PETROVIĆ: Zaista verujem. U tom smislu, u stalnom sam kontaktu sa ministrom unutrašnjih poslova Kosova, Bajramom Redžepijem, koji me uverava da policija intenzivno i aktivno radi na pronalaženju ubica bračnog para Jeftić.
PETROVIĆ: Mislim da se policija na ovaj korak odlučila uzimajući u obzir veliko uznemirenje kroz koje prolaze građani Talinovca, a koje je, moram da kažem, sasvim opravdano. Ipak, u ovom momentu bih se uzdržao od dalekosežnih zaključaka, odnosno ne bih na osnovu slučaja iz Talinovca donosio generalan stav o položaju manjina…
ANALITIKA: Evo, sami recite: kakav je položaj manjina na Kosovu? Posmatrajući sa strane, čini mi se da se u gotovo svim bivšim jugoslovenskim republikama na kojima je vođen rat odvija sličan proces: čim postane većina, žrtva manje ili više „uspješno“ kreće da oponaša svog dojučerašnjeg agresora.
PETROVIĆ: Reći ću vam vrlo otvoreno: položaj Srba na Kosovu nije idealan, daleko od toga; težak je, ali je svakako bolji u odnosu na godine za nama. Uostalom, manjine, pa tako i građani srpske nacionalnosti, ne smeju da dignu ruke, da se predaju; kao zajednica, moramo da se borimo za ostvarivanje sopstvenih ciljeva…
ANALITIKA: Šta je vaš cilj?
PETROVIĆ: Naš cilj je i opstanak i razvoj društva u kome živimo.
ANALITIKA: Kada kažete kako je položaj srpske manjine na Kosovu bolji od onoga od prije nekoliko godina, na šta konkretno mislite?
PETROVIĆ: Navešću vam nekoliko konkretnih primera: južno od Ibra, Srbi imaju drugačiju organizaciju života, više se oslanjaju na novoformirane opštine u kojima je poboljšana infrastruktura, u kojima je, zahvaljujući činjenici da su decentralizovane, olakšan pristup lokalnim uslugama. Te nove opštine su za kratko vreme učinile mnogo više nego sistem Republike Srbije u poslednjih trinaest godina! Dakle, nije idealno, ali barem postoji pravni okvir u kome Srbi mogu da funkcionišu. Kada je reč o Srbima na severu Kosova, njihov status se dosta razlikuje…
ANALITIKA: U čemu?
PETROVIĆ: I geografski i politički. Nažalost, nad severom niko nema autoritet; tamo gotovo da i ne postoji vladavina prava i veoma je teško odupreti se snazi i volji pojedinaca. Javnost je odavno upoznata sa činjenicom da je predstavnike Srba sa severa Kosova dugo plaćala Vlada Srbije. S jedne strane, dobijali ste informacije kako Srbima sa severa upravlja beogradska opozicija, a sa druge, da ih finansira – vlast. Sistem koji je tamo uspostavljen omogućava jačanje radikalnih pojedinaca i nije u stanju da građanima pruži elementarnu pravnu zaštitu.
Znate, kao i većina tranzicionih društava, i naše se danas suočava sa ogromnim problemima, ogromnom nezaposlenošću; čak četrdeset i pet procenata nezaposlenih na Kosovu čine mladi ljudi - populacija pogodna za razne vrste manipulacija, naročito onih na verskoj i nacionalnoj osnovi. Ako u takvom društvu svojim nerazumnim zahtevima i nepromišljenim akcijama konstantno podižete tenzije i izazivate nestabilnost, neminovno stvarate atmosferu u kojoj je obični čovek nesiguran, uplašen i nije u stanju da napravi bilo kakav dugoročan plan; istovremeno, na taj način društvu ne dopuštate da se konsoliduje.
ANALITIKA: U tom smislu, šta očekujete od Beograda, a šta od Prištine? Kakve korake?
PETROVIĆ: Po mom mišljenju, Beograd bi svojom politikom najpre trebalo da Srbima na Kosovu pomogne da suštinski poboljšaju odnose sa Albancima; to je jedini način da opstanemo. Imajući u vidu politiku ne samo Beograda, nego i Prištine, sklon sam da kažem da bi građani sa severa Kosova dosta toga mogli da nauče od nas sa juga. Život u izolaciji je nepodnošljiv i iskustvo nas južno od Ibra je, u tom smislu, strašno. Iz toga nas nije izvukao Beograd; tu je međunarodna zajednica imala veoma važnu ulogu.
