U CBCG naglašavaju da je kucnuo čas da se stane „nogom za vrat“ zelenaškim kamatama na kredite, koje se u prosjeku kreću oko 20 odsto u bankama i 30 odsto u mikrofinansijskim institucijama. To je tri do četiri puta više od prosjeka EU, a kamate su niže i u zemljama okruženja. Takođe, kamate na štednju su veće nego u najrenomiranijim evropskim bankama, tako da nije iznenađenje što depoziti stanovništva konstantno rastu i što su, po prvi put u zadnjih nekoliko godina, premašili ukupan iznos odobrenih kredita. Najnoviji podaci CBCG pokazuju da je u 11 crnogorskih banaka deponovano dvije milijarde eura, 100 miliona više u odnosu na zbirni kreditni plasman. U bankarskim krugovima kruži priča da je najveća registrovana kamata na kredit iznosila 42 odsto i interesantno da ju je definisala banka, a ne mikrofinansijska institucija.
Kako saznaje Portal Analitika, na inicijativu CBCG, uprkos deklarativnom podržavanju, ne gledaju blagonaklono u Udruženju banaka ali ni i u Vladi. Ostaje da se vidi kakav će nova Vlada imati stav o promjeni Zakona o obligacionim odnosima, što je ključna stvar za limitiranje kamata. U principu, dodatne konsultacije predstavljaju „kupovinu vremena“ i regulator prvenstveno čeka imenovanje novog premijera, od kojeg se očekuje da „prelomi“ kako će inicijativa biti sprovedena u praksi.
Prema nezvaničnim informacijama Portala Analitika, u CBCG strahuju da bi limitiranje kamata na štednju moglo izazvati značajan odliv depozita, što bi se moglo odraziti na likvidnost banaka i stabilnost cijelog sektora. Takođe, ograničavanje bi moglo otvoriti prostor za favorizaciju pojedinih banaka u slučaju da zadrže veće kamatne stope od konkurencije. Nepoznanica je i da li će privremene mjere biti dio redovnih godišnjih preporuka Vladi za kreiranje ekonomske politike, ili kao poseban dokument.
Najavljeno ograničavanje kamatnih stopa znači da se odustalo od uvođenja poreza na finansijske transakcije banaka, koje su zagovarali viceguverner Velibor Milošević i šef poslaničkog kluba SNP-a Aleksandar Damjanović. Cilj ovog nameta, koji je Slovenija lani uvela, je da banke plasiraju više kredita građanima i privredi, što se indirektno očekuje i od limitiranja kamata. Predsjednik Udruženja banaka Esad Zaimović je, međutim, juče izjavio da bi se ograničavanje kamata moglo negativno odraziti na obim kreditiranja.
