Abiznis

Ove godine skuplji energenti i hrana, snažniji rast privrede tek 2014.

Izvor

Projekcije rasta javnih prihoda za srednjoročni period urađene su u skladu sa projektovanim stopama oporavka ekonomije i kretanjem inflacije u istom periodu. Javni prihodi za 2012. godinu procijenjeni su u apsolutnom iznosu 1, 282 milijarde eura ili 37,66 odsto BDP-a, što je 1,8 procentnih poena niže od planiranog iznosa za 2012. godinu. U srednjoročnom periodu, prihodi budžeta će rasti sa 1.190,9 miliona eura u 2013. godini na 1.321,9 miliona eura u 2015. godini.

U prethodne tri godine je sprovođena intenzivna fiskalna konsolidacija, koja je rezultirala smanjenjem javne potrošnje za oko 10 procentnih poena, odnosno za oko 300 miliona eura. Rebalansom budžeta javna potrošnja je smanjena za 15,97 miliona eura i planirana je u iznosu od 1.361,94 miliona eura ili 40 odsto BDP-a. U srednjoročnom periodu je planirano da javna potrošnja opada, sa 38,9 BDP-a u 2013. na 36 odsto BDP-a u 2015. godini.

Polazni pristup u projektovanju ekonomskog rasta u Crnoj Gori je konzervativan, što podrazumijeva da će negativni efekti krize u eurozoni najviše osjetiti u 2012. godini, posebno u prvoj polovini. Prema projekcijama MMF-a, globalni ekonomski rast usporiće sa 3,8 odsto u 2011. na 3,3 odsto u 2012. godini. Svjetska banka procjenjuje da će privredni rast 2012. godine u šest zemalja Zapadnog Balkana, uključujući Crnu Goru, biti upola sporiji u odnosu na 2011. godinu.

Negativni trendovi u kretanju svjetske ekonomije u drugoj polovini 2011. godine, prije svega u EU i eurozoni, neminovno su se odrazili i na projekcije za 2012. i srednjoročne projekcije. Uz negativne efekte krize, u Crnoj Gori su niska kreditna aktivnost banaka i pad stranih direktnih investicija pojačali problem nelikvidnosti, a padu ekonomske aktivnosti doprinijele su i vremenske nepogode u januaru i februaru. Tako se predviđa slab rast BDP-a u 2012. godini (0,5 odsto), blagi oporavak u 2013. (1,5 odsto) i nešto snažniji rast u 2014. od 3,5 odsto i u 2015. od 4%. Prosječna stopa rasta za period 2012-2015. je 2,4 odsto, što je ispod potencijalne stope rasta BDP-a (3,2 odsto). Princip opreznosti po pitanju budućih trendova u svim makroekonomskim sektorima i realna osnova predstavljaju dobru polaznu tačku za donošenje zdravih i dugoročno održivih odluka.

U periodu 2013-2015. godine predviđeno je povećanje proizvodnje u primarnom sektoru (poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo) po prosječnoj stopi od 5,7 odsto, u sekundarnom (industrijska proizvodnja i građevinarstvo) po prosječnom stopi od 2,7 odsto, kao i povećanje obima usluga od 2,8 odsto prosječno.

Zbog očekivanih kretanja u crnogorskoj ekonomiji i projektovanog rasta, neće biti uslova za značajniji rast zaposlenosti u 2012. godini, dok se u 2013. i 2014. godini očekuje rast zaposlenosti od po 0,5 procentnih poena, kao posljedica racionalizacije državne uprave i prilagođavanja u realnom sektoru, usljed slabe ekonomske aktivnosti, navodi se u Smjernicama.  Foto: Seebiz.eu


Portal Analitika