Kada je Boris Tadić aktivan u javnosti raste rejting i Demokratskoj stranci na čijem je čelu. To je i glavni razlog zbog kojeg je Tadić podneo ostavku na mesto predsednika države, odnosno zašto je u predsedničku trku ušao osam meseci pre roka.
Da je marketing nadvladao stvarnost te da je Tadićeva "žrtva velika" govori i kovanica - "skraćenje mandata"- koju po preporuci ili direktivi koristi većina medija u Srbiji. Iako Ustav Srbije ne poznaje tu kategoriju, poželjno je govoriti da predsednik nije podneo ostavku već sebi skratio mandat kako bi državu i građane poštedeli nepotrebnih troškova.Borisu Tadiću je predsednički mandat trebalo da istekne 15. februara 2013. godine, a izbori se po Ustavu raspisuju 90 dana pre isteka mandata. Da su se poštovali ti rokovi, Srbija bi zakoračila u jesen, odnosno zimu za koju se prognoziraju još lošije ekonomske prilike od ovih sada. Zato se Tadić odlučio da ne čeka gore dane.
Potreban rizik: Potvrdan je odgovor na pitanje da li je Tadić ovim potezom sebe stavio u procep, ali teško je poverovati da je moguće ponavljanje situacije iz 2000. godine kada je Milošević, iz samouverenosti, skratio mandat i izgubio izbore od Koštunice. Boris Tadić nije ni nalik Miloševiću, niti protiv sebe ima ujedinjenu opoziciju.
Iako se na predsedničkim izborima daje najviše šansi Tadiću on će stvarnu vlast imati samo ako njegova stranka, sa koalicionim partnerima, uspe da osvoji najviše mandata i formira vladu. Ako se to ne desi, Tadić će biti primoran da uđe u kohabitaciju sa onima koji posle DS-a budu osvojili najviše mandata.
DS je bila u kohabitaciji sa Koštuničinom Demokratskom strankom Srbije od 2004. do 2007. godine i Tadić tada nije ima faktičku vlast pošto su ovlašćenja predsednika po Ustavu vrlo mala - odnosno protokolarna. Njegova "neograničena" vlast počela je posle predsedničkih izbora 2008. godine kada je imao i premijera iz DS i predsedničku funkciju.
Pretpostavke za novu vlast: Dakako, izlazeći ranije na izbore Boris Tadić rizikuje, ali bi još veći rizik bio da je rešio da ostane pun mandat zbog pretpostavke da će ekonomski ambijent krajem godine biti mnogo gori od sadašnjeg.
Kada se svi izbori održe istovremeno - predsednički, parlamentarni i lokalni - postoji mogućnost da se vlada brzo formira. Novog mandatara odrediće predsednk parlamenta koji menja predsednika države kada on podnese ostavku. Sada je to Slavica Đukić Dejanović koja kaže da je spremna da radi 24 sata kako bi se vlada što pre formirala.
Tako bi nova vlada mogla početi da radi od leta i odmah će se suočiti sa neophodnim i nepopularnim rezovima: otpušanje radnika iz javnog sektora i povećanje poreza. Sve to govori da je sada najpogodniji momenat za održavanje predsedničkih izbora, jer ako bi se oni održavali u zimu birači ne bi glasali za predsednika one stranke koja sprovodi nepopularne ekonomske mere. Tada bi cela predsednička trka i njegova pobeda bila neizvesnija nego 6. maja.
Da se 6. maja samo održavaju parlamentarni izbori postojala je mogućnost da nakon njih niko ne uspe da formira parlamentarnu većinu, pa bi za tri meseca morali da budu ponovljeni izbori i tada bi se poklopili sa predsedničkim. Drugim rečima: cela ova godina bi prošla u predizbornoj kampanji.
