Norveška i Švedska su, međutim, juče ponovo zatvorile djelove svog vazdušnog prostora, jer promjenljivi vjetar donosi novi oblak vulkanskog pepela.
Po prvi put je zatvoren i vazdušni prostor Islanda gde će u petak biti zatvorena dva od ukupno četiri međunarodna aerodroma - u Rejkjaviku i Keflaviku.
U međuvremenu, predstavnici avioindustrije traže finansijsku pomoć zbog ogromne štete, a ceh će biti još veći kada se uzmu u obzir kompenzacije putnicima.
Međunarodna asocijacija avioprevoznika kaže da su zbog blokade saobraćaja u posljednjih sedam dana aviokompanije pretrpjele štetu od blizu dvije milijarde dolara.
Prema nekim procjenama, avioindustriji će biti potrebno tri godine da se oporavi od pretrpljenog udarca i kompanije sada traže od vlada da im finansijski pomognu.
U međuvremenu, putnici sa svih strana svijeta konačno počinju da stižu na odredišta.
Sve je aktuelnije pitanje nadoknade njihovih troškova. Mnogi nisu ni sanjali da će ih putovanje na koje su pošli tako grdno koštati zbog neplaniranih troškova za hotele i ostalo.
Prema propisima Evropske unije, ukoliko je let otkazan, putnici koji putuju nekom evropskom kompanijom, bilo da lete u Uniju ili van njenih granica, imaju pravo na vraćanje novca za kartu ili da budu prebačeni na drugi let.
Ako izaberu ovog drugo, imaju pravo nadoknade za smještaj i obroke, koju će dobiti na osnovu računa koje treba dostave aviokompanijama.
Ovi dodatni troškovi prilično su uznemirili neke prevoznike, poput niskotarifnog Rajanera, čiji je direktor Majkl Liri u prvi mah izjavio da je potpuno apsurdno da njegova kompanija plaća hiljade dolara putnicima koji su za kartu dali nekoliko dolara.
Rival Rajanera Izidžet saopštio je da je do sada dao 80 miliona dolara na ime troškova putnika.
Portparol kompanije Oliver Ost za BBC je rekao da zakon mora da se promijeni.
Ost takođe očekuje da će evropske vlade priteći u pomoć prevoznicima koji su pretrpeli gubitke:
"Samo vlade raspolažu sredstvima da bi se uhvatile u koštac sa posledicama ovakvih događaja. Avioindustrija je jedina koja je, bez ograničenja sume ili vremenskih rokova, obavezna da nadoknađuje posledice prirodne katastrofe. Niko drugi to ne čini i to nije pošteno."
Generalni sekretar Asocijacije evropskih avioprevoznika Ulrih Šulte-Štrahaus takođe očekuje da će evropske vlade preuzeti finansijsku odgovornost za štetu koju su pretrpeli putnici i čitava avioindustrija:
"Putnici nisu trpeli zbog toga što aviokompanije nisu pružile uslugu, već zato što je vazdušni prostor bio zatvoren. Mislim da to sada treba razmotriti sa Evropskom komisijom. Ako su vlade zatvorile vazdušni prostor, onda su vlade jedine koje moraju da snose posljedice troškova. Pitanje odštete za putnike je nešto o čemu trenutno razgovaramo sa Komisijom i evropskim vladama."
(BBC)
