Jugoistočna Evropa se suočava sa novom krizom u snabdijevanju električnom energijom, koja je rezultat gotovo dvogodišnjeg sušnog perioda, objavio je nedavno analizu portal Euroaktiv Srbija. Prema navodima tog medija, ljetnji porast potrošnje struje trenutno se u Srbiji uspješno pokriva uvozom iz Slovenije, Mađarske i dijelom Bugarske. Međutim, ukoliko se suše nastave, usljed niskog vodostaja rijeka i akumulacija, cijeli region Balkana i Jugoistočne Evrope mogao bi na jesen i zimu da se suoči sa ozbiljnim problemima u redovnom snabdijevanju električnom energijom, a to bi dovelo do rasta cijene struje na regionalnom i međunarodnom tržištu.
Trenutna cijena struje na berzama se kreće oko 41 eura po megavatčasu, ali se strahuje da bi na jesen te cijene mogle “eksplodirati” zbog slabije proizvodnje u hidroelektranama.Akumulacije crnogorskih elektrana-na minimumu: Iz Elektroprivrede Crne Gore je Portalu Analitika rečeno da je stanje dotoka na akumulacija domaćih hidroelektrana - značajno ispod plana.
- Stanje na akumulacijama HE “Perućica” je 80,5 GWh (gigavtčasova) što je manje od plana za 42 GWh ili 35 odsto. Slično stanje je na dotocima HE “Piva” na kojima trenutno ima 152,8 GWh struje, što je manje od plana za 112 GWh ili čak 43 odsto, saopšteno je Elektroprivrede.
Izvoznici struje obustavili isporuke: Koliko je ozbiljna situacija, ukazuje i to da je prošle nedjelje jedan od najvećih regionalnih izvoznika energije - rumunska Hidroelektrika - usljed niskog vodostaja u akumulacijama, otkazala sve ugovorene prodaje namijenjene izvozu.
Najpoznatiji portal za pitanje struje Plats piše i da je u Albaniji, operater distribucije češki ČEZ, 6. avgusta potvrdio da je skoro učetvorostručio uvoz električne energije na 350 gigavat časova (GWh) mjesečno, sa 100 gigavat časova uvezenih u julu, uz objašnjenje da odluka o većim kupovinama sada, za cilj ima čuvanje akumulacija za kasniji period u godini.
Sredinom jula Elektroprivreda Bosne i Hercegovine - jedan od vodećih regionalnih izvoznika energije - saopštila je da je proizvodnja iz hidroelektrana u 2012. godini - niža za čitavih 42 odsto (!) od plana, precizirajući da je u prvoj polovini godine, proizvodnja hidroelektrana pokrila svega 18 odsto ukupne proizvodnje. EPBiH očekuje da će ukupna proizvodnja u 2012. biti 20 odsto niža od one u 2011, najviše zbog produženog sušnog perioda.
Inače, Bosna i Hercegovina je jedini izvoznik električne energije na Zapadnom Balkanu, a čak 40 odstoenergije proizvodi u hidroelektranama.Predstavnici EFT grupe, prema pisanju Platsa, koje takođe prenosi Euroaktiv Srbija, navode da je proizvodnja hidroelektrana u regionu u šestomjesečnom periodu od oktobra 2011. do marta 2012. bila najniža u poslednjih 15 godina - proizvedeno je ukupno oko 11 teravat časova energije, što je čak 56 odsto ispod prosjeka, a to je prije svega regionalni problem, jer Balkan proizvodi preko 25 odsto energije u hidroelektranama.
Manja proizvodnja u domačim elektranama: Da u Crnoj Gori nije ništa bolja situacija nego u Jugoistočnoj Evropi, pokazuju podaci nacionalne energetske kompanije i za prošlu godinu.
- Protekla, 2011.godina bila je jedna od hidrološki najnepovoljnijih godina u istoriji Elektroprivrede Crne Gore, što je za posljedicu imalo manju proizvodnju hidroelektrana 29,6 odsto u odnosu na plan, odnosno, čak, 56,2 odsto niže u odnosu na rekordnu
2010.godinu. Istovremeno, u Crnoj Gori je ostvarena potrošnja od 4.217,6 GWh, što je 6,3 odsto manje od plana, ali i 4,9 odsto više od rekordne 2010.godine. Sve to uslovilo je forsiranu proizvodnju znatno skuplje energije iz TE “Pljevlja” i povećani uvoz po tržišnim uslovima koji je dostigao 33 odsto ukupnih potreba crnogorskog konzuma, zvanični su podaci Elektroprivrede.
Cijene struje u zemljama EU: Skuplja struja iz uvoza uslovila je i veću cijenu energije, koja je za domaćinstva u Crnoj Gori od ljetos skuplja 6,1 odsto i iznosi oko devet centi. Ovih dana su učestale žalbe crnogorskih građana da su julski računi za struju došli značajno uvećan, iako je zvanično povećanje nešto preko šest odsto.
Crnogorska cijena struje je dvostruko niža od evropskog prosjeka, iako taj podatak neće relaksirati crnogorska domaćinstva. Ipak, zanimljivo je napraviti poređenje. Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, najviša cijena struje u EU je u Danskoj - 29,8 ceti po kilovatsatu, i Nemačkoj - 25,3 centi, a najniža u Bugarskoj - 8,7 centi, Estoniji - 10,4 i Rumuniji - 10,9. To znači da odnos cijena ide do 1:3,4.
Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger oštro je kritikovao Njemačku zbog visokih cijena struje za domaćinstva. Kako je istakao Etinger, razlog za skupu struju u Njemačkoj su porezi koje potrošači plaćaju za finansiranje proizvodnje iz obnovljivih izvora.
"Njemačka je na drugom mjestu po cijeni struje u Evropi, prije svega zbog poreza i nameta za obnovljive izvore", rekao je evropski komesar za najčitaniji njemački dnevnik Bild.
Ono što može biti veći problem od skupe struje je njen nedostatak. Očigledno je se zemlje Balkana suočiti sa potencijalno ozbiljnim problemom u obezbjeđivanju dovoljno energije za grejnu sezonu, ukoliko izostanu velike padavine u četvrtom kvartalu godine, a normalno snabdijevanje će u tom slučaju gotovo isključivo zavisiti od pouzdanosti rada velikih termoelektrana u regionu. Crna Gora već tri decenije nije izgradila novi izvor energije, a pošto godišnja potrošnja struje- raste kod nas po stopi od blizu dva odsto, očigledno je da će se naša država u budućnosti, ukoliko se hitno nešto ne preduzme (čitaj: počnu graditi novi izvori energije), suočiti sa ozbiljnim problemima u snabdijevanju električnom energijom.Predrag ZEČEVIĆ
(Izvor podataka: Euroaktiv, Srbija; Elektroprivreda Crna Gora)