Apsolutna vlast: Bez obzira na višestranačje, razne koalicije i činjenicu da je bolje imati više partija u vlasti, jer se tako međusobno kontrolišu - iskustvo iz Srbije, ali i susednih država, govori da se najbolje radi kada ista stranka ima i predsednika i premijera, kada je vlast gotovo apsolutna. Kako je bilo u Hrvatskoj kada je HDZ imao predsednika vlade, a SDP predsednika države, kakva je bila moć predsednika Iva Josipovića u odnosu na premijerku Jadranku Kosor? Gotovo pa – nikakva.
Dakle, za državu i građane je – makar zbog troškova - celishodnije da se izbori održe zajedno i da se sve završi do 20. maja. Ta celishodnost kada su u pitanju izbori u Srbiji je u drugom planu, jer se stranke nalaze na toliko udaljenim pozicijama da jedino nesmetano može da se vlada ako jedna partija osvoji gotovu apsolutnu vlast i da i predsednika i premijera.
Ko su favoriti: Sve parlamentarne stranke su su prvo protivile istovremenom održavanju predsedničkih i parlamentarnih izbora jer je jasno da su glavni favoriti predsedničkih izbora Boris Tadić i Tomislav Nikolić. Ipak, bez obzira na to sve parlamentarne stranke, osim Ujedinjenih regiona Srbije i Srpske radikalne stranke, istakle su predsednike partija za predsedničke kandidate, jer na taj način svojim strankama obezbeđuju bolji izborni rezultat na parlamentarnim izborima.
Tadić i Nikolić kao glavni rivali odmeriće snage treći put, s tim što Nikolić u predsedničku kampanju ulazi kao dvostruki gubitnik od Tadića (2004. i 2008. godine). Jedina Nikolićeva prednost je ta što njegova stranka u svim anketama vodi ispred stranke Borisa Tadića.
Šanse ostalih: Ivica Dačić, koji se pokazao kao najbolji Tadićev koalicioni partner, objavio je svoju kandidaturu za predsednika i kaže da "Srbija nije kolač da je dele Tadić i Nikolić".
Lider Ujedinjenih regina Srbije Mlađan Dinkić je izrazio želju da bude premijer, pa će se za predsednika trkati sadašnji ministar zdravlja Zoran Stanković. Iz ove stranke je
saopšteno da su za njih bitniji parlamentarni izbori, jer se država nalazi na ivici bankrota. Samo je zaboravljena sitnica da su ljudi iz nekadašnjeg G17 plus, sada URS, kontrolisali gotovo sve tokove novca u poslednjih 11 godina.Čedomir Jovanović kao kandidat koalicije Preokret ima ideju da uđe u borbu sa Tadićem zbog načina na koji je Tadić vodio zemlju jer "Srbiju treba uvesti u red", dok se Vojislav Koštunica kao kandidat DSS-a zalaže za vojnu neutralnost Srbije i okretanje od EU.
Najveće iznenadjenje u predsedničkoj kampanji je kandidatura Jadranke Šešelj, supruge Vojilsava Šešelja. Pre mnogo godina kritikujući Slobodana Miloševića kako je dopustio Miri Marković da se bavi politikom Šešelj je za svoju ženu rekao da se isto prezivaju, da su u istoj stranci i da se ona ne bavi politikom već sedi kod kuće, šije i čuva bebu.
Male šanse na predstojećim izborima imaju i: kandidat Saveza vojvodjanskih Mađara Ištvan Pastor, lider Pokreta radnika i seljaka vojni analitičar profesor Zoran Dragišić i lider desničarskog pokreta Dveri Vladan Glišić. Pošto je za predaju
predsedničke kandidature potrebno deset hiljada overenih potpisa zanimljivo će biti koliko će ova tri kandidata zaista osvojiti glasova na izborima.I na kraju gradjanima Srbije ova kampanja nudi dobru zabavu i pregršt neralnih obećanja. Političari otvaraju nove fabrike i nova radna mesta, dolaze strani investitori, kandidati obilaze plastenike, štale, frizerske salone, otvaraju mostove, nastavljaju gradnju autoputa… Prosto da čovek poželi da ova kampanja traje cele godine.
Violeta CVEJIĆ
