»To je put da se stvore uslovi za efikasno poslovanje, više radnih mjesta, bolji menadžment preduzeća i veća konkurentnost. Privatizacija je na površinu izbacila brojne probleme koje smo imali, a koje smo iz različitih potreba, ideoloških ili socijalnih, gurali pod tepih«, rekao je Đukanović odgovarajući na pitanje poslanika Pokreta za promjene, Nebojše Medojevića da li su efekti procesa privatizacije u skladu sa ciljevima koje je Vlada definisala 1992. godine, prenosi MINA-BUSINESS. On je pitao šta bi se dogodilo sa kompanijama da nijesu privatizovane.
Đukanović je objasnio da je nakon sprovedene privatizacije Telekoma i Jugopetrola generisano preko 200 miliona EUR, a poslovanje obje firme karakterišu stabilni operativni finansijski rezultati i dobra tržišna pozicija, dok je kroz program restrukturiranja uspješno riješen problem viška zaposlenih. On je podsjetio da je novi vlasnik Telekoma investirao 65 miliona EUR u tehnološko unaprijeđenje sistema, dok Helenik /Hellenic/ Petroleum nije ispunio obavezu investiranja od 35 miliona EUR zbog problema u odnosima sa manjinskim akcionarima. Đukanović je ponovio da je ukupan efekat privatizacije dijela elektroprivrednog sistema, od preko 416 miliona EUR, realizovan u uslovima krize što je imalo dodatno dejstvo na crnogorsku ekonomiju i građane. On je rekao da se pojedini efekti dijela privatizacije EPCG već vide u rekordnoj proizvodnji i većoj pouzdanosti u snabdijevanju strujom.
Đukanović je kazao da je ekonomska kriza pogodila Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP), ali da sada firma ulazi u zonu profitabilnog poslovanja. »Očekujemo početak investicije u fabrike prerade i zaštite životne sredine, kao i pronalaženja trajnog rješenja za snabdijevanje električnom energijom«, rekao je Đukanović. On je objasnio će prekobrojnim u Željezari biti ponuđeni slični uslovi koji su realizovani u KAP-u i Rudnicima boksita. »Instaliranjem nove opreme koja se nalazi u fazi probe, Željezara ispunjava tehnološke zahtjeve za proizvodnju kvalitetnih čelika, ekološke standarde Evropske unije i luksemburške propise. Nakon kompletne modernizacije i proizvodnje optimizacije i broja zaposlenih realno je očekivati da će se značajno povećati obim proizvodnje, smanjiti cijena koštanja i porasti učešće kvalitetnih čelika u proizvodnom asortimanu«, saopštio je Đukanović. On je naveo da je restrukturiranje crnogorskih preduzeća kroz privatizcaiju bio veliki izazov. »Stavljeni su u funkciju proizvodni kapaciteti, obezbijeđen stalni angažman za zaposlene i redovno izmirivane obaveze prema državi, a realizovane su i značajne investicije«, dodao je Đukanović. On je podsjetio da je zarada od 2006. do ove godine povećana sa 246 na 481 EUR, a državni dug na kraju juna bio je ispod 35 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Medojević je u obrazloženju pitanja naveo da je Vlada kao važne ciljeve navela privlačenje strateških partnera, modernizacija tehnologije, povećanje zaposlenosti i izvoza, budžetskih prihoda i zarada i blagostanje građana. On je dodao da je Vlada prilikom prodaje Jugopetrola najavljivala ulaganja od preko 50 miliona EUR, a nije investirano ni pet miliona. Medojević tvrdi da je Mađar /Magyar/ Telekom, vlasnik crnogorske firme, već nakon treće godine bio na čistoj dobiti i nastavio da izvlači profit iz Crne Gore. »Danas plaćamo najskuplju fiksnu telefoniju u regionu, imamo monopol i kartelski dogovor oko cijene mobilne telefonije«, rekao je Medojević. On je ocijenio da je Telekom ostao u državnom vlasništvu danas bi donosio prihode Crnoj Gori, zapošljavao radnike koji bi imali najbolje plate.
Đukanović je na to odgovorio da je u "ozbiljnoj konfuziji" jer bi razumio da to govori lider komunističke partije, a ne neko ko pretenduje da bude član evropskih narodnih partija.