Kada je reč o Prištini, Srbi od te vlasti takođe očekuju da napravi preduslove za međusobno poverenje Srba i Albanaca, da radi na uspostavljanju jakih demokratskih institucija u kojima će učestvovati građani svih nacionalnosti. Dugoročno, plan Srba na Kosovu mora biti formiranje respektabilne zajednice koja će parirati u ekonomiji i proizvodnji i koja će na taj način postati ozbiljan društveni faktor.
PETROVIĆ: Ako mislite da plata iz Beograda može da vam odredi status, grdno se varate! Politika koja je zavladala severom Kosova bi, bojim se, mogla skupo da košta običnog građanina. Iako smo iz ratova vođenih na prostoru bivše Jugoslavije naučili do čega to može da dovede, često imam utisak da radikalno liderstvo na severu ne vodi dovoljno računa o tenzijama koje izaziva.
Sa druge strane, Srbi južno od Ibra su opredeljeni za politiku bez radikalnih metoda i zapaljivih izjava i to je tačka u kojoj se razilaze pogledi i interesi Srba sa severa i juga Kosova.
ANALITIKA: Imate li podatak koliko Srba živi sjeverno a koliko južno od Ibra?
PETROVIĆ: Ne postoji zvanični podatak o Srbima na severu, ali je pretpostavka da ih ima oko 45.000; isto tako, smatra se da južno od Ibra živi do 75.000 građana srpske nacionalnosti. Iako nas je više, ne pamtim kada sam poslednji put čuo za neki posebni projekat ili neku visoku posetu iz Beograda; istovremeno, to na severu gledamo svakodnevno.
ANALITIKA: Kako to tumačite?
PETROVIĆ: Po mom mišljenju, u pitanju je politikanstvo i površan pristup stvarima. Ako govorimo o evropskim inegracijama, Beograd je, poznato je, dugo trgovao severom; kao deo koji je, kako sam već rekao, opredeljen da se za svoja prava bori kroz institucije sistema u kome živi, jug Kosova im, u tom smislu, nije bio mnogo interesantan. Nažalost, dosadašnja vlast u Beogradu se sa Srbima južno od Ibra nikada nije konsultovalo ni oko čega, izazivajući na taj način velike administrativne probleme.
ANALITIKA: Predsjednik Srbije, Tomislav Nikolić, nedavno je obećao da će prekinuti praksu o kojoj govorite i da će sarađivati i sa predstavnicima Srba južno do Ibra. Imate li nekih konkretnih najava u tom smislu?
PETROVIĆ: Nemam. Uprkos svemu, od novog predsednika Srbije očekujemo da konačno promeni dosadašnji pristup i shvati da bi spskoj zajednici na Kosovu trebalo pomoći da ojača i postane ekonomski faktor na Kosovu; duple plate ili podrška u samoizolaciji ne vodi ničemu.
ANALITIKA: Ima li kosovska Vlada strategiju kada je riječ o sjeveru Kosova? Vidjeli ste da potpredsjednik Vlade, Bedžet Pacoli, predlaže da se sjever Kosova uredi kao slobodna ekonomska zona…
PETROVIĆ: Da, video sam, ali još uvek ne znam detalje Pacolijevog plana. Naravno, na stolu su različite ideje koje bi unapredile život na severu; trenutno - samo u okviru Ahtisarijevog plana. Sve van tog okvira bi moglo biti dogovoreno na nekim budućim pregovorima Beograda i Prištine.
ANALITIKA: Šta je sa dosadašnjim pregovorima? Slušajući izjave pojedinih zvaničnika Beograda i Prištine, stiče se utisak da ni jedan od do sada postignutih dogovora ne važi i da ih obje strane u svojim sredinama tumače dosta „kreativno“.
PETROVIĆ: Bojim se da ste u pravu: ono što je dogovoreno, Beograd naprosto nije primenio. Ali, kako bi se izbegle dosadašnje zamke nagađanja i različitih tumačenja, ta praksa će, ubeđen sam, uskoro morati biti promenjena…
ANALITIKA: Mediji u regionu spekulišu kako bi bivši srpski predsjednik, Boris Tadić, mogao biti glavni pregovarač u dijalogu Beograda i Prištine. Šta mislite o toj mogućnosti?
PETROVIĆ: Iskreno, ne mislim da bivši predsednik Srbije Boris Tadić na Kosovu uživa zavidan autoritet. Ali, videćemo… Uostalom, odluka o Tadićevom eventualnom angažovanju je u nadležnosti Vlade Srbije. Ono što mogu da zaključim iz medijskih izveštaja, kako trenutno stoje stvari, mislim da su šanse da Tadić tu ulogu preuzme - minimalne.
