Popovi znaju bolje od nutricionista koja hrana daje pamet a koja glupost. I znaju ko je pametniji, vernici ili ateisti.
To nije slučaj samo sa izraelskim rabinom, sefardom, Jicakom Jozefom, koji je na propovedi nazvao sekularne Jevreje koji se ne hrane beskrvnim mesom (košer) ,,glupim“ i uočio da su oni za ,,žaljenje“. I dodao je da tek kada se sekularista oda košeru možeš sa njim da razgovaraš i ,,utičeš na njega“. Evo njegovih reči, oprostite zbog stranog jezika: ,,A person who eats non-kosher food, his brain gets stupid, he can’t understand things, doesn’t get it. As soon as he starts keeping kosher, you can start to influence him“, tako prenosi The Times of Israel od 1. oktobra.
To je bilo sedam dana pre napada Hamasa na Izrael. Ovo je važno s obzirom na to šta će mu potom kazati izraelski političari.
Jicak Jozef nam je zanimljiv jer želimo da ga uporedimo sa kir Porfirijem Perićem i njegovim ponašanjem u Crnoj Gori. I poredimo ga sa odgovorima izraelskih i domaćih političara na to.
RABIN JICAK JOZEF
Rabin Jicak Jozef je član državnog opšte-rabinskog suda Izraela koji vernicima određuje kazne za prekršaje vere, po verskom zakonu koji se zove Halakha. On je time visoki državni službenik u tom sudu, a tamo je, jer je predsednik sefardskih rabina, biran je na 10 godina. On ističe islamsku aromu svoje ultra-konzervativne sefardske Haredi teologije koja je nastala u Izraelu zaslugom i njegovog oca Ovadije Jozefa, nekada šefa svih rabina u Izraelu.
Jicak Jozef je poznat po tome što prezire crnce i govori da su ,,slični majmunima“. On nipodoštava Jevreje imigrante iz Istočne Evrope – posebno iz SSSR-a, jer su oni aškenaske teološke orijentacije i nose mentalitet hrišćanskog socijalizma. Njegovi haredi sledbenici su više nego umereni podržavaoci cionizma i zbog toga su gotovo teološki neutralni oko nužnosti egzistencije Izraela kao države – čime se oštro odvajaju od mnogih aškenaskih struja koje su stvorile cionizam i državu Izrael.
On naziva neverske nauke glupošću i stoga nije primio fakultetsko obrazovanje – čime se razlikuje od, recimo, Jakova Pereca, takođe haredi rabina, ali zastupnika cionizma i sekularnih nauka. Jicak Jozef traži da država iz budžeta ne daje novac za jevrejske bogomolje koje nisu sinagoge već su verska sastajališa modernih interpretatora judaizma bez ,,liturgije“, i da takvi Izraelci ne mogu biti tretirani kao Jevreji, već kao stranci.
Jicak Jozef je kabalistički mistik i oženjen je kabalističarkom. On tvrdi da sekularna zajednica pati, jer ne može da ispuni svoj život pravim smislom nebeskog života - koji on vodi, i zbog toga teži ovozemaljskim željama. On je za versku državu i time je oštro protiv sekularizma, u čemu mu je bliska stara aškenaska struja iz Jerusalima, Jišuv, iz doba Otomanske carevine.
On tvrdi da Ustavni sud Izraela nije iznad Rabinskog suda čiji je on član, i da time država nije iznad ,,crkve“. On je za ,,crkvenu“ kontrolu ishrane vernika, on je za obavezno ritualno kupanje, on je protiv arheoloških iskopavanja radi otkrivanja starog života i protiv je istražne autopsije preminulih ponavljajući srednjovekovnu zabranu unutrašnje telesne hirugije. I on je protiv zabave na jednonedeljni sabat (petak na subotu, od večeri do večeri). Oštro se protivi pomešanom i ravnopravnom stajanju žena i muškaraca za vreme propovedi u sinagogi i traži segregaciju – muškarci da ostanu dole u parteru, a žene da budu gore na galeriji.
Njega izvodi iz takta zabrana grada Tel Aviva polnog razdvajanja žena od muškaraca za vreme javnih okupljanja na ulicama i trgovima, u šta spada i jednodnevno okupljanje vernika za praznik pokajanja Jon Kipur. Zbio se 24. septembra ove godine. Tu je Jicak Jozef pao u jarost, i namerno je na propovedi u svojoj sinagogi razdvojio muškarce od žena, hvaleći ortodoksnu struju Roš Jehudi koja je na Jon Kipur razdvajala vernike u Tel Avivu na trgu Dizengoff.
