Cilj plana je, kako je saoptšeno, da regionu donese neke od prednosti članstva prije pristupanja, podstakne ekonomski rast i ubrza prijeko potrebnu socio-ekonomsku konvergenciju.
“Cilj bi trebalo da bude omogućavanje partnerima da pospješe reforme i investicije kako bi značajno ubrzali dinamiku procesa proširenja i rast njihovih ekonomija. Za to je predložen novi Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan vrijedan šest milijardi EUR, za period od naredne do 2027. godine”, navodi se u saopštenju Evropske kuće.
Isplate će se realizovati tek nakon ispunjenja dogovorenih reformi.
Novi Plan rasta za Zapadni Balkan zasnovan je na četiri stuba, čiji je cilj unapređenje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, pod uslovom da se Zapadni Balkan uskladi sa pravilima jedinstvenog tržišta i istovremeno otvori relevantne sektore i oblasti svim svojim susjedima, u skladu sa Zajedničkim regionalnim tržištem.
“Predlaže se sedam prioritetnih postupaka – slobodan promet robe, slobodan promet usluga i radnika, pristup jedinstvenom području plaćanja u eurima (SEPA), olakšavanje drumskog saobraćaja, integracija i dekarbonizacija energetskih tržišta, jedinstveno digitalno tržište, kao integracija u industrijske lance snabdijevanja”, navodi se u saopštenju.
Novi Plan rasta zasnovan je na podsticanju ekonomske integracije u okviru Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište, zasnovano na pravilima i standardima EU, što bi potencijalno moglo doprinijeti povećanju od deset odsto njihovih ekonomija.
“Takođe, Plan je zasnovan na ubrzavanju temeljnih reformi, uključujući i klaster osnova, podršku putu Zapadnog Balkana ka članstvu u EU, poboljšanje održivog ekonomskog rasta, uključujući privlačenje stranih investicija i jačanje regionalne stabilnosti”, navodi se u saopštenju.
Jedan od stubova je i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama kroz Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan za period naredne do 2027. godine, predlog novog Instrumenta vrijednog šest milijardi EUR, koji se sastoji od dvije milijarde EUR u grantovima i četiri milijarde EUR u povoljnim kreditima, sa plaćanjem uslovljenim ispunjavanjem konkretnih socio-ekonomskih i fundamentalnih reformi od strane partnera sa Zapadnog Balkana.
Kao dio Plana rasta, svaki partner sa Zapadnog Balkana biće pozvan da pripremi reformsku agendu zasnovanu na postojećim preporukama, uključujući godišnji paket proširenja i programe ekonomskih reformi zemalja (ERP). Ovu reformsku agendu će Komisija konsultovati, ocijeniti i usvojiti.
Predsjednica Evropske komisije, Ursula von der Leyen, rekla je da sa današnjim usvajanjem novog Plana rasta približavaju privrede Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
“Potencijal ovog Plana rasta je izvanredan. Ovaj Plan rasta bi mogao da udvostruči ekonomiju Zapadnog Balkana u narednih deset godina. Svojom kombinacijom reformi i investicija, omogućiće Zapadnom Balkanu da ubrzo osjeti benefite počevši od ključnih oblasti našeg jedinstvenog tržišta, uključujući slobodan promet robe, usluga i radnika, jedinstveno područje plaćanja u eurima, do transporta, energije i jedinstvenog digitalnog tržišta”, kazala je Von der Leyen.
Sada je na Evropskom parlamentu i Savjetu da razmotre predlog za Instrument u okviru srednjoročnog paketa revizije VFO-a. Kada budu usvojeni, šest partnera sa Zapadnog Balkana biće pozvani da podnesu svoje pojedinačne reformske agende u kojima se navode društveno-ekonomske i fundamentalne reforme koje će preduzeti da podstaknu rast i konvergenciju u skladu sa Planom rasta u periodu od naredne godine do 2027.
“Srbija i Kosovo treba da se konstruktivno angažuju u Dijalogu o normalizaciji odnosa uz posredovanje EU, koji predvodi visoki predstavnik, kao neophodan preduslov”, dodaje se u saopštenju.
