Konzervativni krugovi u Srbiji već godinama biju ljutu bitku protiv rodno osetljivog jezika. Razni patrijarhalni lingvisti i drugi dušebrižnici dizali su moralnu paniku, najavljujući sveopštu jezičku propast ukoliko počnu da se upotrebljavaju imenice ženskog roda za brojna ženska zvanja, titule i zanimanja. Iz njihovih upozoravajućih propovedi moglo se zaključiti da će nam pasti nebo na glavu ukoliko kažemo “psihološkinja” a ne “psiholog”, ili ako umesto “profesor” napišemo “profesorka”.
Razni su se argumenti pojavljivali protiv potrebe žena da budu ravnopravne u jeziku. To je predstavljano kao nasilje nad jezikom, kao ideološko zlostavljanje, govorilo se kako te reči neprirodno zvuče, kako su rogobatne, kako nam nikakve novotarije nisu potrebne, već treba da se držimo “dobre jezičke prakse”.
Rat protiv ravnopravnosti žena
Pisao sam o tome detaljno na ovom mestu pre dve godine u tekstu “Zašto žena može da bude domaćica, a ne može diploamtkinja”, neću da se ponavljam. Suština je u tome da jezik odražava ideološke odnose moći i da nije slučajno što nedostaju mnoge reči za zanimanja koja obavljaju žene.
Jezik bi trebalo da obuhvata što šire polje realnosti, da bude što sveobuhvatniji, a ne da iz njega budu proterani delovi koji nisu po volji zadrtim patrijarhalcima. Pošto postoje žene koje predaju učenicima i studentima, žene koje su diplomirale pravo, žene koje se bave inženjerskim poslom, medicinom ili novinarstvom – onda bi trebalo i da postoje reči koje to označavaju: profesorka, pravnica, inženjerka, lekarka, novinarka. Prosto i jednostavno.
U maju 2021. godine usvojen je Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji predviđa korišćenje rodno osetljivog jezika u javnoj sferi, u obrazovanju, u udžbenicima, u diplomama, zvanjima i kvalifikacijama, u sredstvima javnog informisanja. Ni zakonska regulativa nije pokolebala protivnike ženske ravnopravnosti, nastavili su da vode borbu protiv dekanki, filozofkinja, istoričarki i ostalih doktorki. U ratni okršaj uključile su se i nove snage, u rov je stupio patrijarh Porfirije i to usred uskršnje poslanice.
Jezička zavjera protiv braka i porodice
Mora se priznati da patrijarh nije na front došao praznih ruku, već se snabdeo ozbiljnim oružjem u vidu originalnog argumenta. Besedeći vernom narodu, Porfirije je apelovao “da se obustavi nasilje nad srpskim jezikom i ukinu odredbe zakona koji to nasilje nameću, naročito kroz protivustavni zakon koji nameće takozvani rodno osetljivi jezik iza koga se krije borba protiv braka i porodice kao bogoustanovljenih svetinja i prirodnih oblika čovekovog ličnog i sabornog života”.
Svašta su patrijarhovi saborci stavljali na teret rodno osetljivom jeziku, ali se poglavar Srpske pravoslavne crkve prvi dosetio da obznani šta stoji iza te belosvetske zavere, kao i protiv čega je dotična usmerena. Ni manje ni više, u pitanju je podmukli udarac protiv braka i porodice. Otkud ova patrijarhova invektiva u uskršnjoj poslanici, to samo Bog zna, mada nije sigurno ni da njegovo sveznanje dopire do mračnih dubina ljudske duše u kojima se krčkaju ovakve bizarne pomisli.
Naivni ljudi bi pomislili da je Hrist vaskrsenjem pobedio smrt, da je tako pružio nadu čovečanstvu u pobedu nad truležnošću i propadljivošću, da je nagovestio sveopšte vaskrsenje svih koji su ikada živeli na planeti Zemlji i večni život svega što je ikada postojalo. A sad ispade da je Hrist vaskrsenjem pobedio rodno osetljivi jezik. Zašto bi Hrist imao nešto protiv ravnopravnosti žena, kako u jeziku tako i u svim oblastima života? Šta bi sa rečima apostola Pavla iz “Poslanice Galatima”: “Nema više ni Judejina ni Grka, nema ni roba ni slobodnjaka, nema više ni muškog ni ženskog, jer ste svi vi jedno u Hristu Isusu”? Gde li nestadoše?
Prava je šteta što patrijarh nije detaljnije objasnio na koji se to način rodno osetljivi jezik bori protiv braka i porodice. Možda Porfirije zna nešto o čemu mi, obični smrtnici, nemamo pojma, pa je grehota što nas nije prosvetlio. Šta se to dogodilo nakon donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti? Da li je upotreba rodno osetljivog jezika dovela do povećanog broja razvoda ili do porasta nasilja u porodici? Da li patrijarh ima neke podatke koji govore da se žene koje koriste rodno osetljivi jezik ne udaju i ne rađaju decu, za razliku od žena koje su sklonije imenicama muškog roda?
Stvarni vinovnici zla
Ako se već bori za pomenute svetinje, što patrijarh ne pomenu neke druge pojave iza kojih se sasvim sigurno krije borba protiv braka i porodice? Na primer, mogao je da prozbori koju reč o nebrojenim slučajevima fizičkog i psihičkog nasilja nad ženama. Mogao je da govori o femicidu, o silnim slučajevima u kojima su muževi ubijali svoje supruge. Ubistvo supruge baš ume da ugrozi i brak i porodicu.
