Holandska kolumnistica Caroline de Gruyter kaže, u članku za američki list The New York Times(NYT), da kriza rata u Ukrajini s kojom se Evropa trenutno suočava nije rijedak ili sporadičan slučaj. Evropa se, otkako je nastala Evropska unija, suočavala sa stalnim krizama koje su obično poticale priče o predstojećem kraju Unije. Evropljani možda još uvijek nisu pretjerano zadovoljni Evropskom unijom – načinom na koji ona funkcioniše, vrstama kompromisa na koje se oslanja – ali su u njoj sigurno sretniji.
Gruyter je objasnila da je Evropska unija, koja je Evropljanima pružala prosperitet i mir od 1950-ih, uvijek bila na rubu kolapsa: dužnička kriza, izbjeglička kriza, Brexit, uspon krajnje desnice i, ne manje važno, pandemija korona virusa. Ipak, izdržala je uprkos svemu tome, što upućuje na veću potrebu saradnje između zemalja Unije.
Kaže da je snaga Evropske unije možda njena najveća prednost, ali da se ne može oslanjati samo na institucionalnu stabilnost.
Autorka nastavlja da su ruski rat u Ukrajini i sve veća ekonomska i politička prisila koju sprovodi Kina još više zbližili Evropljane.
Federalna struktura nalik na državu
Prema njenim riječima, takav zajednički osjećaj je dio strukture Unije, koja ima federalnu strukturu nalik na državu. Ipak, u praksi, nije kao federalne strukture u Americi ili Njemačkoj.
U Briselu, de facto glavnom gradu Unije, države članice donose većinu odluka. Kada se sastaju evropski šefovi država i vlada, oni to čine kao nacionalni lideri, izabrani da rade ne za Evropu, već za svoje nacije.
Dodaje da, bez obzira na to šta je u pitanju, oni sjednu i stave svoje nacionalne brige na sto i počnu da se cjenkaju. Na kraju, svaka će strana naći neke od svojih zahtjeva u konačnom kompromisu.
Demokratija je snaga i slabost Unije
Dodala je da svaki izbori u bilo kojoj državi članici Unije često predstavljaju opštu zabrinutost na kontinentu, napominjući da je demokratija, naravno, snaga Evrope, glavna vrijednost Unije i njeno srce koje kuca. Ali demokratija je i evropska slabost. To je zato što unija nije zapravo evropska: umjesto toga, uključuje 27 odvojenih nacionalnih demokratija. A ako se pojavi evroskeptična vlada, to bi moglo ugroziti čitav evropski projekat, koji se oslanja na konsenzus.
Međutim, Gruyter kaže da ovaj paradoks ne bi trebao biti trajan. U svijetu obilježenom nestabilnošću, konkurencijom velikih sila i rastućim cijenama, Evropa se mora pobrinuti za sebe i ima sredstva za to. Postepeni embargo na rusku naftu, koji će vjerovatno biti okončan ove sedmice, samo je početak.
Sjedinjene Evropske Države
Ona je istakla da su nakon rata u Ukrajini kolektivna odbrana i sigurnost od suštinskog značaja, kao i energetska unija. Prepoznajući potrebu za jačanjem jedinstva, grupa evropskih mislilaca pozvala je prošle sedmice na stvaranje Sjedinjenih Evropskih Država.
Gruyter je skeptična po pitanju toga da se poziv mislilaca može ispuniti, ali je rekla da bi bilo lijepo kada bi Evropljani, umjesto da stalno brinu o najgorim scenarijima, dozvolili sebi da zamisle jaču i hrabriju Evropsku uniju, jer bi to napravilo ogromnu razliku.
