(Iz Skoplja za Portal Analitika)
Makedonija je ovog vikenda obeležila 21. godišnjicu referenduma na kome su se građani, gotovo jednoglasno, izjasnili za otcepljenje od nekadašnje SFRJ i proglašavanje sopstvene, nezavisne države. Centralna manifestacija bio je koncert na renoviranom Gradskom fubalskom stadionu, na kome su izvođači iz država nekadašnje Jugoslavije interpretirali najpopularnije makedonske pesme. Organizator koncerta bila je Vlada koja je - uz simboličnu cenu ulaznica - obezbedila i besplatan autobuski prevoz iz svih gradova u Makeodniji. Organizator se može pohvaliti masovnom posetom, iako mnogima, baš i nije bilo do pesme.
No, građani su već navikli da se aktuelna Vlada Nikole Grueskog, tačnije vladajuća VMRO DPMNE, na razne populističke način “brine” o njima. Opisani koncert je deo neformalne kampanje za lokalne izbore, kampanje koja je već uveliko počela iako izbori treba da se održe tek u martu iduće godine. Lako se, međutim, može dogoditi da se uporedo sa lokalnim održe i vanredni parlamentarni izbori, treći zaredom za poslednje četiri godine!
Kome je do pjesme: Povod za ovakve prognoze je već otvoreni sukob i do sada najoštrija kriza u vladinoj koaliciji, sastavljenoj od makedonskih i albanskih partija. Uporedo s tim, političke partije Makedonaca i Albanaca podeljene su po nacionalnoj osnovi, nezavisno od političke orijentacije, bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji. Na istu - nacionalnu stranu - stali su dojučerašnji, ljuti protivnici koji, su često i na granici neukusa, iskazivali političku i lični netrpeljivost.
Povod za “zbijanje redova” partija razlićitih političkih orijentacija, kakvo se može naći samo u udžbenicima, je Predlog zakona o braniteljima iz sukoba 2001. godine, koji je po hitnom (preciznije: ishitrenom) postupku dostavljen u Sobranje Makedonije gde je već počela debata u parlamentarnim komisijama. Makedonske partije listom podržavaju ovaj zakon, a partije Albanaca kategorično zahtevaju da se uporedo reši i socijalni status pripadnika ONA (Oslobodilačke narodne armije) koji su u sukobu bili u rovovima na suprotnoj strani.
Podeljenost partija po nacionalnoj liniji je najozbiljnija u proteklih desetak godina. Međutim, lako je vidljivo da je više je izraz politikantskih kombinatorika partija pred izbore, nego što je odraz realnog stanja i zaoštravanja celine medjunacionalnih odnosa u Makedoniji.
Partije i na vlasti i u opoziciji ne prezaju da igraju i na kartu nacionalnih, pa i nacionalističkih osećaja. Bez obzira što је to igrаnje vatrom, koje lako može da se otrgne kontroli. Sadašnje zaoštravanje i podela medju partijama, ne mogu, a da ne utiču povratno na ukupni nivo medjunacionalnih odnosa. To, svakako, zabrinjava, tim više što su motivi za ovu podelu, pre svega, pragmatični i politikantski. Niti jedna od partija neće da “napusti” svoj nacionalni elektorat pred lokalne, pa i eventualne vanredne parlamentarne izbore.
Sporni zakon: U čemu je suština najnovijeg sporenja vladajućih partija?
Naime, predloženi Zakon o braniteljima odnosi se samo na pripadnike armije, policije i dobrovoljaca; dakle – branioca koji su u sukobu 2001. učestvovali na, uslovno rečeno, makedonskoj strani. Na prvi pogled tu ništa nije sporno, iako i deo branitelja osporava ovoj zakon, budući da samo parcijalno i površno rešava njihove probleme i status. Branoci su još 2008 godine poredložili svoj zakon , ali ga je ova ista vladina koalicija odbila, uz objašnjenje da nema para u makedonskom budžetu.
Deo branitelja optužuje premijera Nikolu Gruevskog za - lažni patriotizam. Ne samo zato što je prethodno odbacio isti takav zakon, već i što je 2002 godine - tada kao ministar finansija - odbio da potpiše odluku Vlade da se braniocima isplate novčane nadoknade.
