Naime, predsjednik države Jakov Milatović raspisao je izbore u Podgorici za 29. septembar, čime će biti razriješena politička kriza koja već mjesecima drma glavni grad.
U nastavku podsjećamo na sve izbore u Podgorici održane po obnovi nezavisnosti.
2006: DPS-SDP osvojili apsolutnu većinu mandata
Prvi gradski izbori od obnove nezavisnosti održani su u septembru 2006, a tada je apsolutnu većinu mandata osvojila koalicija “Za evropsku Podgoricu”, čiji je nosilac bio Miomir Mugoša.
4Koalicija u kojoj su bili Demokratska partija socijalista i Socijaldemokratska partija osvojila je tada 45.042 glasa, odnosno 49,3 odsto, što im je donijelo 29 mandata.
Pokret za promjene tada je osvojio 16.805 glasova, što je bilo 18,4 odsto, pa ih je u narednom sazivu podgoričkog parlamenta predstavljalo 11 odbornika.
Treća po snazi bila je Srpska lista, koja će uskoro biti preimenovana u Novu srpsku demokratiju, a koju je tada podržalo 13.262 birača, odnosno 14,5 odsto. Time je pomenuta lista stekla osam odbornika.
Cenzus je prešla i koalicija Socijalističke narodne partije, Narodne stranke i Demokratske srpske stranke, sa 11.466 glasova (12,6 odsto) i sedam mandata.
Ispod cenzusa su tada ostali koalicija Liberalne partije i Bošnjačke stranke, Građanska lista, Savez komunista Jugoslavije i Demokratska stranka Crne Gore.
2010: Niko nije mogao do većine
Sljedeći izbori održani su u maju 2010, a na njima je nastupilo pet lista. Pritom, u međuvremenu je došlo do raskola između Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije na lokalnom nivou.
Koalicija “Za evropsku Podgoricu”, predvođena Miomirom Mugošom, u kojoj su bili DPS, LP i BS, osvojila je 43.372 glasa, te je sa 47 odsto imala 28 mandata, jedan manje nego što je bilo potrebno za većinu.
Lista “Bolja Podgorica”, u kojoj su bili SNP, NSD i PZP, imala je 37.279 glasova, odnosno 40,3 odsto glasova, osvojivši 24 mandata.
Za SDP, čiji je nosilac bio Vujica Lazović, glasalo je 8.758 birača, što je bilo u ravni od 9,5 procenata. Time je pomenuta partija, sa pet mandata, bila ‘tas na vagi’, te je na kraju formirala vlast sa koalicijom “Za evropsku Podgoricu”.
Cenzus nijesu prešli Stranka srpskih narodnjaka i Koalicija za Malesiju.
2014: Vlast formirana nakon tenzičnih dana
U naredne četiri godine, razdor na relaciji DPS-SDP dodatno je eskalirao, pa članice dotad vladajuće većine opet nijesu izašle zajedno na izbore.
DPS je, zajedno sa LP, BS, DUA i HGI, nastupila u koaliciji “Za evropsku Podgoricu”, koju je predvodio Slavoljub Stijepović, osvojivši 49.146 glasova. Sa 46,9 procenata podrške, odnosno 29 mandata, pomenuta lista ipak nije sama mogla do većine.
Drugi po snazi bio je Demokratski front. Lista koju je predvodio Miodrag Lekić stekla je tada podršku 30.002 glasača, što je bilo u ravni od 28,7 odsto. DF je tako u novom sazivu gradske skupštine predstavljalo 17 odbornika.
Lista Socijalističke narodne partije, na čijem je čelu bio Aleksa Bečić, osvojila je 14.776 glasova, odnosno 14,1 odsto i osam mandata.
Socijaldemokratska partija i Pozitivna Crna Gora izašle su zajedno, u okviru koalicije “Evropsko lice Podgorice”. Predvođeni Draganom Bogojevićem, osvojili su 9.454 glasova, te su sa pet mandata bili odlučujući faktor u sastavljanju nove vlasti. Nakon dužih tenzija, dio odbornika te koalicije pružio je podršku listi “Za evropsku Podgoricu” i tako je uspostavljena gradska uprava koju je predvodio Slavoljub Stijepović.
Ispod cenzusa je 2014. jedino ostala albanska koalicija.
2018: DPS sa saveznicima stigla do apsolutne većine
Na izborima u maju 2018, prvi put nakon 2006, jedna lista osvojila je apsolutnu većinu mandata.
Bila je to koalicija “Za dobro građana Podgorice”, koju je predvodila Demokratska partija socijalista, a u kojoj su još bili LP, Pozitivna, DUA, BS i Crnogorska partija. Nosilac liste bio je Ivan Vuković, a za nju je glasalo 48.043 birača. Sa 47,6 odsto, pobjednička je koalicija osvojila 32 mandata.
Koaliciju Demokratske Crne Gore i Građanskog pokreta URA, koju je predvodio Vladimir Čađenović, podržalo je 26.032 glasača, odnosno 25,7 procenata. Pripalo im je 17 mandata.
Zajedno su nastupili i DF i SNP, a njihov nosilac liste bio je Slaven Radunović. Njihova koalicija “Sve za moj grad” imala je 12.291 glas, osvojivši osam mandata.
Cenzus su prešle i Socijaldemokrate sa 5.122 glasova, te tri mandata, odnosno Albanska alternativa, koja je, zahvaljujući afirmativnoj akciji, dobila jedan mandat.
Ispod cenzusa ostali su koalicija SDP-Demos, Prava Crna Gora, Ujedinjena Crna Gora, Grupa građana – Saša Mijović i Srpska koalicija.
2022: Promjena vlasti, DPS se prvi put preselio u opoziciju
Još su svježa sjećanja na oktobarske izbore iz 2022. godine. Na njima je došlo do smjene vlasti, pri čemu se prvi put dogodilo da najjača lista na kraju ode u opoziciju. Pritom, ovog puta pravo glasa više nijesu imali žitelji Tuzi i Zete.
Naime, koalicija “Svi za naš grad”, u kojoj su bili DPS, SD, SDP, LP, BS i još niz stranaka i organizacija, a koju je predvodio Ivan Vuković, imala je 37.518 glasova, odnosno 38,1 odsto i 24 odbornika.
Evropu sad, čiji je nosilac bio Jakov Milatović, podržalo je 21.388 glasača. Sa 21,7 odsto, ta je lista na kraju imala 13 odbornika.
Treća po snazi bila je koalicija “Za budućnost Podgorice”, u kojoj su bili DF, Prava Crna Gora i Slobodna Crna Gora. Za listu nositeljke Jelene Borovinić-Bojović glasalo je 17.953 birača, te su osvojili 11 mandata.
“Idemo ljudi” bio je naziv koalicije Demokrata, Ujedinjene i Demosa, a osvojili su 10.628 glasova, što je bilo u ravni od 10,8 odsto i šest mandata.
URA, Civis i Albanska alternative nastupili su u savezu “Ovo je naš grad, Podgorica može” i dobili su podršku 6.265 birača. Tako su im, uz 6,4 odsto, pripala četiri mandata.
Navedene četiri liste nakon toga su formirale koalicionu vlast, koja se raspala nakon nepune dvije godine.
Na tim izborima su ispod cenzusa ostale tri liste – SNP, Preokret i Svetosavska.