Mogao je da kaže koju reč o tome kako partijski funkcioneri njegovog omiljenog predsednika Aleksandra Vučića zabranjuju deci da pohađaju vrtić, jer su roditelji tih mališana učestvovali na protestima poljoprivrednika. Ili takve pojave ne ugrožavaju porodicu? Šta je beše rekao o deci onaj čije vaskrsenje slavimo? “A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenični o vratu njegovom, i da potone u dubinu morsku”.
Mogao je patrijarh da prozbori koju reč o siromaštvu, vapijućoj nepravdi, sistemskoj korupciji, vladavini podobnih, atmosferi mržnje i šovinizma, proganjanju svakog ko slobodno misli i govori, o društvu koje je postalo sužanj jedne partije i jednog čoveka. Sve te negativne pojave pogubno utiču na živote muškaraca i žena u Srbiji, pa samim tim ugrožavaju brak i porodicu. U tom slučaju patrijarh bi morao da prizna da čovek kojem služi, predsednik Vučić, zapravo vodi borbu protiv braka i porodice, a takva priznanja se nikako ne isplate. Kad nemaš hrabrosti ni poštenja da se usprotiviš stvarnim vinovnicima zla, jer si njihov odani saradnik, onda ti ostaje samo da se baviš izmišljenim neprijateljima i da vojuješ promašene bitke.
Magične riječi
Dobro, patrijarhu se bar mora priznati da ima smisla za humor, jer je njegov argument zaista urnebesno duhovit, iako mu to verovatno nije bila namera. Prema Porfiriju, ako žena koja predaje srpski jezik i književnost u srednjoj školi govori da je profesor, onda njenom braku, mužu i deci ne preti nikakva opasnost. Međutim, ako ista osoba počne da govori kako je po zanimanju profesorka srpskog, odjednom se dešava neverovatna promena: počinju bračne svađe, razmirice i neslaganja, zanemarivanje potomstva, odavanje svim mogućim porocima, što na kraju dovodi do razvoda i raspada porodice. Ne vidim kako bi drugačije upotreba rodno osetljivog jezika mogla da ugrozi brak i porodicu.
Ako su te nepodobne reči ženskog roda takva apokaliptična pošast da o njima patrijarh crkve Hristove mora da govori u poslanici povodom najvećeg hrišćanskog praznika, onda one mogu da izazovu i strašnije posledice od pobrojanih. Ima tako kojekakvih magičnih reči koje na neki čudnovat, volšeban, ljudskom razumu nedostupan način mogu da menjaju realnost i naprave rusvaj. Pored poznatih formula kao što su abrakadabra, hokus-pokus i ćiribu-ćiriba, u takve reči sa magičnim moćima spadaju i ministarka, modelarka, mesečarka, policajka, laborantkinja, kompozitorka, harfistkinja, fasaderka, teološkinja, naučnica, optičarka ili šahistkinja.
Šešelj i Porfirije na istom zadatku
Patrijarhovo otkrivanje zavere protiv braka i porodice koja se skrivala iza raznih imenica ženskog roda jeste originalno, ali njegova ocena da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti protivustavan baš i nije. Par nedelja pre pojave uskršnje poslanice, Srpska radikalna stranka je zatražila od Ustavnog suda Srbije proveru ustavnosti ovog zakona, i to baš u delu koji se tiče rodno osetljivog jezika. Tako su se patrijarh Porfirije i ratni zločinac Vojislav Šešelj našli na istom zadatku i u istoj misli. Nije im ni prvi put, nije Šešelj uzalud dobio ona silna crkvena odlikovanja.
Patrijarh je otišao i korak dalje, moglo bi se reći da je čak i odgovorio na radikalsku inicijativu. Za razliku od radikala koji su uputili pitanje nadležnoj sudskoj instanci, patrijarh je preskočio te birokratske kerefeke i zakonske procedure kao još jednu novotariju uvezenu sa bezbožnog Zapada, pa je sam doneo presudu da je dotični zakon protivustavan. Kad je čovek Božji namesnik na zemlji, kad mu je posao da bude u kontaktu sa tvorcem vaseljene, onda je prirodno što se razume i u znatno jednostavnije stvari od bogopoznanja, na primer u Ustav Srbije.
Crkveno desničarenje
Patrijarh Porfirije zapravo stoji na ideološkim pozicijama desničara i konzervativaca širom sveta, od američkih hrišćanskih fundamentalista do zvaničnika Ruske pravoslavne crkve. Svi ti ljudi utvaraju za sebe da su zaštitnici tradicionalnih vrednosti, braka i porodice, patrijarhata i čvrstorukaškog poretka od zlog liberalizma, ljudskih prava, ravnopravnosti svih građana i sličnih pošasti modernog doba. Otuda njihova averzija prema LGBT osobama, ravnopravnosti žena, rodnoj problematici i davanju prava grupama koje su tokom većeg dela istorije bile obespravljene.
Ne štite oni ni brak ni porodicu, ni muževe ni žene ni decu, već jednu mrtvu ideologiju koja bi ljudskim bićima da ukine slobodu i da od njih napravi pokorne podanike. Kad bi to bilo u njihovoj moći, hrišćanski konzervativci bi najradije poništili poslednjih nekoliko vekova ljudske istorije, od Francuske revolucije do danas, i sve tekovine velike borbe za oslobođenje čovečanstva od jarma neprosvećenosti, obespravljenosti i robovanja duhovnim i svetovnim vlastima.
Ako patrijarh imenice ženskog roda doživljava kao smrtnu opasnost i nastoji da ukine Zakon o rodnoj ravnopravnosti, ko zna šta misli o drugim aspektima ženske emancipacije. I ko zna kako bi izgledalo društvo koje bi u potpunosti bilo uređeno po patrijarhovim idealima. Verovatno kao Avganistan pod talibanskom vlašću. Sačuvaj nas Bože i sakloni takvih hrišćana i njihove fundamentalističke ideologije.
