Piše: Saša ĐUROVIĆ
Čitam da su se, prvo bivši ministar prosvjete Slobodan Backović a onda i Rade Bojović iz Pravedne, obrušili na školski sistem u Crnoj Gori, govoreći da je državni univerzitet unižen i komercijalizovan, da fakulteti niču kao pečurke posle kiše. Ili kako jednom, dok ja bijah dijete još, poznati nikšički bokser Rudonjić u radijskoj izjavi reče: “U Nikšiću talenti niču kao iz pečurke!“ Sve mi se čini da bi on, u ovakvom sistemu nuklearne pečurke školstva, komotno mogao upisat’ master studije samo ako ima kakvu crkavicu.
Backović i Bojović rekoše da je školstvo uniženo prvenstveno modelom samofinansiranja. Čitaj: „Možeš bit buzdovan ali ako imaš pare upisuješ se bez problema“. I bez prijemnog ispita naravno.
Svrha današnjih fakulteta: Crna Gora je u jednom „idiličnom“ socijalno školskom ambijentu u kom se djeca mog susjeda (kamataša a ponavljača-đaka) upisuju bez problema a djeca drugog susjeda (inženjera i odlikaša) - jedva. Ako se upišu uopšte. Dodamo li tome bezbroj privatnih fakulteta koji, u većini, ne služe ničemu postavlja se logično pitanje: Kakva je svrha postojanja fakulteta i imanja diplome ukoliko ona služi samo da bi je se imalo i ni za šta više?!
Ako je to mehanizam koji funkcioniše tako što fakultet završava redovan platiša onda taj mehanizam ne valja ništa! On produkuje fakultetlije - neznalice; poluidiote; one koji umisle da su intelektualci i onda se stvari mijenaju sporo ili nikako. Nema pameti. Evo flagrantnog primjera. Svojim očima sam gledao kviz na jednoj crnogorskoj tv u kom su dva takmičara, obojica fakultetlije, poslije pete igre imali po 4 od mogućih 50 poena!? A promjene u društvu, po enti put, inicira angažovana inteligencija koja oblikuje javno mnjenje!
Posrnuće univerziteta i društva: Da se ne lažemo i da se manemo tradicionalne mitomanije. Podgorica nikad nije ni slovila kao jak univerzitetski centar. Grdno će mi zamjerit jedan dio porodice među kojima ima nekih koji su bili i predavači na istom, ali - to je činjenica. Baš kao ni Sarajevo i Priština. Beograd i Zagreb su bili jaki univerzitetski centri.
Više - nijesu. U Beogradu je bezbroj Megatrendova i sličnih večernjih škola koje služe da se ima zvanje akademca „u vremenu koje ne vapi za takvim“, kako reče ekonomista Miodrag Zec. U svrhu “afirmacije“ tog školskog sistema bez valjanog fundamenta (lijepo je Shakespeare govorio: “ne pravi se dobra kuća na ludim temeljima“) se angažuju i ove nesretne pjevačice, starlete, kako li se to već zove, koje su silikonski egzemplar silikonskih vremena. Svih tih godina koje su „pojeli skakavci“. Kako mi je posao da budem informisan, moram znat i da je zaštitno lice tog Megatrenda, nekakva Nataša Bekvalac. Kakvu težinu ima „naučna ustanova“ čije je ona zaštitno lice?!
„Persona“ koja je oličenje moralnog i ako hoćete svakog drugog posrnuća u Srba!? Pri tom je ona tamo asistent! Šta ona može predavat, osim nečeg, da prostite, u sferi oralnog, Bog Sveti zna!? Crna Gora je u toj sferi u boljoj poziciji u odnosu na Srbiju. Zahvaljujući manjoj količini gluposti ili manjem broju starleta - to je pitanje već?! Evo Srbija je upravo dobila starletu i u parlamentu. Prelijepo!
Državni fakultet je relevantan, što nikako ne znači da se svršavanjem državnog fakulteta nužno stiče i obrazovanje. Sa mnom je studirala Srna Lango, malo glumica, malo novinar, najpoznatija kao kćerka Dunje Lango i supruga Irfana Kurića poznatijeg kao Mensur. Ubijeđena da je intelektualka na način na koji su svi takvi u Crnoj Gori ili u Srbiji i Hrvatskoj recimo. Završila je fakultet.
Kad kriza diktira uslove: Kako je kriza kao smrt, ne bira, udarila je pogotovo po fakultetlijama, među kojima su umjetnici najosjetljivija grupa. Kad nemaju „proleteri“ odakle umjetnicima koji su van neposredne proizvodnje? Koji su tu da zabavljaju, da relaksiraju?!
Kriza ili nešto drugo je natjerala Mensura i Srnu da uđu tamo đe ulaze budale, u rijaliti show. Njihov izbor, njihovo pravo na kraju. Ali, u toj skupini jedva pismenih kojima su njih dvoje pristupili, oni su se ponašali kao zen učitelji. Njih dvoje koji su gori od tih jedva opismenjenih sa kojima su bili. Prosipali su „pamet“ a pristali su da budu dio nakaradnog ambijenta koji šalje poruku „radimo sve za pare“! Ako si pristao da budeš dijelom smeća - prirodno je da smrdiš. Biti u svinjcu, a ostati neukaljan ne biva. Odvratna su opravdanja tipa”mora(la)o je, nema ‘leba da jede” za kojim se poseže svako malo. Niko ne pita ima li se dostojanstva, ima li ponosa iđe? Ne radi se sve za pare! Pa eto, čuvena glumica Olivera Marković je bila na rubu egzistencije kad je umrla.
