Eurofond traži da Privredni sud naloži Prvoj banci, čiji je najveći akcionar Aco Đukanović, da im vrati novac ali i isplati štetu koja je nastala time što im je novac nestao sa računa već pola godine, u vidu kamata i sudskih troškova. Sudu se ostavlja i mogućnost da presudi da Prva i CBCG solidarno plate 1,56 miliona kao i ostale troškove štete.
U tužbi protiv Prve i CBCG koja je dostavljena sudu, Eurofond naglašava da nije mogao da plati porez, na osnovu naloga Poreske uprave, u iznosu od 1,1 milion eura, jer im je prethodno Prva banka uzela novac sa deviznog računa. Poreska uprava, međutim, Eurofondu obračunava kamatu na dug po osnovu kašnjenja, zbog čega fond traži da Prva i CBCG plate i troškove ovih kamata.
Eurofond konstatuje da je CBCG, u izvršnom postupku shodno zakonskim odredbama, naložila Prvoj banci da prenese oko 1,1 milion eura sa računa Eurofonda na račun Poreske uprave radi plaćanja poreza, ali je Prva to ignorisala, odnosno sklonila je sav novac, 1,56 miliona, koliko je bilo na računu Eurofonda. Iz dokumentacije se vidi da je Prva sklonila novac Eurofonda, tek kada je dobila nalog iz CBCG da prenese novac sa računa fonda na Poresku upravu. Ovakvi nalozi CBCG su izvršni nalozi, i inače se realizuju po automatizmu, ali u ovom slučaju se to nije desilo.
Eurofond je dobio i zvaničan dopis 29. 06. 2010. od Sektora za platni promet Centralne banke Crne Gore u kojem se, između ostalog, potvrđuje da je fond na dan 23. 06. 2010. imao na deviznom računu kod Prve banke 1,56 miliona eura , te da banka istog dana nije izvršila nalog Centralne banke za prenos oko 1,1 milion Poreskoj upravi za porez.
- Isto tako, Centralna banka je naglasila da će predmet dalje provjere te banke biti konstatovana nelogičnost u podacima koja je dostavljala Prva banka, budući daje Prva banka dana 24. 06. 2010., dan nakon što nije ispoštovala nalog Centralne banke, izvijestila Centralnu banku da na našem računu nema sredstava, mada je naš račun po nalogu Centralne banke prethodnog dana bio blokiran, što znači da su sredstva postojala na računu 23. 06. 2010., i da se sredstva nijesu mogla skinuti sa našeg računa dok je blokada Centralne banke od istog datuma na snazi - navode iz Eurofonda u tužbi. Eurofond zamjera CBCG što nije preduzela nikakve mjere da riješi ovaj problem, iako ima zakonska ovlašćenja za to.
Eurofond je sa Centralnom bankom u proteklih, šest mjeseci razmijenio više dopisa, tražeći da GBCG reaguje i da im se vrati novac, ali je monetama vlast to odbijala odnosno proglašavala se, na neki način, nenadležnom. Na kraju je i novi guverner Radoje Žugić, donedavno član Odbora za reviziju Prve banke a nekada i predsjednik Upravnog odbora, dopisom dao svoje mišljenje koje se ne razlikuje od ranijih dopisa CBCG Eurofondu.
- Nakon upoznavanja sa problemom koji se pojavio prilikom izvršenja Zaključka Poreske uprave br. 03/11-5-15098 od 23.06.2010. godine, a koje izvršenje je sprovedeno blokadom svih računa za platni promet u zemlji i inostranstvu koje FZU Eurofond AD ima kod poslovnih banaka u Crnoj Gori, Centralna banka je izvršila kontrolu kod Prve banke. U tom smislu Centralna banka preduzima zakonom propisane mjere iz okvira svojih nadležnosti i ovlašćenja, pri čemu nema pravo da objavljuje niti na drugi način učini dostupnim bilo kakve podatke o rezultatima kontrole niti preduzetim mjerama, shodno članu 113 Zakona o bankama (SI. list CG, br. 17/08). Treba imati u vidu da postupak kontrole nije oročen vremenskom dinamikom i da predstavlja kontinuiran proces - kaže se u dopisu.
