Od kako su počeli pregovori SNP-a sa Demokratskom frontom, bilo je jasno da teško može doći do dogovora jer i SNP i DF gađaju isto biračko tijelo. Zbog toga je proces pregovaranja bio vrlo važan, jer su obje strane željele da izađu kao pobjednici, smatra profesor dr Miloš Bešić, metodolog i politički analitičar.
Bešić ocjenjuje da je način vođenja pregovora, iz ugla političke komunikacije, bio elemenatrno loš te da su SNP, PzP i NOVA bili zaista ozbiljni u namjeri da naprave front, učinili bi to mimo očiju javnosti.
- Sa stanovišta političke komunikacije, bilo je to elementarno neznanje. Ne možete da računate da SNP bude u frontu, a da mu javno namećete pravila igre. Stavili ste ih u neprijatnu situaciju, u neku vrstu klopke. Da se SNP priključi Frontu, to bi značilo da bude marginalizovan, da ostale stranke uzimaju od njih glasove. U času kada je Milić ponudio Lekiću da uzmu pola mandata - prekinuti su pregovori. To znači da se nije radilo o dogovoru za rušenje režima, kako su oni govorili, već o otimanju mandata, za Portal Analitika govori profesor na Fakultetu političkih nauka, Miloš Bešić.
ANALITIKA: Da li je dugo pregovaranje SNP-a i Demokratskog fronta bilo neophodno? Čini se da se odgovor SNP-a mogao naslutiti od samog početka?
BEŠIĆ: Cijela igra od strane Demokratskog fronta, po mom sudu, bila je politički neprihvatljiva. Oni su SNP stavili u situaciju: ako ne prihvatite poziv - vi kolaborirate sa režimom i mi ćemo Vam ocijepiti dio partije! I obratno: ako ne prihvatite naša pravila igre - vi ćete da stradate! SNP je prihvatio igru i, uslovno rečeno, stradaće, imaće problema. Pregovori su bili klopka. Ključ cijele priče leži u činjenici da Pokret za promjene nije mogao da izađe sam na izbore; kad bi se završila izborna utakmica, imali bi pet ili šest procenata. Vidite, oni su prema istraživanjima javnog mnjenja izgubili dvije trećine biračkog tijela, u odnosu na prethodne izbore. Bilo je jasno da će tražiti koaliciju po svaku cijenu. To je bio jedini način da prikriju glasove, a šlagvort je veoma dobar: borimo se protiv režima.
ANALITIKA: Kako će se odraziti razdor u SNP-u na rejting te stranke; hoće li njihovi birači možda biti rezignirani?
BEŠIĆ: Biće i jednih i drugih; zadovoljnih i nezadovoljnih. Koliko će sve ovo da nanese štete SNP-u zavisi od proste stvari: koliko ti ljudi, koji se priključuju Frontu, imaju snage, uticaja i autoriteta po opštinama i stranačkim odborima. To što su se neki ljudi priključili Demokratskom frontu, samo po sebi - ništa ne znači. Osim Bulatovića i Kneževića nemate neko prominentno političko ime zbog koga bi neko glasao za Front. S tim što Bulatović ima i vrlo negativan imidž: bio je politički gubitnik, kasnije zbog političkog poraza istupio iz vrha stranke... Mislim da čitava pozadina igre upućuje na ulogu Predraga Bulatovića, prije nego na Kneževića, koji je sve učinio djelom zbog iskrenosti, a djelom pod uticajem Bulatovića.
ANALITIKA: Srđan Milić je izjavio da članovi njegove partije, koji su odlučili da se priključe Frontu, ipak neće biti ni sankcionisani ni isključeni. Da li je to previše blaga odluka s obzirom na moguće posljedice po SNP?
BEŠIĆ: Partije funkcionišu jednostavno: imate partijsku hijerarhiju i disciplinu. Vi morate da prihvatite odluku glavnog odbora. Ako ne prihvatite, onda idete na drugu listu. Ali, da odete na listu konkurentne partije, a da pritom ne izađete iz matične partije – to je nezamislivo; ne znam da li se ikada u istoriji parlamentarizma to desilo!
Ipak, odluka da ih ne isključi iz stranke je stvar političkog stila gospodina Milića. SNP ima jednu karakteristiku - naglašenu emotivnu komunikaciju prema vlastitim biračima. Oni forsiraju taj emotivni jezik. Milić je reagovao otprilike ovako: mi smo jedna familija i nećemo da kažnjavamo zalutalu djecu. Na taj način Milić smatra da jača integritet SNP-a, što nije nelogično, ukoliko razmišljate sa stanovišta glasača SNP-a.