Sve ovo zbog sljedećeg. Koliko je persona u dvije decenijskoj demokratiji u Crnoj Gori ostalo van blata? Koliko njih je ostalo neukaljano, neuprljano, nekompromitovano? Koliko njih ima kredibilitet, intelektualni, a pogotovo moralni da drži pridike bilo kome? O bilo čemu! U Crnoj Gori lišenoj angažovane inteligencije, a prepune mitomana koji za sve imaju rešenje, a ako ono izostane onda se pozivaju na okolnosti. Pa nije to opravdanje!
U toj varijanti su, pomenuti Mensur i supruga mu Lango, u pravu.
Kad kritičari kritikuju: U Beogradu besparica pa ‘ajd da uzmu neku crkavicu ulaskom u kontejner. Ko je gledao takve slike - a ja jesam sa prozora kuće u kojoj sam živio u Beogradu - dvadesetak godina. S’ tog “neimarskog” prozora je pucao sjajan pogled na horizont koji je eto podrazumijevao i kontejner u jednom prizemnom uglu. Zato groteskno zvuči kad neko ko je pristao biti dijelom nakaradnog “programa” dijeli lekcije i drži moralne pridike.
Ne znam da li su pomenuti Backović i Bojović neukaljani. Ako jesu ova izjava o fakultetima im je sasvim na mjestu, u protivnom ta izjava nema ama baš nikakvu kredibilnost! Prošlost umnogome određuje budućnost! Pa eto, Srbija je uneređena upravo zbog otpisivanja grijehova iz prošlosti sljedbenicima nakaradne Miloševićeve politike o kojoj naravno neću, jer je degutantno ostrviti se na mrtvog čovjeka. Iako je Stojan Protić jednom lijepo rekao: ”mrtvima se duguje istina, a živima samilost”.
Taj model ponašanja “o pokojniku sve najljepše” i otpisivanje grijehova ne vodi boljem. Pogotovo ne vodi brzom ulasku u EU! Ne zalažem se za radikalan scenario u bilo kojoj sferi, ali za rekonsturkciju u sistemu crnogorskoga školstva svakako. Za izopštavanje iz javnih tokova svih ukaljanih, pseudoeksperata i neznalica. Nije strašno kad kapiten FK Budućnost izvjesni Vukčević onomad kaže “Idemo u Poljskoj da ne primimo gol“. Ali, kad direktor nacionalne avio kompanije Đurišić kaže “Došli bi na toj famoznoj pozitivnoj nuli“ to je strašno! Mali je problem što pozitivna nula ne biva, ali nepoznavanje padeža je nedopustivo!
Antievropsko ponašanje: Ne bih da glumim Dositeja Obradovića, ali - zaista - to je nedopustivo! Ne zaboravimo da je iz iste te kompanije - Montenegro erlajnza - nekoliko godina unazad izdato saopštenje da je ”avion bezbjedno sletio u njivu!” A ja, naivno, mislio da avion treba da sleti na pistu? A ako promaši pistu pa sleti na njivu onda je neko debelo zakazao!
Mislite da će to moći u Crnoj Gori u okviru EU? Da će se tolerisati takvi ”ispadi”? Grdno se varate jer, tih tridesetak hiljada uposlenih sa bazom u Briselu vodi računa o svemu. Apsolutno se zalažem i da ostanu bez posla oni o kojima sam pisao već, a koje je evo pomenuo i predstavnik EU Nikola Bertolini poslije posjete Beranama. Kaže Bertolini da je bio frapiran informacijom koju je dobio od predsjednika tamošnje opštine da mnoge radnike i ne poznaje, samo ih vidi kad dodju da prime platu!? Nije to samo slučaj u Beranama i naravno da takve treba “rasposliti” jer posao nijesu zavrijedili stručnošću i znanjem, ponajmanje konkursom. Dobili su ga aplaudiranjem i skandiranjem o kom sam takođe govorio.
E, takva ”školska sprema” ih preporučuje samo za posao navijača. Kako Crnu Goru očekuju kvalifikacije za mnoga sportska takmičenja treba ih “uposliti” tamo. Dati im zastavice, zurle i ostale rekvizite, i pustiti ih da rade ono što najbolje znaju, da navijaju! Platiti im ako treba, manja je šteta jer je i trošak manji. Ne navija se svaki dan, a na posao se obično ide svakodnevno. A za one najbitnije kvalifikacije koje ”igra” Crna Gora, za ulazak u EU nije potrebna socijalna ”pamet” koja podrazumijeva navijanje, nego ona pamet koja je realna. Za te kvalifikacije pored etablirane, političke Crne Gore, treba angažovati isključivo i jedino crnogorsku inteligenciju.
Pod uslovom da je ima i da je van “dužničkog ropstva”. Samo onaj ko slobodno misli dobro prosuđuje, kako je pametno govorio Rige od Fere. Ako je inteligencija dužna, onda ona ne misli slobodno pa onda i nije inteligencija nego uslužni servis.
