Ne kriju da su, bar oni u PKS-u, usljed probuđene crnogorske energije, očekivali apsolutnu pobjedu. Ali pritisak velikosrpskih centara moći, aktuelne vlasti, svojevrsna okupacija grada od strane raznih emisara, kriminalnih grupa, kupovina glasova i glasanje na samoj ivici, s jedne, i nedostatak jače podrške od brojnih crnogorskih udruženja, pokreta, institucija i pojedinaca, s druge strane, uslovili su da, iako sa sjajnih 40% podrške, ne mogu vršiti vlast. I to su činjenice.
Ono što je Nikšić pokazao je da je on, u svojoj suštini, ostao crnogorski grad i da je jezgro te crnogorske političke energije, sačuvan upravo u tih 40% glasova. I to mora da raduje svakog suverenistu. A da je ovo bila i zaista „bitka za srpski Nikšić“ pokazuju izjave čelnika pokreta URA, posebno Dritana Abazovića, koji je rekao da je ta žalosna partija „ostvarila cilj-da je DPS pao, a da je SDP nestao sa političke scene“! Pa PKS pita one nesrećnike što su glasali ovu partiju, zar se raduju „nestanku“ jedne stare i uvijek crnogorske partije, kakva je bila Socijaldemokratska partija? Iako u drugoj koloni, ni jednom časnom patrioti nije drag loš izborni rezultat SDP-a u Nikšiću, osim onima koji su bili mali i u pelenama, kada su se ti isti socijaldemokrate borile za ovu državu! O pendrekovim snovima kako mu Milo i DPS padaju, zaista ne treba trošiti riječi-kako su oni, sa jednim teškim mandatom, jači od ukupno 18, to samo viša sila zna protumačiti. Među kolima je i mandat PKS-a!
-„Idemo dalje! Borba za našu evropsku i crnogorsku Crnu Goru se nastavlja. Nikada se nećemo umoriti, nikada se nećemo predati. Crna Gora je Crnogoraca, pričao je stari kralj-i tako je bilo i tako će biti! A svim njenim negatorima i mrziteljima, „u zemlji i inostranstvu“ poručujemo: Jedan život. Jedan dom. Jedan grb.Jedna zastava.Jedna himna. Za vijek vjekova!!!!!“ – zaključuju svoje obraćanje iz Patriotsko komitskog saveza.
