Piše: Beba KAPIČIĆ
"Dokle god se budemo samo hvalili, slabosti i greške prikrivali, u istoriji učili koliko je ko od predaka naših junačkih glava odrubio, a ne gde je s puta sišao, donde ćemo hramati i ni za dlaku nećemo biti bolji."
Jovan Sterija Popović
Više od dvadeset godina Srbija liči na mačku koja juri svoj rep. Zemaljski dani nam teku, a jedna te ista ekipa politikanata, sa malim iskakanjima ili ispadanjima pojedinaca iz pobesnelog voza na putu za nigde, vrti se u začaranom krugu. Od Gazimestana do današnjih dana, uz zdušnu pomoć patriotske intelektualne elite i božijih izaslanika, ovi koji se pretenciozno zovu politički lideri dovedoše nas do iivice provalije!
Danas smo tu gde jesmo, saopštavaju nam da smo izgubili osnovno ljudsko pravo na život, jer imaju tek toliko da isplate avgustovske plate i penzije, a za dalje, po starom balkanskom običaju, vele snaći ćemo se!
Vakela o demokratiji nove opozicije: Sa okusom mora i okusom soli, preplanuli japijevci na srpski način zauzeli su opozicione klupe skupštine! Frizirani, sveže ofarbani, negovani & mirišljavi, sa značajno podignutim obrvicama, obrušili su se na ekspoze negdašnjeg miljenika, zaboravivši duge šetnje pored mora i gde su bili nekih zora. Licemerno, cinično, s'olimpijskih visina i pomalo gadljivo gledali su nove bledolike ministre, zatečene i nesvesne težine trenutka u kome su se našli na pijanom brodu, čije je kormilo DS & com bratija usmerila da plovi rekom bez povratka!
Patriotizam bivših u koje su građani polagali toliko nade od onog 5 oktobra, meri se evrima ili dolarima koje su sjurili u svoje džepove, većinu pas nije imao zašta da ujede dok se nisu dokopali vlasti! I to im je malo i umesto da se pokriju ušima i bar pocrvene kao poslanik Se-Pe-O kome je premijer nežno, izokola sve u desetercu saopštio istinu, samo istinu, so help me God, prepustiše doživotnom poslaniku, najumnijoj glavi DS, starini Novaku-Mićunu od stotinu ljeta, da skupštini i celom Serbijanskom pučanstvu održi vakelu o demokratiji!
O Tempora, o mores!
Dok je on (starina Novak-Mićun) besedio bez trunke odgovornosti ili samokritike, bez osećaja za učinjeno ili ne u protekloj vladavini njegovih, nestašni članovi mu stranke dobro situirani od svojih politikantskih karijera su iza njegovih ledja veselo čavrljali. Ponašali su se kao da je ovo Švedska a ne sve u šesnaest patriotski oglodana Srbija!
Besedili su starina & com, letnji dan do podne, al je premijer čvrsta srca bio da ni suzu na njihove primedbe nije pustio! Tako dobismo vladu naše mladosti! Od 1987 godine, od Osme sednice, od Gazimestana do dana današnjeg sve patriota do ... patriote, sve u ime naroda, u ime Srbije, dovedoše zemlju do ambisa a sebi ( čast izuzecima) & svojima obezbediše, kao u bajci dug i srećan zivot!
Neobjavljena moralna kapitulacija: Skviče i rigidni, patriote kojima je teritorija važnija od građana, važnija od opstanka sopstvenog naroda, principijelni, koji ni pedalj Kosova nesretnog nedaju, da Ahtisari preti praznom puškom, čuj praznom! A 1999. potpisana je kapitulacija jer nisu pretili praznom puškom što smo osetili na svojoj koži a tada smo čak i mi imali neku puščicu.
Megalomanija, vođenje ratova sa tudjom decom u kojima Srbija, je li, nije učestvovala, zločini vojni i paravojni, nepriznavanje genocida, tranzicija kao ratni zločin (Nikolaidis), neodgovornost, lopovluk, doveli su do toga da se prve reči u ekspozeu premijera 2012.g. odnose na BELU KUGU koja je zahvatila Srbiju! Nije slučajno ta tema bila na početku izlaganja, setio se premijer svog negdašnjeg Se- Pe- Se kolege i njegovih proročanskih reči: "Smejte se, smejte, priča ima tužan kraj!" I dok je skupština zasedala Beogradom koji je nekad bio svet, širio se miris stajskog djubriva!
Uspomene! Bio jednom jedan istinski lider, zvao se Ante Marković. Sećate li se njegovog doba koje sada liči na Periklovo i upozorenja da ako se sruši Jugoslavija, Srbija će se svesti na beogradski pašaluk!
Uzaludno upozorenje: U našem malom mistu malo je poznat zbog nesnosne buke lokal-patriotskih akademika, književnika, filozofa palanke i SVETSKI PESNIK, Srbin, državljanin Amerike, Dušan-Charles Simić. On je 2007,u svom članku The Renegade, objavljenom u The New York Rewiev of Books, napisao:
"Nespremnost da se suoči s prošlošću učinila je od Srbije društvo koje zaostaje, nesposobno da se okrene sadašnjosti, a još manje da se uhvati u koštac s teškim problemima današnjice. To je malo kao porodica koja svake večeri sedi zajedno oko stola praveći se da niko ne zna da je baka zaklala poštara makazama, a tata pokušao silovati jednu od svojih malih kćeri u kupaonici. Najgore što vam se može dogoditi je da ste u pravu u vezi sa svojima. To se nikad ne oprašta. Bolje je biti u krivu stotinu puta. Oni će to kasnije objasniti velikom ljubavlju prema vlastitom narodu. Nacionalisti bi nas verovatno više cenili da smo se fotografisali kako koljemo neko dete nego što demonstriramo protiv rata koji su oni vodili i izgubili."
Beba KAPIČIĆ
