On je istakao da kamatne stope banaka, u odnosu na rast cijena hrane od 36 do 37 odsto u prosjeku ili energenata do 45 odsto, neće porasti više od 0,25 odsto na godišnjem nivou, što za kratkoročne kredite i kredite manjeg iznosa neće biti značajno.
“Evropska centralna banka bi trebalo u julu da donese odluku o rastu osnovnih kamatnih stopa na depozit kod banke i to bi moglo da bude u funkciji krajem avgusta. Prosjek kamatnih stopa u Crnoj Gori je za pravna lica nešto preko 4 odsto, dok je za fizička lica nešto preko 7 odsto. Prosjek oko 5,7 odsto je ponderisana kamatna stopa”, objašnjava Pejaković.
Evropska centralna banka je odlučila da krene u lagano povećane kamatne stope, ali treba imati u vidu da se rast kamatnih stopa odnosi na one kredite koji su pod varijabilnom kamatom.
“Tu možemo očekivati korekcije od strane banaka u načinu koji je definisan ugovorom. S obzirom na visoku solventnost naših banaka, ne očekujem da će biti značajnih pomjeranja”, smatra Pejaković.
Dodaje da je tražnja za kreditima u prva četiri mjeseca ove godine mnogo veća u odnosu na prethodne dvije, te da je na to uticalo povećanje plata i očekivanje kvalitetne turstičke sezone. Međutim, banke imaju dovoljno sredstava da odgovore na svaku tražnju.
“Za mala i srednja preduzeća može se očekivati niža kamatna stopa od tržišne, jer imamo kredit savjeta Evrope koji je vlada povukla i biće palsiran malim i srednjim preduzećima koja se budu kvalifikovala da mogu da ih koriste”, naglašava Pejaković.
Pad kamatnih stopa, čak i u pademijskim godinama, odraz je, kako smatra, kvaliteta bankarskog sektora, a depoziti su uglavnom do 70 odsto po viđenju i mogu biti povučeni u svakom momentu.
Nakon loma u globalnom finansijskom sistemu 2007, zarad sigurnosti finansijskog sistema, Evropska centralna banka je propisala da zemlje EU, kao i one koje imaju aspiraciju da joj se pridruže, treba da formiraju Fond za zaštitu depozita i Fond za sanaciju banaka.
“Odgovorilo se zadatku, a poenta je da banke i bankarski sistem podnesu finansijski udar kako bi zaštitili građane. Fond za zaštitu depozita je u ovom trenutku 50 hiljada, a kada pristupimo EU on će iznositi 100 hiljada”, kategoričan je Pejaković.
Ističe da imamo i značajne depozite nerezidenata, što znači sigurnost u našem sistemu i veće kamatne stope od onih koje imaju u svojim domicijalnim zemljama.
“To je čist kapital koji je došao zvaničnim kanalima. Nemamo podataka o zabrani sredstava Rusima zbog uvođenja sankcija, ali naše banke slijede preporuke međunarodnih finansijskih organizacija u svemu onom što je evropski standard”, kazao je Pejaković.
NPL je, prema zvaničnim podacima Centralne evropske banke, oko 5,7 odsto od ukupnog plasmana što je prihvatljivo , s obzirom na usporavanje ekonomije i sva pravna lica koja su trpjela posljedice krize.
Pejaković ističe da je Crna Gora mala zemlja i u okviru toga treba koristiti sve prednosti malog sistema, ali se mora imati u vidu veličina i kvalitet privrede. Ono što takođe može da utiče na kvalitet stopa su i kvalitetniji sudski procesi i bolja edukacija pravosudnog sistema.
“Bankarski sistem se pokazao kao najkvalitetniji dio privrednog sistema u Crnoj Gori. U ovom trenutku imamo 11 banaka i trenutno nema ranjivih. U suštini bi trebalo da smo jako zadovoljni bankarskim sistemom. Povjerenje se ne postiže preko noći nego se formira godinama, a od 100 odsto sredstava banaka nisu svih 100 odsto raspoloživi, imaju velike troškove u poslovanju, ali sa zadovoljstvom možemo reći da su rezultati kvalitetni, te da sistem napreduje iz godine u godinu”, zaključuje Pejaković.