Predstavnici albanskih partija ne osporavaju Zakon o statusu branitelja, ali već poodavno traže da se reši i socijalni status pripadnika Oslobodilačke narodne armije. Prema nezvaničnim podacima 2001. godine poginulo je 80 branitelja, a njih oko 300 je bilo ranjeno. Na ove kategorije i njihove porodice se odnosi predloženi Zakon. Albanska strana do sada nije zvanično saopštila koliko je pripadnika ONA poginulo i ranjeno, zato ima i špekulacija da je broj žrtava na ovoj strani bio daleko veći.
Albanske partije tvrde da njihov zahtev nije pokušaj izjednačavanje branitelja i pripadnika ONA već samo socijalna mera koja, navodno, “treba da reši status porodica onih koji su poginuli ili ranjeni”. Pozivaju se, pri tome, na Ohridski dogovor, kojim je okončan sukob 2001. godine i čije su odredbe ugradjene u Ustav Makedonije. Naravno, uz posredovanje međunarodne zajednice, pre svega, SAD I EU. Njihovi pretstavnici su kao posrednici učestvovali u pripremi Ohridskog dogovora.
Dva pobednika: Polemika oko statusa branitelja i pripadnika ONA vraća čitavu zemlju u 2001. godinu. Glavni razlog je što, iako je prošlo desetak godina, još nema jedinstvenog stava i saglasnosti o tome - šta se tada zapravo dogodilo u Makedoniji? Da li je to bio oružani medjunacionalni sukob, ograničeni gradjanski rat, agresija , borba za prava albanaca…Iako je vremenska distanca relativno kratka, istoričari bi možda i mogli da daju svoju ocenu, samo da nije politike i političara. Oni ove dogadjaje tumače i ocenjuju, pragmatično, kako im kada ustreba, prema dnevno političkim potrebama.
Oružani sukob u Makedoniji 2001 godine je po mnogo čemu specifičan, a njegova najvažnija karakteristika je da je završen sa dva pobednika ili je možda bolje reći - bez pobednika i bez poraženih. Na jednoj strani su branitelji, koji su odbranili teritorijalni integritet države, na drugoj borci ONA koji su se izborili za veća prava Albanaca u Makedoniji, koja su docnije ugrađena u Ustav. Kada se sukob ovako završi obe strane mogu dogadjaje da tumače svaka na svoj način.Veoma je bitna je još jedna karakteristika dogadja 2001. godine. Oružani sukob započela je ONA na čijem je čelu bio Ali Ahmeti. Kada je sukob zavšen Ahmeti je osnovao političku partiju Demokratsku Uniju za Integraciju (DUI) koja je već četiri godine koalicioni partner u Vladi sa VMRO-DPMNE. Upravo ta partija bila je na vlasti 2001, a aktuelni premijer Gruevski, tada je bio ministar finansija. Nekadašnji komandanti ONA danas su ministri u Vladi ili zauzimaju visoke funkcije u državnoj administraciji.
Koalicija je, bez većih potresa, funkcionisala do sredine avgusta, kada je počela da puca po šavovima.
Nacionalistička retorika: Prije nekoliko dana ministar odbrane Fatmir Besimi, odao je oficijalno počast palim borcima ONA pred spomenikom u selu Slupčane u blizini Kumanova. Tom činu prisustvovali su uniformisani pripadnici Armije Republike Makedonije (ARM).
Desetak dana pre toga, Besimi se, kao prvi ministar Albanac, poklonio pred spomen pločom koja obeležava mesto pogibije dobrovoljaca - branitelja Makedonaca na autoputu Skopje - Tetovo. Događaji u Slupčanima, koje je ministar objasnio kao korak ka pomirenju i gradjenju zajedništva i saživota, naišli su na različite komentare, ali i oštre reakcije dela makedonske javnosti.Najoštriji je u svom nastupu bio premijer Gruevski, a njegova izjava u Kičevu bila je do sada najotvoreniji izliv nacionalizma i nacionalne netrpeljivosti. On je koalicionog partnera DUI optužio je za nečasan, nepošten odnos i podsticanje tenzija. Više puta je ponovio da je njegova partija spremna za vanredne parlamentarne izbore odmah. Vrhunac nacionalističke retorike bila je njegova ocena o odbrani sopsvenog i dostojanstva makedonskog naroda. Posle ovakvog - za mnoge neočekivanog nastupa - usledio je nalog da odmah počne procedura za donošenje Zakona o braniteljima.
