Na skupu u Davosu, na godišnjem Svjetskom ekonomskom forumu, Ukrajinci i njihovi pristalice vide novoinaugurisanog predsjednika Sjedinjenih Država kao osobu koja bi mogla da natera Vladimira Putina da sjedne za pregovarački sto, a ukrajinskom predsjedniku Volodimiru Zelenskom bi mogao da da izlaz iz trenutne situacije.
„To je pravi optimizam. Godina 2024. je izgledala kao godina čekanja. Imali smo izbore, ometanja, Bajdenova administracija bi rekla ne, onda bi rekli da… 2025. izgleda kao godina akcije. Konačno krećemo“, rekao je za POLITICO Kurt Volker, koji je služio tokom Trampovog prvog mandata kao specijalni predstavnik SAD za Ukrajinu.
Kijev ne gaji iluzije: prepreka miru nije stanar Bijele kuće, već onaj u Kremlju.
Ali Ukrajinci su izgleda spremni da vide kuda će ih Trampova „divlja vožnja“ odvesti, piše Politko. I sam Zelenski je priznao da bi Tramp konačno mogao da dovede Moskvu i Kijev za pregovarački sto.
„Tramp je biznismen. On zna kako da izvrši pritisak“, rekao je Zelenski okupljenim novinarima u utorak, nakon vatrenog obraćanja publici u Davosu.
Zelenski je dodao da se „nada“ novoj administraciji.
„Sada nam je potrebna sigurnost. I mislim da Trampova administracija može donijeti više sigurnosti. Definitivno, ova sigurnost ne bi trebalo da ugrozi pravedan mir u Ukrajini. Ali ovo bi trebalo da bude godina akcije“, rekao je Maksim Timčenko, izvršni direktor DTEK-a, najvećeg privatnog investitora u ukrajinskoj energetskoj industriji.
Problem? Ta „akcija“ možda nije lijepa.
Zelenski će možda biti primoran na ustupke koji su donedavno izgledali nezamislivi — vjerovatno će morati da prihvati da Ukrajina neće moći da se vrati na svoje predratne granice (iako nikada neće priznati osvojene zemlje kao rusku teritoriju) i da će njen pokušaj da se pridruži NATO neće biti prihvaćen.
To je bilo jasno kako iz samih izjava Zelenskog u Davosu, tako i izjava Ukrajinaca koji su tamo otputovali da usmjere pažnju na rat u svojoj domovini (i da sklope dogovore), navodi Politiko.
Ipak, govoreći za Politiko u ponedjeljak uveče na marginama Trampove inauguracione zabave u Ukrajinskoj kući na glavnom šetalištu u Davosu, predsjednik Kijevske škole ekonomije Timofij Milovanov bio je željan da počne Trampovo doba.
„Možda neće biti dobro, ali biće mnogo bolje nego pod Bajdenom. Bajden je upravljao ratom kao krizom — mislio je da će oluja proći, ako izdrži dovoljno dugo. Ali ne prolazi. Tramp smatra da moramo da zaustavimo oluju. Ne brine ga kako će to biti zaustavljeno“, rekao je Milovanov, bivši ukrajinski ministar.
Zelenski, šaptač Trampu
Trampova nepredvidivost i sklonost ka snažnoj retorici bi Zelenskom mogla ponudi izlaz iz trenutne situacije.
Tj. piše Politiko, mogao bi da bi iscrpljene Ukrajince privoli na mirovni sporazum koji priznaje realnost na terenu: kijevske snage nemaju ljudstvo da povrate okupirani Krim ili istočni Donbas.
Ali ako Zelenski odigra kako treba, Putin bi se mogao suočiti sa sopstvenim problemima.
Inflacija u Rusiji je izmakla kontroli, kamatne stope su vještački zamrznute na ionako visokih 21 odsto, postoji nedostatak radne snage i žrtve rata su ogromne – „ovo kao društvo nije održivo“, rekao je Volker, Trampov nekadašnji specijalac za Ukrajinu.
Jasno apelujući na pojedine tačke Trampovog govora, Zelenski je u utorak u svom obraćanju publici u Davosu kritikovao Evropu, žaleći zbog slabe potrošnje na odbranu, zalažući se za Trampov cilj da potrošnja svake članice NATO bude pet odsto njenog BDP-a, kritikujući to što je Evropska unija „više fokusirana na regulativu nego na slobodu“.
„Tramp, rekao mi je… da će učiniti sve da okonča rat ove godine. I rekao sam mu ‘mi smo tvoj partner'“, rekao je Zelenski.
Voker smatra da je Zelenski napravio dobar potez.
„Uskladivši se sa onim što predsjednik Tramp želi, jasno je stavio do znanja da problem nije Ukrajina. Problem je Putin“, smatra Voker.
Sledeće nedjelje biće ključne za Kijev i za Moskvu.
„Mislim da će Tramp nazvati Putina i reći mu da okonča rat. Mislim da se Putin neće saglasiti… i mislim da će Trampov tim shvatiti da moraju da pokažu snagu. Pokažite više odlučnosti. I stavite sve na sto“, rekao je Volker.
To bi moglo značiti oštrije sankcije, značajno povećanje američkog izvoza energije – kako bi se izgladnio Putinov ratni budžet, ali i nastavak vojne podrške Ukrajini.
„Ne novcem poreskih obveznika, ali postoje različiti načini da se to uradi, uključujući program zajma, ili da Evropa zaplijeni 300 milijardi evra ruske imovine i iskoristi taj novac za kupovinu američke odbrambene opreme… To će poslati signal Putinu: ovo neće biti bolje“, rekao je Voker.