Sa racionalnog stanovišta, naravno, to je politički suludo. Kako bih „ja riješio situaciju“? Postoji jedna mogućnost: bez obzira što podržavaju Front, stavio bih te članove na listu SNP-a; da vidimo da li mogu isto vrijeme biti na listi SNP-a i Demokratskog fronta. Neka, dakle, oni odluče. Nećete? Odlično - idete iz partije. Vidite, to je situacija čija bi paradoksalnost sama na kraju došla do izražaja. Peđa Bulatović nema veliki politički autoritet. Zato je vrlo moguće da njegov otklon od vrha stranke kod velikog dijela članova SNP-a izazove reakciju tipa – super, hvala Bogu što je otišao.
ANALITIKA: Da li politička scena i okolnosti izgledaju kao pred referendum; postojanje praktično dva bloka. Čini se da su stvari prilično crno-bijele...
BEŠIĆ: Naravno, pa to je igra koja najviše odgovara vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista. Oni će lakše da igraju političku utakmicu sa tim identitetskim pitanjima, nego da se pokrenu pitanja o siromaštvu, nezaposlenosti i slično... Taj identitetski spor se u teoriji zove „bazični društveni rascjep“, koji u Crnoj Gori postoji već dugo, tako funkcioniše i teško je riješiti ga se. Te iste argumente ste mogli da povučete i da je SNP ušao u Front i da nije. Treba da prođe vremena, mnogo je tu nerašćišćenih pitanja: crkva nacionalni identiteti, koja se reflektuju u svim sferama društva...
ANALITIKA: Kako komentarišete potez vladajuće stranke da napravi savez sa Liberalnom partijom?
BEŠIĆ: To je bilo jako interesantno. Liberalna partija je htjela da uđe u Front; oni su se nametali u stilu „evo mi ćemo da „rušimo režim“ sa vama“. DF je procijenio da LP ima mali uticaj u biračkom tijelu i to je tako prošlo. Međutim, DPS ih pozove i ponudi im poslaničko mjesto, ili ministarsko i zašto bi onda oni u Liberalnoj partiji rekli – ne?
Dakle, šta radi DPS: poslao je poruku - mi možemo da kupimo koga god hoćemo od Vas, ali nećemo. Drugo, uvlačeći ih u koaliciju održavaju liberale u životu, jer ipak će im trebati za nešto. U suprotnom LP bi nestala sa političke scene. Ovako u budućnosti mogu da odigraju neku ulogu. Moram da priznam da je to majstorski izvedeno.
ANALITIKA: Pozitivna Crna Gora je već krenula sa kampanjom i to, čini se, ozbiljno, radom na terenu. Ono što je indikativno jeste da nema uobičajenih napada od strane konkurentskih stranaka iz opozicije. Kako to tumačite?
BEŠIĆ: Na ovoj učmaloj političkoj sceni svaki novi politički igrač ima dobru šansu, samo ako to uradi na pristojan način. Mislim da je Pozitivna tako i radila. Ta karta - „mi smo novi“ - je dobar adut jer ljudi to traže. I za kratko vrijeme su dobili podršku od nezadovoljnih glasača. Možda je opozicija nešto i naučila iz ranijih grešaka, pa ih zato sada ne napadaju, jer su svjesni da bi im na taj način podigli rejting. Druga stvar: zašto bi to radili, nemaju materijala. Mislim da Demokratski front na terenu jako ozbiljno igra protiv Pozitivne Crne Gore, ali se to u medijima ne vidi. Ali, polako - ovo je zagrijavanje, ništa nije isključeno.
ANALITIKA: Opozicija će ići na izbore u tri kolone, mislite li da će to negativno uticati na izborni tok?
BEŠIĆ: Ne! Što više kolona, veći broj opozicionih glasova. Recimo, ko ne glasa za Novu, glasaće za Pozitivnu Crnu Goru, i obrnuto, zavisno od političke profilacije glasača. Nije to tako strašno, svako skuplja svoje biračko tijelo. Pa i u Srbiji se smijenila vlast, a imali ste mnogo kolona! Zašto bi u Crnoj Gori morali svi da se ujedine da bi se vlast smijenila?
Zato i ne razumijem zbog čega se potencira jedna floskula: ko ne izađe i ne nastupi u sklopu zajedničkog opozicionog bloka – taj je izdajica. Otkud to, to nema smisla...
ANALITIKA: Ipak, čini se da će - sa ovako (ne)organizovanom opozicijom - vlast moći mirno da spava dugo?
BEŠIĆ: To je stara teza. Naprosto, način na koji funkcioniše opozicija nije dobar. Ljudi koji predstavljaju opoziciju nemaju dovoljno autoriteta i harizme. Igranje političke utakmice je loše i postoje veliki propusti. To što su bili protesti i činjenica da postoji nezadovoljstvo, meni se čini da neće bitno uticati na ishod izbora.
Aleksandra STANKOVIĆ