Nije to kraj: on je i protiv prava i obaveze žene da služe vojsku i ravnopravno sa muškarcima brane Izrael; konačno - žena kod njega ne može da bude rabin, pop. U sinagogi ona može da briše prašinu i pere pod, ali da u njoj uči Jevreje veri Mojsijevoj, to ne može.
Kako vam sve ovo zvuči? Nešto od toga nam je poznato kod nas?
ODGOVOR
Izraelski političari su se naljutili na Jicaka Jozefa i sa povišenim glasom mu uputili odrične poruke. Napad Hamasa na Izrael 7. oktobra im je dodatno poslužio da mu održe lekciju iz patriotizma.
Tako mu je prošlogodišnji predsednik vlade Izraela Jair Lapid, sada vođa opozicije, kazao da je on ,,umesto da bude rabin celog Izraela postao glasnik manjine koja proklinje milione Jevreja koji službuju u vojsci, ugrožavaju i žrtvuju svoje živote, i koji rade i izdržavaju ovu zemlju“. Samo u jednom je, kaže Lapid, Jicak Jozef bio u pravu - kada je kazao da je ,,narod koji ne jede košer glup – a narod se zaista osetio pomalo glupim kada se setio da je on taj koji Jicaku Jozefu isplaćuje platu“.
Svaki rabin, bez obzira na versku struju, danas je u Izraelu na državnoj plati i s obzirom na poziciju među vernicima prima od 2.400 do 11.200 dolara mesečno. Ranije se plaćalo u sinagogi.
Nešto slično Lapidu je Jicaku Jozefu kazao i Avigdor Liberman, šef sekularne desne partije (Naš dom, Yisrael Beiteinu): ,,Jedina glupost je u tome što sekularni narod plaća platu tako nazadnoj ličnosti kakva si ti“. To je za Libermana legitimno da kaže, jer on od 1999. godine vodi partiju ruskih Jevreja koji su u Izrael doneli sekularizam iz SSSR-a, ali i ljubav prema Izraelu, kao svojoj jedinoj nacionalnoj domovini iz koje više nemaju kud. Braniće je krvlju.
Blisko njima su govorili i drugi političari, bilo sa desnog, bilo sa levog krila, poput rabina Gilada Kariv poslanika u Knesetu i šefa ,,laburističkih“ reformskih Jevreja koji su moderni interpretatori Judaizma.
Kariv je apsolutni patriota Izraela i govori da su svi muškarci i žene zaduženi da ga grade i brane. Jer, kako je govorio 2018. godine, povodom 70 godina od osnivanja Izraela, Erec Izrael ( Dom Izraela), ,,ova država nije samo san Jevreja već je i njihov lek za sve muke koje su pretrpeli“. I on govori da tako valja tumačiti psalmu Birkat HaMazon iz knjige o sabatu i praznicima koji su pevali preci savremenih Jevreja slaveći svakog dana sreću da imaju obrok i da su živi.
Izrael ne sme biti samo san i čudo, on mora biti stvarnost svih Jevreja, svih Izraelaca, bez obzira na veru i politiku, bez obzira na pol građanina – kog nijedan rabin i nijedna verska i politička struja ne sme da dovede u pitanje. Pesma Birkat HaMazon traje blizu devet minuta, ali Izrael mora biti večan.
KIR PORFIRIJE PERIĆ U CRNOJ GORI
Kada osmotrimo govor patrijarha Srpske pravoslavne crkve kir Porfirija Perića u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici 14. oktobra, mi se uveravamo da ishrana kod pravoslavnih nema nikakve veze sa pameću ili glupošću vernika – kao kod Jicaka Jozefa u Izraelu. Reči kir Perića shvatamo tako da razum u crnogorskom narodu postoji jedino onda kada Crnogorac prizna da je Srbin koji poslušno sluša trivijalne nacionalističke tvrdnje popova, od kojih su mnoge neistinite.
Ali, vešt je kir Perić, njegov pisac govora neće da kaže da je, osim Stefana Ljubiše i Marka Miljanova, kojima se patrijarh divi, i kralj Nikola Prvi Petrović od Njeguša govorio da je Srbin – jer tada ne bi mogao da objasni zašto onda njegovom srpskom kraljevstvu sa Cetinja oteše Karađorđevići iz Šumadije krunu, da oni budu gospodari Crnogorcima.
