Tenzije između Beograda i Novog Sada pojačane su prethodne sedmice odlukom Ustavnog suda Srbije kojom se osporavaju nadležnosti Vojvodine. U stvari, ta odluka je bila samo okidač za već zategnute odnose nastale posle izbora u Srbiji - u kojoj će vlast formirati Srpska napredna stranka, dok je u Vojvodini to već učinila Demokratska stranka.
Strasti su dodatno uzburkale izjave vojvodjanskih političara da će se ovaj problem internacionalizovati, odnosno da se neće, kao ranijih godina, pitanje autonomije završiti samo na oštrim izjavama. U aprilu mesecu Vojvođanski klub, koji nije u vlasti, tražio je federalizaciju Srbije jer smatraju da je pitanje autonomije iscrpljeno.
Iako tada nije bilo jasnih naznaka da bi ta ideja mogla biti podržana, sada je sasvim izvesno da će pitanje povratka autonomije zaoštriti I da će se stvoriti široki front protiv centralizma koji propagira Beograd.
Šta je osporeno: Na osporavanje nadležnosti da Novi Sad nije glavni grad već administrativni centar Vojvodine, Vojvođani su odgovorili parolom na međunarodnom muzičkom"Exit festivalu" – "Dobro došli u Novi Sad, glavni grad Vojvodine".
Osim ovog odgovora - koji je bio namenjen isključivo vlastima u Beogradu - Vojvodina će se u rešavanju pitanja autonomije suočiti sa mnogo značajnijim stvarima koje je sud osporio. To su, pre svega, oblasti ljudskih i manjinskih prava, (u Vojvodini je u službenoj upotrebi šest jezika) ali i uskraćivanja prava na otvaranje vojvođanske kancelarije u Briselu.
Aleksandra Jerkov, predsednica Skupštine grada Novog Sada i funkcionerka Lige socijlademokrata Vojvodine je za Portal Analitika ocenila da ovakva odluka suda znači smanjenje zaštite dosegnutih prava, ali i da Vojvodina ne mora sama da reaguje.
"Takve stvari se ne smeju dešavati u modernom svetu. Evropska unija se neće mešati u zaštitu same autonomije Vojvodine, ali njena ingerencija jeste zaštita ljudskih i manjinskih prava", izjavila je Jerkov.
Pored ovih, Vojvodini je osporeno i da sama uređuje i oblast poljoprivrede, energetike i lokalne samouprave, dakle za sve to prvo mora pitati vlasti u Beogradu. Sve odredbe koje je Ustavni sud ukinuo usvojio je bivši saziv parlementa u Zakonu o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine 2009. godine, a Ustav Srbije je donet 2006. godine.
Tada Ustav nije dobio podršku u Vojvodini.
Političke posljedice: Odluka Ustavnog suda poklopila sa promenom vlasti u Beogradu i pokrenula pitanje da li je poslednji momenat da se promeni Ustav Srbije.
Nekadašnji predsednik Saveznog ustavnog suda prof dr Momčilo Grubač smatra da o autonomiji Vojvodine nikada suštinski nisu razgovarali predstavnici vlasti iz Novog Sada i Beograda, kao i da je sadašnji Ustav stvorio dve vrste autonomije: jedna je južna, a druga severna autonomija.
"Upravo zbog toga, ali i zbog mnogih drugih razloga, recimo evropskih integracija bićemo prinudjeni da ga menjamo”, naveo je Grubač uz ocenu da uporno guranje pod tepih pitanja definisanja autonomije može da dovede do dramatične situacije, pa i do napetosti i protesta.
Za Aleksandra Popova, direktora Centra za regionalizam odluka Ustavnog suda je "kao grom iz vedra neba" i smatra da je neverovatno to što je sud baš u ovom momenetu doneo odluku. "Deluje kao da se sud dodvorava novoj vlasti koja ima isti stav prema autonomiji Vojvodine - da se ona mora svesti na najniži nivo", smatra Popov.
Kada se ovome doda i stav Srpske napredne stranke iz Vojvodine za novim pokrajinskim izborima onda je jasno da se stvari u pokrajini vraćaju u nazad pošto se osporeni zakon primenjuje već dve godine. Medjutim, prema rečima odlazeće predsednice parlamenta Slavice Đukić Dejanović "sve odredbe Zakona o nadležnosti Vojvodine koje su proglašene neustavnim vraćaju se u skupštinu na ponovno odlučivanje".Osim već postojeće zaoštrene retorike u narednom preiodu realno je očekivati i otvaranje pregovora između predstavnika pokrajinskih i vlasti u Beogradu, jer su dve stranke sadašnje republičke koalicije URS i SPS glasale za osporeni zakon pre tri godine.
Ujedninjeni regioni Srbije Mlađana Dinkića zalažu se za decentralizaciju Srbije i njima po do sada iznetim stavovima nije bliska odluka Ustavnog suda, dok je mandatar Ivica Dačić najavio da će sarađivati sa vojvodjanskom Skupštinom i da neće dozvoliti da se veštački formira mišljenje da je autonomija Vojvodine ugrožena.
Uticaj međunarodnog faktora: "Poslanici SPS-a su, uostalom, glasali za Statut. Protiv sam zloupotrebe ovog pitanja. Ja sam praktičan čovek, hajde da rešavamo probleme. Ja znam da je to plodno tlo za politiku, ali izbori su završeni i narod mora da živi normalno. Hajde da tražimo rešenje", rekao je Ivica Dačić posle izjave Nenada Čanka, lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine da će se ovo pitanje internacionalizovati.
Šta tačno znači internacionalizacija pitanja Vojvodine?
"Internacionalizacija nije samo pravo nego i obaveza svih onih koji vode Vojvodinu I koji žele da zaštite interese Vojvodine. Ne radi se samo o sudu u Strazburu I Ujedinjenim nacijama već i o kontaktima sa svim medjunarodnim faktorima kao i medunarodnim odnosima koje je Vojvodina izgradila sa drugim regijama", rekla je Jerkov za Portal Analitika.
Šta će se dalje dešavati na relaciji izmedju dva glavna grada - Beograda i Novog Sada - pokušaće da odgovori budući Dačićev kabinet, ali i koalicioni partneri LSV, Demokratska stranka i Savez Vojvodjanskih Madjara koji u ovom momentu ne pominju internacionalizaciju.
Front protiv centralizma: Sa druge strane, odluka Ustavnog suda ojačaće front za borbu protiv centralizma i u Vojvodini će verovatno spojiti sve one koji se zalažu za autonomiju.
Ali, koliko DS-u I SVM-u odgovara front u kojem bi se mogao naći i Vojvodjanski klub koji traži federalizaciju Srbije, a SVM se jasno odredio protiv federalizacije. U svakom slučaju Vojvođani će razmatrati I Dačićevu ponudu za razgovor, ali LSV od te ponude ne očekuje ništa.
"Vidimo neophodnost da se sa vladom Srbije sarađuje na ovom pitanju, ali ne vidimo mogućnost da bilo šta dobro iz te saradnje proistekne", kaže Jerkov, i pita kako da razgovara sa onima koji su autonomiju ukinuli, dakle SPS-om. "Mi nemamo ni jedan razlog da verujemo da će oni 2012. godine biti drugačiji nego što su bili 1992. godine ili 1989.", zaključila je Jerkov.
Valja se, ipak, nadati da internacionalizacija “slučaja autonomije” Vojvodine neće, poput nekih drugih sporova, donijeti išta dramatićnije od žučnih rasprava I političkih razračunavanja.
Violeta CVEJIĆ
