Dušan Polović, generalni direktor Direktorata za elektronsku upravu
Generator promjena, odnosno glavni pokretač razvoja moderne države je upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija kako bi se olakšao pristup informacijama javne uprave, obezbijedila razmjena informacija i savladale fizičke prepreke tradicionalnih sistema da koriste te tehnologije. Povećanje dostupnosti i olakšano izvršenje usluga javne uprave u korist građana, privrednika, kao i zaposlenih u tim službama predstavlja imperativ rada javne uprave.
Automatizacijom, odnosno informatizacijom postojećih poslovnih procesa i tradicionalnog načina funkcionisanja koji se vode u organima javne uprave, doći će se do novih stilova upravljanja, novih načina planiranja i određivanja strategija, obavljanja poslova, kao i organizovanja i dostavljanja informacija. Građanima i privredi će unapređenjem postulata elektronske uprave usluge javne uprave biti jednostavnije, biće potrebno kraće vrijeme za njihovu realizaciju, smanjiće se obim podataka koji je neophodno pribaviti i priložiti za realizaciju usluge.
S druge strane, automatizacijom poslova, elektronskom razmjenom podataka između organa uprave, povećaće se efikasnost i efektivnost rada javne uprave i učiniti je spremnom da bude u službi građana i privrede. Zakonsko uređivanje oblasti elektronske uprave ima za cilj da omogući i podstakne brže, efikasnije i ekonomičnije poslovanje državnih organa, organa državne uprave, državnih agencija, državnih fondova, organa lokalne samouprave, organa lokalne uprave i službi, nezavisnih i regulatornih tij ela, pravnih i fizičkih lica koja vrše javna ovlašćenja kada u vršenju poslova iz svoje nadležnosti upotrebljavaju informaciono-komunikacione tehnologije, koje će omogućiti građanima i privredi lakši i sigurniji pristup uslugama organa, elektronskim putem.
Osnovni cilj zakonskog uređivanja ove oblasti je omogućavanje i podsticaj bržeg i efikasnijeg upravnog postupanja javne administracije i povećanje povjerenja u elektronsko poslovanje organa.
Sigurna i jednostavna interakcija između građana, privrede i javne uprave, koja se zasniva na sigurnoj elektronskoj identifikaciji i upotrebi digitalnih certifikata, doprinijeće povećanju zadovoljstva građana u pogledu kvaliteta pruženih usluga, što predstavlja i jedan od ciljeva reforme javne uprave.
Novi Zakon o elektronskoj upravi, koji je u julu stupio na snagu, dodatno uređuje zakonski okvir za sigurnu i efikasnu elektronsku upravu koja je okrenuta građanima i privredi, pored Zakona o elektronskom dokumentu, Zakona o informacionoj bezbjednosti, Zakona o elektronskoj identifikaciji i elektronskom potpisu, Zakona o upravnom postupku, Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakona o slobodnom pristupu informacijama, Zakona o administrativnim taksama, Zakona o ličnoj karti i dr. čini pravni okvir elektronske uprave.
Nakon donošenja Zakona o upravnom postupku, Zakona o elektronskoj identifikaciji i elektronskom potpisu, kao i drugih zakona i seta podzakonskih akata, zaokružuje se pravni okvir i stvaraju preduslovi za dalji razvoj elektronske uprave kako na državnom, tako i na lokalnom nivou. Takođe, novim zakonom se uređuje koordinacija razvoja elektronske uprave na svim nivoima uspostavljanjem Savjeta za elektronsku upravu, koji će razmatrati stručna pitanja, koordinirati razvoj, kao i predlagati mjere u oblasti elektronske uprave.
Novim zakonom normira se uvođenje nacionalnih sistema za elektronsku identifikaciju i elektronsku naplatu administrativnih taksi. Jedan od ciljeva koji se želi ostvariti je i postizanje olakšane komunikacije građana i javne uprave, odnosno unapređenje ambijenta u kojem je javna uprava servis građana i privrede. Novim Zakonom o elektronskoj upravi proširuje se obuhvat primjene zakona i na druge organe vlasti i propisuje se upotreba informaciono-komunikadonih tehnologija u državnim organima, organima državne uprave, organima lokalne samouprave, organima lokalne uprave, nezavisnim i regulatornim tijelima i pravnim i fizičkim licima koja vrše javna ovlašćenja, u vršenju poslova iz svoje nadležnosti.