Svaki Crnogorac zna da je Nikola hteo da bude kralj države Crne Gore i Srbije, a ne da to bude atentatorska familija Karađorđevića. Tu patrijarh ćuti, za njega su Srbi samo oni Srbi koji hoće pod Beograd. Nema li jasnije poruke kir Perića zašto je on došao u Podgoricu? On ne da da se nad Crnom Gorom vije zastava Petrović-Njeguša. Uzalud se on rodio u Vojvodini.
OVDE SE PERIĆ I JOZEF SLAŽU
Kod patrijarha Perića je Srbin samo onaj Srbin koji ljubi navodnog boga Hrista. To Hrist nije nikada rekao. Konačno, ime ,,Srbin“ postoji još od pre Hrista, od Belorusije, preko Nemačke do Balkana. Ni Sveti Sava nije nikada kazao da je Srbin, već hrišćanin – Perić tu ne govori istinu. On neće da kaže da Sava ne zna za srpsku naciju. Sava je bio član evropske hrišćanske pravoslavne zajednice. I on nije govorio srpskim već slovenskim jezikom.
Kir Perić je saglasan sa rabinom Jicakom Jozefom u tome: da je jedino vernik nosilac nacionalnog identiteta. Kod Perića je jedino vernik Srbin, dok je kod Jozefa to Jevrejin. Jevrejin nije isto što i Izraelac, Jevrejin je vernik, a Izraelac to ne mora biti. U tome su oni identični: Perić ne priznaje da Srbiju brane svi Srbi bez obzira na veru i politiku, kao što Jozef ne priznaje Izrael kao sekularnu domovinu svih ,,Jevreja“. Shvatamo?
Samo su crkveni bogoljupci pravoslavne verzije hrišćanstva pravi Srbi, a Crnogorci su lažni narod. I to su sve ostale hrišćanske denominacije, zatim ateisti, sekularisti i svetovne ideologije, oni su otpadnici. Tako su Perić i Jozef istovrsni verski šizmatici.
ŠTO JE PRIVIDNO DOBRO KOD PERIĆA
Naravno da patrijarh Perić nije hteo da pohvali ideju predsednika Vučića u Srbiji da jevtini parizer bude prehrambeni recept za politički mir u zemlji.
Pravoslavnima su dovoljni i postovi kojima oni ne samo da poboljšavaju svoju krvnu sliku, već upravo njima dokazuju da su sposobni da imitiraju Hristova odricanja od dnevnih uživanja. Smisao posta je smanjivanje komfora radi poštovanja Isusovoj spartanskoj žrtvi, a ne higijena ishrane, iako ona i te kako ima smisla, mada je periodična ritmika verskih postova nutricionistički prevaziđena.
Ne možemo biti sigurni da je patrijarh Perić znao da je ideja o narodnom parizeru nacističkog porekla. Kobasice su svakako deo nemačkog vekovnog prehrambenog kulta, ali je sigurno mogao istaći da postoji razlika između populističke obmane države da će osigurati narodu jevtinu ishranu u odnosu na stvarno siromaštvo mnogih građana u Srbiji i Crnoj Gori. Ne, nacistički parizer defiluje Srbijom i Crnom Gorom, Crkva ćuti.
Crkva bira teme na kojima će se sukobiti sa verzijom narodnjaštva države koja ometa njen model istovrsnog Srbina – a tamo gde je laž države prihvatljiva po Crkvu, pop će je prećutati, jer će sutra i država preći preko njenih obmana ako one idu u pravcu održavanja velikodržavnog programa.
Pitamo se sigurno kakve veze ima beogradski parizer sa Crnom Gorom? Ima ovu - kada država i crkva lažu narod i govore mu da mu je dobro – a nije, onda mu od njih preti najveća opasnost. Jer, jeo tada narod meso ili ne jeo, brstio on travu i kljucao bobice, ili ne, isto mu se hvata.
Zato su izraelski političari u pravu kada napadaju rabina i ne daju mu da se ujedini država sa crkvom.
A za to vreme srpski i crnogorski političari krotko ćute (ne svi u Crnoj Gori) i dopuštaju da im popovi u Crnoj Gori govore gluposti o istoriji Srba, laži o istoriji Crne Gore i besmislice o jedinoj pravoj perspektivi Crne Gore – a to je sjedinjene sa božjom Srbijom. Da je to Bog zaista hteo, on bi to već odavno izveo.