Rečeno - učinjeno, kao i obično kada je premijer i lider u pitanju. Međutim, ovakav - po mnogima ishitren i nedovoljno promišljen korak – očekivano je izavao rekaciju koaliconog patrnera. DUI je najpre zahtevao da se zakon povuče iz procedure, kako se dalje ne bi raspirivale strasti. Došlo je krajem avgusta do susreta Gruevski - Ahmeti, koji je završio bez rezultata. Zakon nije povučen iz procedure, a DUI je obnovio zahtev da se uporedo reši i status pripadnika ONA.
Budući da to nije prihvaćeno, DUI je upozorila da će na sve moguće demokratske načine nastojati da onemogući donošenje Zakona o braniteljima. Takav pristup se već primenjuje. Jedan od poslanika ove partije govorio je devet sati u debate u Komisije koja je počela da raspravlja o predlogu zakona. Očekuje se da će sa sličnim opstrukcijama nastaviti i njegove kolege. Tri parlamentarne komisije treba da prihvate ovaj Predlog Zakona, prer nego što stigne na plenarnu sednicu za koju su poslanici albanci najavili podnošenje neograničenog broja amandmana.
Mogući scenariji raspleta: Debata u komisijama, osim zaoštravanja odnosa u vladinoj koaliciji, dovela je i do već pomenute podele političkih partija po nacionačlnoj osnovi. Otuda je i teško je predvideti dalji razvoj dogadjaja. Dok kriza tinja, premijer Gruevski je, još od kraja avgusta, na turneji u Kanadi i SAD gde pred biznismenima promoviše poreske i druge pogodnosti za investiranje u Makedoniji. Kao da se u zemlji ništa ne dogadja!? Posle njegovog povratka videće se dalji razvoj aktuelne krize koja zabrinjava, ne samo gradjane Makedonije, već i EU i SAD. Neizvesno je, barem za sada, kako će premijer da utiće na rešavanje krize. Ima više scenarija, a u svkom od njih se pominju izbori. Najgora opcija je naravno produbljavanje krize.
Opozicione partije i deo analitičara otvoreno ukazuje da je kriza Vladine koalicije dogovorena i režirana. Najpre, da bi se skrenula pažnja javnosti i prikrili neuspesi. A njih ima, pa ima. Nezaposlenost, siromaštvo, porast cena zbpog koga su građani, organizovani preko socijalnih mreža, već izašli na ulice i protestuju jednom nedeljno. Nadalje, kontinuirani pad industrijske proizvodnje gotovo godinu dana, ekonomija u recesiji, nelikvidnost. Na drugoj strani su višegodišnji zastoj u evro-atlantskim integracijama, problemi u odnosima sa susedima, neizvesna budućnost i nizak, sve niži, medjunarodni ugled Makedonije kao države.
Sve je to dobra osnova da se kanališe nezadovoljstvo naroda i usmeri u raspirivanje patriotskih i nacionalističkih stratsti. Ocenjuje se da je bildanje patriotizma i nacionalizma, ma koliko bilo opasno, deo kampanje za lokalne, pa i za vanredne parlamentarne izbore, koje je premijer već najavio. Opada rejting, kako VMRO-DPMNE, koja je već šest godina na vlasti, tako i DUI koja je četiri godine u ovoj Vladi. Vanredni izbori bili bi, navodno, mogućnost da ove partije, motivišući izborno telo, patriotskom i nacionalističkom retorikom, pobede i ostanu na vlasti još ćetiri godine.
Osim što je opasan, ovaj scenario ima dosta slabih tačaka za vladajuću stranku. Iako je podela partija po nacionalnoj osnovi, zaustavila je ujednjavanje opozicije, nije baš izvesno kako će odnosi razvijati i kako će sada vladajuće partije proći na izborima. U opticaju je i scenario da se koalicija raspadne, da se formira nova većina, na čelu sa opozicionim socijaldemokratima, a u kojoj bi učestvovale i partije albanaca. To bi trebalo da bude neka vrsta prerlazne, tehničke, vlade koja bi organizovala regularne parlamentarne izbore naproleće, zajedno sa lokalnim. Ova opcija je malo verovatna.
Ima i drugih scenarija, no kako i da bilo Makedoniju čeka nevesela i neizvesna politička jesen. Socijalnim nedaćama, koje su sve teže, teškoj ekonomskoj situaciji, privredi koja je na rubu krize, pridružila se i politička neizvesnost. Vladinu i krizu u medjunacionalnim odnosima producirale su političke partije, koje iz uskopartijskih, politikanskih razloga i motiva vode državu u ćorsokak. Natrag, umesto napred.
Risto POPOVSKI
