Poslanici crnogorske Skupštine završili su u načelu raspravu o Predlogu zakona o slobodnom pristupu informacijama o kojem će se naknadno izjasniti.
Ministar kulture, Branislav Mićunović rekao je da je cilj Predloga zakona da u novu regulativu ugradi standarde i principe koji su sadržani u konvenciji Savjeta Evrope o pristupu službenim dokumentima, koju je Crna Gora potpisala.
Prema njegovim riječima, pristup informacijama jedan je od osnovnih odlika demokratije.
U novom zakonu, kako je obrazložio, određena rješenja su unaprijeđena, a uvedena su i neka nova.
„Među najznačajnijim novinama je proaktivni pristup informacijama, što znači da će organi vlasti biti obavezni da redovno objavljuju širok spektar informacija koje su značajne za javnost”, kazao je Mićunović.
Koča Pavlović iz Pokreta za promjene rekao je da neće podržati zakon.
„U Crnoj Gori ima nekoliko nevladinih organizacija koji su šampioni u podnošenju inicijativa za slobodnim pristupom informacija. Oni su podnijeli i više hiljada zahtjeva ali su državni organi često odbijali da im izađu u susret i stave te informacije na uvid“, rekao je on.
Iako su presude Upravnog suda bile pozitivne, dodao je Pavlović, i nalagale državnim organima da im se tražene informacije dostave, veliki broj presuda Suda nije izvršen.
„I nadležno Ministarstvo tu situaciju rješava tako što mijenja Zakon u najbitnijem dijelu –isključuje Upravni sud iz postupka i ubacuje na njegovo mjesto Agenciju za zaštitu ličnih podataka čije nadležnosti uopšte ne definiše“, ukazao je on, dodajući da to nije dobro rješenje.
Poslanik Socijalističke narodne partije Vasilije Lalošević smatra da taj zakonski akt ima nedorečenosti, jer ne precizira koja će Agencija postupati po žalbama.
„Ko se nije bavio ovom tematikom, ne može znati o kojoj se agenciji radi. Znam da je to Agencija za zaštitu ličnih podataka, ali pitanje je koliko su ostali upućeni“, naveo je Lalošević i najavio amandmane na Predlog zakona.
Pravo na slobodan pristup informacijama, smatra on, moćno je sredstvo u svačijim rukama.
„Zakon omogućava da građani budu informisaniji, a državne organe obavezuje na odgovornost. Građani moraju da znaju da nijesu obavezni da dokazuju svoj pravni interes za određenom informacijom“, poručio je Lalošević.
Poslanik Demokratske partije socijalista, Branka Tanasijević, smatra da je Predlog zakona usaglašen sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima.
Predlogom zakona su, dodala je, stvoreni uslovi za primjenu transparentnosti u radu organa vlasti.
„Pristupom informacijama se obezbjeđuje da javnost zna, a ograničenja navedena u predloženom aktu su izuzetak. Pristup informacijama se podnosi na pismeni ili umeni zahtjev, čime je napravljen korak naprijed u odnosu na prethodni gdje je moglo samo pismenim putem“, ukazala je ona.
Tanasijević smatra da je Predlog zakona liberalniji nego važeći.
„Transparentniji je i dostupniji i u njemu su ispoštovane preporuke iz Mišljenja Evropske komisije“, kazala je ona.
Njen partijski kolega, Zoran Jelić, kazao je da predloženi zakon omogućava transparentniji rad vlasti i promovisanje legitimnosti i legalnosti u njenom vršenju.
On smatra da je proaktivni pristup informacijama najznačajnija novina predviđena tim zakonom.
„Time su ukinuta ograničenja koja su bila u prethodom. Predložen je dobar zakon, koji je u skladu sa evropskim i treba ga usvojiti“, zaključio je Jelić.
Emilu Laboduviću iz Nove srpske demokratije je čudno što je političko i pravno pitanje, kakvo je pristup o slobodnom pristupu informacijama, „palo na ruke“ Ministarstvu kulture.
„Ovo je par ekselans političko i pravno pitanje. Otkud ono u vašem resoru nije mi jasno“, rekao je on.
Poslanik Socijaldemokratske partije Ervin Spahić smatra da se ovaj zakon mora uskladiti sa Zakonom o zaštiti podataka.