ANALITIKA: Neće pomoći ni prošlonedeljno Tadićevo rukovanje sa kosovskim premijerom, Hašimom Tačijem u Dubrovniku, na Kroacija samitu?
PETROVIĆ: I pored činjenice da svaki politički gest koji relaksira odnos u regionu ima važan simbolički značaj, mislim da se previše pridaje važnost uobičajnom civilizacijskom činu kakvo je rukovanje. Nažalost, kao i u Srbiji, vidim da mediji na Kosovu to doživljavaju spektakularno…
U svakom slučaju, u cilju rešavanja problema koji muče naše građane, relevantni političari Beograda i Prištine bi, po mom mišljenju, trebalo da se rukuju i razgovaraju – dnevno! Kada bi politički vrh Beograda i Prištine imao tu vrstu komunikacije, stvari bi izgledale mnogo drugačije. Uprkos svemu što se događalo na ovim prostorima, sramota je da su nam, u XXI veku, za razgovor neophodni posrednici.
ANALITIKA: Kada očekujete nastavak dijaloga Beograda i Prištine?
PETROVIĆ: Taj dijalog će biti obnovljen tek nakon formiranja Vlade u Srbiji.
ANALITIKA: Šta znači najava da bi dijalog Beograda i Prištine mogao biti vođen na „višem nivou“?
PETROVIĆ: Pretpostavljam da ste videli da je predsednica Kosova, Atefeta Jahjaga, najavila mogućnost susreta sa novoizabranim predsednikom Srbije, Tomislavom Nikolićem; verujem da je to „viši nivo“ koji pominjete – susret predsednice Kosova sa predsednikom Srbije. Nadam se da će se tako nešto uskoro i dogoditi, jer bi „visok nivo“ komunikacije automatski otvorio put i intenzivnijim kontaktima na drugim nivoima. Dijalog gospođe Jahjage i gospodina Nikolića bi, pored toga, mogao otvoriti pitanja koja otežavaju svakodnevni život naših građana…
ANALITIKA: Hoćete da kažete da neće biti političkih tema?
PETROVIĆ: Po mom mišljenju, sve teme su političke, jer je za njihovo rešavanje potrebna - politička volja.
ANALITIKA: Pomoćnik šefice američke diplomatije, Filip Gordon, rekao je da će Beograd - iako se od Srbije „u ovoj fazi“ ne očekuje da prizna nezavisnost Kosova - sa tom činjenicom jednom morati „da se pomiri“. Da li je tako nešto uopšte moguće?
PETROVIĆ: Na Balkanu se ništa nije dogodilo tako brzo, pa neće ni formalno priznanje Kosova od strane Beograda. Ono što će, po mom mišljenju, Srbija morati da uradi, jeste da najpre podigne svoju ekonomiju, a onda i da olakša put Kosova ka EU i omogući mu brži razvoj. Koliko mi se čini, zajednički cilj i Kosova i Srbije su evropske integracije. Uprkos raznim zapaljivim izjavama koje stižu iz Beograda, to će, naprosto, morati da se dogodi.
ANALITIKA: Kako gledate na odnose Crne Gore i Kosova? Na kakvom su oni nivou?
PETROVIĆ: Ti odnosi su tradicionalno dobri, iako, naravno, uvek postoji prostor da se oni dalje unapređuju…
ANALITIKA: Da li je odluka crnogorske Vlade da sa Prištinom razmijeni ambasadore korak u tom smislu?
PETROVIĆ: Jeste.
ANALITIKA: Mediji spekulišu da bi prvi kosovski ambasador u Podgorici mogao biti Azem Vlasi…
PETROVIĆ: Koliko znam, kandidat za mesto ambasadora Kosova u Podgorici još uvek nije zvanično imenovan.
ANALITIKA: Problem u razmjeni ambasadora bi mogla predstavljati činjenica da, uprkos obećanjima najviših kosovskih državnih organa, Crnogorci u kosovskom Ustavu i dalje – ne postoje. U čemu je problem?
PETROVIĆ: Vlada Kosova je uradila svoj deo posla i donela odluku da se taj propust ispravi. Ne bih želo da napravim grešku i prognoziram dokle je taj proces stigao. Naprosto, pitanje upisa građana crnogorske nacionalnosti u Ustav Kosova u ovom trenutku je u nadležnosti Skupštine; to je pitanje za njih.
