Vesthajmer je umrla u petak u svom domu u Njujorku, okružena porodicom, rekao je njen, publicista i prijatelj Pjer Lehu.
Vesthajmer nikada nije preporučivala rizično seksualno ponašanje, već je podsticala na otvoren dijalog o prethodno „zabranjem“ pitanjima koja su uticala na njenu milionsku publiku u SAD i širom svijeta. Njena jedina tema koja se ponavlja bila je da se nema čega stidjeti.
„Seks je privatna vještina i privatna stvar. Ali ipak, to je tema o kojoj moramo razgovarati“, podvukla je ona.
Njen piskavi glas s njemačkim naglaskom, zajedno sa njenom visinom od metar i 39 santimetara, činili su je malo vjerovatnim, ali veoma upadljivim odgovorom na potrebu „seksualne pismenosti“.
Kontradikcija njenog izgleda i tema o kojima je pričala bila je jedan od ključeva njenog uspjeha.
Još 1980 je napisala je prvu od više od 40 knjiga: „Vodič Dr. Rut za dobar seks“, demistifikujući seks racionalnošću i humorom. Nastala je čak i društvena igra „Dr Ruth’s Game of Good Sex“.
Ona je normalizovala upotrebu riječi „penis“ i „vagina“ na radiju i televiziji, uz pomoć svog jevrejskog naglaska govoreći kao svačija baka, za koji je „Volstrit džurnal“ jednom rekao da je „ukrštanje Henrija Kisindžera i Mini Maus“.
Magazin „Pipl“ ju je uvrstio na svoju listu „Najintrigantnijih ljudi vijeka“. Čak je stigla i u pesmu Šanije Tven: „Ne, ne treba mi dokaz da mi pokaže istinu/Čak ni dr Rut neće da mi kaže kako se osećam“.