Prepoznavanjem uloge organa lokalne samouprave u pojedinim odredbama ovog zakona daje se veći značaj efikasnijoj komunikaciji između državne i lokalne vlasti, kao i objedinjavanjem elektronskih usluga na svim nivoima vlasti u jednu pristupnu tačku. Nadalje, regulisanje načina korišćenja osnovne infrastrukture elektronske uprave, koju čine data centar, disaster recovery centar, informacionokomunikaciona infrastruktura, kao i dijeljeni infrastrukturni, aplikativni i internet sistemi će se dodatno urediti predloženim zakonskim rješenjem, kao i propisivanje pravila za korišćenje mrežne i serverske infrastrukture elektronske uprave, dostavljanje podataka o podacima i informacionim sistemima organa, definisanje pravila za prijavljivanje i razmjenu podataka između organa u sistemu javne uprave.
Ono što je značajna novina je normiranje da se tokom elektronskog postupanja, putem jedinstvenog sistema elektronske identifikacije vrši upravljanje elektronskim identitetima korisnika kroz procese autentifikacije i autorizacije, a uređuje se i proces prijema elektronskog podneska i otpremanja akta u elektronskom obliku, kao i naplata administrativnih taksi elektronskim putem. Odredbama Zakona o elektronskoj upravi uspostavlja se viši nivo efikasnosti i efektivnosti rada organa na koje se zakon primjenjuje, uz pravnu sigurnost kroz ostvarivanje principa transparentnosti i efikasnosti, čime se formira pogodno poslovno okruženje, naročito za investicije.
Novi Zakon o elektronskoj upravi ima za cilj dodatno uređenje oblasti elektronske uprave u Crnoj Gori u skladu sa njenim stvarnim i projektovanim potrebama, kako sa aspekta razvojnih potreba, tako i u skladu sa zahtjevima međunarodnih integracionih procesa i unapređenja ambijenta u kojem će javna uprava biti servis građana i privrede, a najbolji način za eliminisanje administrativnih barijera je upravo mogućnost da građani i privredni subjekti komuniciraju sa javnom upravom u bilo koje vrijeme i sa bilo kojeg mjesta. Zakonom se koncipira sistem instrumenata koji se stavljaju na raspolaganje građanima, privrednim društvima, drugim pravnim licima i preduzetnicima u cilju pojednostavljivanja komunikacije sa državnim organima.
U metodološkom smislu, Zakon koncipira sistem elektronske uprave u cilju pojednostavljivanja komunikacije korisnika sa organima uprave i u neophodnoj mjeri usklađen je sa politikama, rezolucijama, sporazumima Evropske unije, posebno sa Direktivom 2006/123/Ez Evropskog parlamenta u smislu odredbi da Države članice osiguravaju da se svi postupci i formalnosti vezani za pristup i izvođenje uslužne djelatnosti mogu lako ispuniti na daljinu i elektronskim putem preko pripadajuće jedinstvene kontaktne tačke i pri odgovarajućem nadležnom tijelu. Predlog zakona je usklađen za Regulativom 910/2014 Evropske unije, u smislu odredbi kojima se uređuje elektronska identifikacija. Elektronskim poslovanjem širi se prostor poslovanja jer svi akteri elektronskog poslovanja postaju dio jednog digitalnog tržišta (Digital Single Market), smanjuju se troškovi poslovanja (smanjuje se upotreba papirne dokumentacije), znatno se povećava efikasnost i ostvaruje neposredna interakcija između strana u poslovanju (brža je razmjena informacija i poslovne procese preuzimaju uređaji, čime se brzina obrade zahtjeva povećava, a mogućnost greške smanjuje).
Punom informatizacijom javne uprave, kada je svaki zahtjev elektronski evidentiran, kada se razmjena podataka vrši elektronskim putem, kao i kada postoji neposredna komunikacija između podnosioca zahtjeva i organa koji ga obrađuje, isključuje se svaka mogućnost neopravdanog dugog trajanja obrade zahtjeva. Očekujemo da će Zakon o elektronskoj upravi stvoriti uslove da građani, privreda i država u što većoj mjeri koriste nove tehnologije, da poslove obavljaju brže, efikasnije i jeftinije, kao i da će se sprovođenjem Zakona povećati transparentnost i povjerenje u rad javne uprave na svim nivoima.
Tekst je nastao kao plod saradnje Delegacije EU i Ministarstva javne uprave
