Na severu Kosova, ako je suditi po rezultatima referenduma koji je održan krajem prošle sedmice, niko od Srba ne želi život u – nezavisnom Kosovu. Rezultati izjašnjavanja protekle sedmice nameću brojna pitanja, kojima će se beogradska vlast morati pozabaviti u narednom periodu. Jedno od njih, možda i najteže, glasi: aklo Srbi na severu Kosova odbacuju postojanje države Kosova, za čiji račun i u čije ime sada sa Prištinom pregovara Borislav Stefanović, predstavnik zvanične Srbije?
Bez obzira na to što je referendum održan na teritoriji na kojoj živi oko 60 hiljada Srba, a više njih – oko 80 hiljada - živi u unutrašnjosti Kosova, jasno je da su Srbi sa severa otrgli kontroli Beograda, a rezultat referenduma po kojem 99,7 odsto izašlih birača ne želi kosovske institucije na severu, a podržava institucije Srbije - jednak je zvaničnom stavu Srbije o nepriznavanju Kosova.Promašena politika: Jasno je da je održavanje referenduma posledica prilično konfuzne politike Beograda u poslednjih godinu i po dana.
U stvari, sve je počelo indirektnom podrškom Beograda buntu Srba na severu Kosova da bi se završilo naređenjem Beograda da se barikade na severu Kosova ukinu - kada se pokazalo da one ne mogu da pomognu pregovaračkom procesu Beograda i Prištine! Takve konfuzne poruke iz centrale stvorile su atmosferu tenzija i dovele do toga da se referendum smatra životnim, odnosno pitanjem opstanka Srba na severu. Čak i po cenu konfrontacije sa vlastima u Beogradu koje nisu zorno podržale političku avanturu organizacije referenduma.
Sada je ključno pitanje - šta će se desiti u narednim nedeljama, jer i dalje se šalju nedovoljno jasne poruke iz Beograda o samom referendumu. Srbija se od njega zvanično ogradila, ali ga nije zvanično poništila ili proglasila neregularnim. Takođe, sasvim je jasno da je njegovo održavanje ubrzalo dalju podelu medju Srbima na celom Kosovu. Bez obzira što predstavnici Euleksa i evropskih vlada nisu naročito zabrinuti zbog održavanja referenduma Srbija je ponovo na potezu: sada svi čekaju odluku da li će
lokalni izbori. Opet, potpuno je jasno da će kosovsko pitanje ponovo biti centralna tema predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji.
Kazna i zaštita: Sledi li kažnjavanje kosovskih Srba, odnosno ukidanje finasijskih injekcija Srbije organizatorima referenduma i lokalnim institucijama na severu?
Na to pitanje niko iz vlasti još nije odgovorio. Prema Ustavu Srbije, novac koji ide opštinama ne može se ukinuti, a na severu je u sve četiri već organizovan referendum. Nezvanično se može čuti da će odgovor Beograda na održavanje referenduma biti proglašenje viška zaposlenih u tim opštinama, što se poklapa sa dugoročnim planovima Cvetkovićeve vlade o smanjenju broja zaposlenih u državnoj upravi.
Poslanica u kosovskom parlamentu Rada Trajković kaže da se loše oseća zbog održavanja referenduma, jer ga je kosovski parlament proglasio ilegalnim i za njegovo održavanje teško optužio Srbiju. Ona je i izrazila zabrinutost zbog izjave komandanta Kfora, koji je, kako je rekla, upozorio da bi ekstremni Albanci mogli proizvesti neku vrstu nasilja i zapitala se ko će štiti Srbe u enklavama."Mi nismo nikakav subjekt nego nas prihvataju kao subjekt samo kada donose neke odluke. Drže nas kao u zoološkom vrtu, a nema nikakve odgovornosti za našu bezbednost", rekla je Trajković.
U momentu kada se zbog referenduma zaoštrava situacija izmedju Srba onih na severu i onih u enklavama Trajković smatra da predsednik Srbije treba da pozove predstavnike svih Srba i da se napravi zajedničko telo. "Ljudi moraju da shvate da samo sa jedinstvenim projektom mi možemo opstati i sačuvati svoj uticaj na tom prostoru", zaključuje Trajković.
Čestitke i podrška sa zadrškom: U prilog tog jedinstva govori i stvarna situacija na terenu po kojoj Kosovo podržavaju sve najbitnije zemlje medjunarodne zajednice na čelu sa SAD - čija je državna sekretarka Hilari Klinton i predsednik Barak Obama čestitali četiri godine nezavisnosti Kosova, dok iza Srba sa Kosova ne stoje jake državne sile, osim Rusije.
Tako je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, komentarišući rezultate referenduma, rekao da "međunarodna zajednica ne bi trebalo
da prenebregne rezultate referenduma na severu Kosova", kao i da rezultati referenduma "predstavljaju signal za međunarodnu zajednicu i sve učesnike u rešenju kosovskog pitanja".
Rešenje i poverenje: Jedno se, na kraju, čini izvesnim: rezulltat referenduma pokazuje da Srbi na severu Kosova nemaju poverenja ni u kosovske institucije, ali i da izostaje poverenje u vlast u Beogradu koja pregovara sa Prištinom. Osim izjave Lavrova učesnici referenduma nisu dobili ničiju podršku, što ponovo otvara pitanje - ko uopšte predstavlja kosovske Srbe na međunarodnoj sceni.
Srpski ministar za Kosovo Goran Bogdanović i glavni kosovski pregovarač predstavljaju Vladu, odnosno Demokartsku stranku, koja je ignorisala referendum. Srbe iz centralnog Kosova predstavlja Rada Trajković i Slobodan Petrović koji je potpredsednik Vlade Kosova, Srbe sa severa predstavljaju predsednici opština koji su (trojica od ukupno četvorice) članovi opozicionih partija – Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića i Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice.
Gde sada tražiti rešenje? Ako su svi navedeni predstavnici odbili Ahtisarijev plan, a medjunarodna zajednica još uvek to vidi kao najbolje rešenje za život Srba na Kosovu rezultat referenduma govori da se mora tražiti neko novo rešenje u kojem će, možda, učestvovati svi predstavnici Srba sa Kosova i predstavnik Beograda za koga se kosovski Srbi slože da može da pregovara u njihovo ime. U protivnom Srbi na severu će se naći u stanju vakuuma izmedju Beograda i Prištine.
Violeta CVEJIĆ
