Vlada Ivice Dačića u prvim koracima svoga mandata ponavlja već ustaljenu praksu prethodnih vlada u kojoj se uvek smenjuju stari, a postavljaju novi partijski ljudi. Takva praksa se, očito, pokazala kao sigurna i najmanje rizična.
Drugim rečima: tako se postiže disciplinovanje kadrova. Funkcioneri postavljeni na taj način prilikom donošenja svake bitnije odluke prvo gledaju koliko ona doprinosi, a koliko šteti partijskim intersima - pa tek onda se uzima u razmatranje opšte dobro građana i države.
Prve žrtve partijskih čistki: Iako smo se naslušali raznih, uglavnom nerealnih, obećanja u predizbornoj kampanji - počevši od onih čuvenih da “će svi koji su dobro radili ostati na svojim mestima” - prvo je usledio revanšizam.
Prva žrtva je bio guverner Dejan Šoškić na čije mesto je postavljena visokopozicionirana funkcionerka Srpske napredne stranke Jorgovanka Tabaković. Bivšeg guvernera je na tu poziciju predložio bivši predsednik Srbije Boris Tadić. Inače, Šoškić nema partijisku knjižicu „žutih”, a najveća zamerka na njegov rad je krah Agrobanke. Kako se afera oko ove banke zahuktava bivšem guverneru se verbalno preti – čak i sudom.
Svaka prethodna vlada je imala svog guvernera, pa Šoškićeva iznuđena ostavka i ne bi bila neko iznenađenje da se za ceo slučaj nije zainteresovala i EU. Ona je Šoškićev odlazak protumačila kao narušavanje nezavisnost NBS, jer se prema evropskim propisima guverner Centralne banke razrešava ako učini tešku povredu svoje nadležnosti i ne ispunjava uslove za obavljanje funkcije – što sa Šoškićem nije bio slučaj.
Drugi slučaj je smena direktora poreske uprave Dragutina Radosavljevića, koji po sopstvenom priznanju ima već 22 godine partijsku knjižicu DS-a. Sadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić je Radosavljevića optužio da je partijski kadar, dok je Radosavljević pozvao Dinkića da „ukrste znanje iz poreske materije” i najavio da će tužiti državu zbog smene. Bez obzira na to što se ne može pohvaliti izvanrednim učincima Poreske uprave Dragutinović je najavio da će se ponovo javiti na konkurs za direktora Poreske uprave.Rotacija važnih ljudi: Nakon pomenutih smena i iznuđenih ostavki, jasno je da vlada, za sada, nema nameru da promeni postojeći način ponašanja, pokazujući tako da je departizacija u sistemu partokratske države nemoguća.
Za sada je najtiše prošla ostavka, direktorke Kancelarije za evropske integracije Milice Delević. SNS joj je prvo nudio mesto ministra spoljnih poslova, ali udovoljavajući interesima DS-a ona je to odbila, zatim je podnela ostavku na mesto direktora Kancelarije za evropske integracije. Na njeno mesto je imenovan Milan Pajević, koji je na čelu predsedavajućeg međunarodnog ISAC fonda. Pajevićevo delovanje se sada ne može direktno dovesti u vezu sa Dinkićevom partijom, ali je činjenica da je Pajević jedan od osnivača G17 plus, a 2004. godine kada je radio u Saveznom ministarstvu spoljnih poslova slovio je za kadar G17 plus.
U Srbiji ima oko 1.300 preduzeća i oko 130 agencija koje kontroliše država, i u njihovim upravnim i nadzornim odbora sedi oko 15 hiljada ljudi. Bez obzira na to što nova koalicija SNS, SPS, URS obećava da će se ubuduće direktori javnih preduzeća birati na konkursima, zanimljivo će biti kako će se udovoljavati partijskim interesima, kada su u pitanju članstva u upravnim i nadzornim odborima, odnosno ko će od 15 hiljada članova iz tih odbora ostati iz stranaka koje su činile prethodnu vladu.
Interesantno je i šta se dešava sa, za sada nesmenjenim, direktorima prethodne vlasti i kako oni sebi osiguravaju pozicije. Dobar primer za to je direktor Telekoma i član DS-a Branko Radujko. Njega nova vlast još uvek nije smenila, ali već je izabran na funkciju predsednika Upravnog odbora Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd. Ovaj primer govori da će u pojedinim oblastima uslediti samo rotacija kadrova. Međutim, za sada nema odgovora na pitanje da li će uslediti i preispitivanje odgovornosti za neke, recimo, loše poslove poput Telekoma, ili će se sve završiti partijskim dogovoru između novog rukovodstva DS-a i sadašnjeg SNS-a?
Korupcija: Smena ili ostanak starih kadrova na sadašnjim pozicijama svakako će uticati i na borbu protiv korupcije koja je visoko pozicionirana u ciljevima sadašnje vlade.
Ako uzmemo slučaj propale Agrobanke čiji su bivši funkcioneri već uhapšeni, za šta je zaslužna i bivša vlada, pod čijim mandatom je istraga počela, postavlja se pitanje šta će se desiti ako, na primer, jedan od krivaca za njeno loše poslovanje bude i neko ko je blizak sadašnjim vladajućim partijama. Da li će se i tada primeniti Vučićeva rečenica: “U borbi protiv korupcije ‘nema nedodirljivih’”, ili će se sve završiti poput slučaja bivšeg gradonačelnika Zrenjanina, a sada ministra poljoprivrede, Gorana Kneževića?
U borbi protiv građevinske mafije Knežević je uhapšen oktobra 2008. godine, kada je bio gradonačelnik Zrenjanina i član DS-a. U pritvoru je proveo 13 meseci, a Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal optužilo ga je da je sa još 22 osobe oštetio zrenjenjinski budžet za 150 miliona dinara. Teretili su ga i za korupciju, zločinačko udruživanje i zloupotrebu službenog položaja. Goran Knežević je maja 2010. godine oslobođen optužbi, a nešto pre toga je postao član SNS-a. Nakon ovih izbora, ponovo je izabran za gradonačlnika Zrenjanina, a ostavku je podneo kada je izabran za ministra poljoprivrede. Dakle, Knežević jeste oslobođen optužbi, ali sa njegovim postavljenjem ide i pitanje da li je on postao ministar zato što je zaista stručan da unapredi poljoprivredu ili je to mesto zaslužio dobrim izbornim rezultatom u Zrenjaninu?
Obećanja i realnost: Od svih bivših afera koje treba da reši sadašnja vlast, interesantna će biti i sudbina odbeglog biznismena Bogoljuba Karića, čija je žena narodni poslanik na listi SNS-a .
Da li će partijska knjižica SNS-a pomoći Kariću da se brani sa slobode i sudskim organima kaže sve ono što je poručivao iz inostranstva preko medija: koga je sve finansirao i kako mu je tadašnja vlast na čelu sa DS-om i G17 plus uzela i prodala Mobtel, pa ga zatim optužila i naredila njegovo hapšenje.
Sa ovom, ali i mnogobrojnim drugim aferama, poput stečajne, sportske, putne, trgovinske, prosvetne i drugih mafija kako su nazivane u sudskim postupcima, suočila se nova vlast. Pred njom su dve mogućnosti: ima četiri godine da sve to reši i od Srbije napravi uređenu državu, ili da sve pomenute afere nastave da tavore u pravosuđu do narednih izbora i novih partijskih nameštenika.
Violeta CVEJIĆ
