Piše: Danilo BURZAN
Zadovoljni dočekasmo (naravno, ne svi) i taj dugo iščekivani briselski „Dan D“ i odluku nadležnih organa Evropske unije da se Crnoj Gori priznaju veliki napori i pozitivni rezultati u transformaciji društva i reformskom približavanju savremenim, civilizacijskim standardima, kakve praktikuju zemlje članice EU. Iako su svi evropski zvaničnici - pa i domaći funkcioneri - naglasili da je odluka organa EU o otvaranju pristupnih pregovora rezultat napora svih struktura crnogorskoga društva, a ne samo vladajućega establišmenta, izvjesno je da se „u nekim krugovima“ rečenoj odluci Brisela nijesu (ni malo, a kamo li prećerano) radovali. Štoviše, u dijelu tih „struktura“ priželjkivali su – pa i javno prognozirali – da će (ovom prilikom) Crna Gora ostati „kratkih rukava“.
U tom smislu, od toga kako su reagovali funkcioneri ovdašnje opozicije, zanimljivije je ponašanje naših političkih analitičara (ili „analitičara“). Kojih – barem prema svakodnevnim medijskim prezentacijama i njihovom neselektivnom nametanju i popularizaciji u javnim glasilima – ovđe ima „tušta i tma“, jer svako javno glasilo (i štampano i elektronsko) „gaji“ makar po tri-četiri „svoja“ politička analitičara (pazi: ne komentatora!), bilo „gostujuća“, ili onih iz sopstvenih, redakcijskih kadrovskih resursa.
Tri boje – crno: Prije svega, valja reći da su ti naši politički analitičari (i „analitičari“), u najvećem broju, iskusni ljudi, sa ne malim radnim i drugim rezultatima u struci, bilo kao negdašnji političari, ili novinari, bilo kao profesori univerziteta, diplomate, doktori nauka, pa i bivši visoki vojni čimbenici...
No, mnogi od njih kao da imaju i neutoljenu žeđ za javnim „analiziranjem“ domaćih, regionalnih i globalnih zbivanja i procesa, pa su spremni, takoreći „kao zapeta puška“ da se odazovu na svaki medijski poziv i - najavljeni kao analitičari, dakako - saopšte javnosti svoje „analize“. (Priznajem, ovim „tendenciozno“ pokušavam da parafraziram onu: Crna Gora jest malena, al' je i analitičarima prepunjena!)
Elem, tih nekoliko desetina (!) ovdašnjih političkih analitičara (i „analitičara“) kao da su se utrkivali u nastojanju da - u susret rečenome briselskom „Danu D“ - što originalnije nagovijeste da će Crna Gora potpuno - „izvisiti“. Potkrijepljivali su te svoje „analize“ mnogoput ranije izrečenim sopstvenim ili „pozajmljenim“ znanjima, odnosno političkim stavovima, prema kojima je u Crnoj Gori sve - crno. Bio je to, dakle, svojevrsni kreščendo svih (od njih) prethodno saopštenih „analiza“ stanja i odnosa u Crnoj Gori, uvijek bez bilo kakvih pozitivnih, ili afirmativnih ocjena, posebno ne ako mogu da budu protumačene da će biti „od koristi“ aktuelnim vlastima.
Šutnja kao potvrda: A saopštavali su (i neće odustajati, sva je prilika) – kako to čini i pretežni dio opozicionih lidera – da je Crna Gora „zarobljena“, „mafijaška“, „privatna“, „lopovska“, „policijska“, „zemlja korupcije i organizovanoga kriminala“ i kakva sve ne još država, potom da je u njoj „sve opljačkano“, da je „pred ekonomskim kolapsom“, da ovđe „nema slobode govora“, da se „proganjaju mediji“, da su „svi izbori pokradeni“, pa do nagovještaja (bogme, od nekih i otvorenoga priželjkivanja) „arapskoga proljeća“, ili „sanaderizacije“, te ocjena da ih je „mlađani“ premijer razočarao, jer je „lutka na koncu“, „predstavnik organizovanoga kriminala“ i td. i td...
Da ne bude zabune – podrazumijeva se da svi oni - kao i ja, jel'da - imaju pravo na sopstveno viđenje i stavove o svemu, pa i o događanjima i procesima u Crnoj Gori, regionu i međunarodnoj zajednici. (Doduše, teško da ima zemlje u kojoj su i opozicija i politički analitičari tako jednoglasni u „crnjenju“ svoje države.) No, pišući ove redove posvećene njima, nije mi namjera ni da pokušam osporavati njihovo pravo na sopstveni stav i javno izneseno mišljenje, niti da njihove konkretne ocjene i analize (makar sve bili „crne“) dezavuišem, odnosno negiram kao neumjesne, neosnovane, ili neutemeljene. I opet parafraza: Nikad niđe nije bilo, da nečega nije bilo...
Međutim! Ovđe je riječ o konkretnim - skoro jednoglasno negativnim - prognozama naših političkih analitičara u vezi rečene nedavne odluke organa Evropske unije. Pitanje svih pitanja - pa i suština ovoga teksta - dakle, jeste: đe su sada sve te desetine (unutrašnje-političkih, regionalnih i globalnih) analitičara, zašto se „analitički“ ne izjašnjavaju o formalnoj odluci Brisela i javnome oglašavanju zvaničnika Evropske unije? Što, dakle, oni sada javno ne istupe da, makar i nemušto, pokušaju obrazložiti svoje (valjda to ni za njih nije sporno) totalne analitičke (i političke) promašaje?
Pa, još jednom parafraza: Svi junaci nikom ponikoše...
A to što, neki od njih, takoreći poluglasno, poručuju da je Brisel, prije neki dan, Podgorici „gledao kroz prste“ jednako „miriše“ na njihovu „analitičku“ sugestiji da su zvaničnici EU, na neki način, bili - korumpirani!? Ili, to što se sada nastoje „vaditi“ sa svojim novim javnim gatanjima, poput procjena da će Crna Gora, odnosno ovdašnja vlast (što mnogi od njih, nažalost, jednače) „dobiti po zadnjici“ tek kad bude sačinjen iz Brisela nagoviješteni izvještaj Europola o korupciji i organizovanome kriminalu, samo govori da se, ni poslije svega, neće „opasuljiti“ i skinuti „crne naočari“. Nastaviće, radije, da „gledaju u pasulj“, jer im je to, iz nekih razloga, ugodnije, ili probitačnije!
P.S. Mene, poštovani čitaoče, ipak, posebno zanima odgovor na pitanje: Što se u ljudima zbilo, da svuđe vide - samo crnilo?
